EVO ŠTA ĆE SE DESITI NAKON ELIZABETINE SMRTI: Sve je poznato, OTPOČELO JE, NIJE NAIVNO!

Kraljica Elizabeta Druga je umrla, preneli su svi vodeći svetski mediji. Specijalna operacija Londonski most, ili skraćeno Most, koja sadrži detaljan plan o tome šta bi trebalo raditi kada monarh premine je najverovatnije već počela u Velikoj Britaniji.

Najmanje 12 dana od njene smrti. Britanija će stati. Haos će koštati britansku ekonomiju milijarde funti izgubljenih zarada. Berze i banke će se verovatno zatvoriti. I sahrana i sledeće krunisanje postaće formalni državni praznici, svaki sa procenjenim ekonomskim udarom na bruto domaći proizvod od 1,2 do 6 milijardi funti, a da ne govorimo o organizacionim troškovima. Ali fokusiranje na finansijske poremećaje ne počinje da opisuje samu veličinu kraljičine smrti. Biće to događaj drugačiji od bilo čega što je Britanija videla od kraja Drugog svetskog rata. Biće za početak i nekih trivijalnih stvari, gotovo protokolarnih - Bi-Bi-Si će otkazati sve humoristične emisije. Princ Čarls će možda promeniti ime, a biće promenjene i reči državne himne. Britanski Komonvelt bi se čak mogao potpuno raspasti.

Smrt princeze Dajane i kraljice majke izazvala je talase javne žalosti i histerije. Ali smrt kraljice Elizabete II, zbog njene dugovečnosti i fundamentalnog mesta u vrhu britanskog društva, biće na potpuno novom nivou. Većina Britanaca jednostavno nikada nije upoznala život bez kraljice.

Dolazi neizvesno vreme za Veliku Britaniju.

Većina zaposlenih u palati i povezanim institucijama je odmah poslata kućama. Kraljevski dvor ima telefonsku liniju za osoblje za distribuciju vesti i uputstava zaposlenima u ovakvim prilikama.

Poslednja smrt jednog monarha bila je 1952. godine, a Bi-Bi-Si je prekinuo sve komedije na period žalosti nakon objave. CNN ima unapred snimljene emisije o kraljičinom životu spremne za emitovanje. Naravno to imaju spremno i svi drugi glavni informativni kanali. Londonska berza će verovatno biti zatvorena, a možda će biti zatvorena i druga preduzeća. Protokoli koje će vladina tela slediti će biti iz Odeljenja za kulturu, medije i sport (iako mogu da potiču i iz palate). Ali teško je predvideti kako će vlada reagovati. Neposredan zvanični odgovor vlade — pored očekivanih izjava saučešća — biće teško predvideti.

Procedure koje su 1952. izgledale prikladne mogu biti strašno zastarele u 21. veku. Ožalošćeni su nosili crne trake da bi pokazali poštovanje prema kralju Džordžu VI. Zastave će se vijoriti na pola koplja do 8 sati ujutru na dan nakon sahrane. Crkvena zvona se mogu čuti na dan smrti ili dan posle. Šta god da se formalno desi, šok na dan smrti kraljice neminovno dovodi do toga da Britanija praktično prestane da funkcioniše. Dan sahrane, otprilike dve nedelje kasnije, bi trebalo da bude proglašen državnim praznikom. S obzirom na kraljičin međunarodni značaj, njena smrt će gotovo sigurno biti glavna vest u celom svetu. To će verovatno postati globalni trend na društvenim mrežama. Na kraju krajeva, Britanija ima ogromno prisustvo u inostranstvu - preko svojih ambasada, svojih bivših kolonija i Komonvelta (koji se zaklinje na lojalnost kruni), i, neformalnije - bilo koje zemlje u kojoj se govori engleski.

Britansko carstvo je nekada pokrivalo četvrtinu Zemljine kopnene mase, i tokom kratkog, nadrealnog perioda će se verovatno osećati kao da imperija još uvek postoji, jer će se svi njeni bivši subjekti okrenuti prema Britaniji. Kada većina članova osoblja bude na putu i kada se javne turističke atrakcije zatvore, u Palati Sent Džejms će se održati poseban Savet kako bi se zvanično proglasio naslednik: princ Čarls, izuzimajući, naravno, bilo kakve nepredviđene okolnosti.

Tom Savetu će, između ostalih, prisustvovati tajni savetnici, lordovi, kao i visoki komesari pojedinih zemalja Komonvelta.

Međutim, ovaj Savet nije obavezan da bi naslednik kraljice Elizabete II postao “zvaničan“, pošto će Čarls postati monarh od trenutka njene smrti, dakle – nema perioda kada ne postoji suveren na prestolu. Zbog toga, zastava koja se naziva Royal Standard, i koja predstavlja monarha nikada nije na pola koplja, za razliku od državne zastave Velike Britanije. Na Savetu će se novi monarh zakleti na lojalnost Parlamentu i Engleskoj crkvi. On će takođe postati novi vrhovni upravnik crkve. Savet će takođe napraviti Proklamaciju o pristupanju koja će se pročitati na Dan proglašenja, ubrzo nakon smrti, u Londonu, Edinburgu, Vindzoru, Jorku i drugim gradovima i selima širom zemlje. Oba doma parlamenta će zasedati, ili će biti opozvana ako bude potrebno. Članovi će imati priliku da polože novu zakletvu na vernost novom monarhu. Svi članovi parlamenta moraju da se zakunu na vernost sadašnjem monarhu. Članovi oba doma izraziće saučešće i lojalnosti novom suverenu u formatu koji tek treba da se utvrdi. Posle ovoga, obe doma će biti suspendovana do zvanične državne sahrane.

Čarls neće nužno postati “kralj Čarls“. Kada se popnu na tron, članovi kraljevske porodice mogu izabrati svoje kraljevsko ime iz bilo kog svog hrišćanskog ili srednjeg imena. Kada je kraljica Elizabeta II upitana kako želi da bude njeno kraljevsko ime, ona je rekla - Moje, naravno, šta drugo? Ali ako je Čarls bio sklon promeni, kao Čarls Filip Artur Džordž, on bi takođe mogao biti kralj Filip, kralj Artur ili kralj Džordž.

Postoji li mogućnost da kruna "preskoči" Čarlsa u korist njegovog sina Vilijama, o čemu se više puta raspravljalo u medijima? Ne. To bi izazvalo ustavnu krizu i definitivno se neće dogoditi. Sam Vilijam je rekao da do toga neće doći. Umesto toga, Vilijam će postati novi princ od Velsa. Čarls je ceo život čekao i pripremao se za ovaj posao. A dugovečnost njegove majke znači da ni on više nije mlad.

Posle određenog perioda žalosti — do godinu dana ili više — uslediće krunisanje. To je veoma ceremonijalna stvar, iako novi monarh tehnički ima mogućnost da radi šta god želi. Čarlsov autoritet kao suverena neće proizaći iz ceremonije, tako da može da odluči da je u potpunosti izbegne, ako želi. Ali pod pretpostavkom da Čarls ne želi u potpunosti da prekine sa tradicijom, krunisanje će se održati u Vestminsterskoj opatiji i predvodiće je nadbiskup od Kenterberija. Ceo događaj biće emitovan na televiziji i onlajn, a biće žurki širom zemlje, baš kao i posle kraljevskog venčanja princa Vilijama i Kejt Midlton 2011. godine. Kao nacionalni praznik, to venčanje je koštalo privredu između 1,2 milijarde i 6 milijardi funti, a krunisanje će biti slično — pored direktnih troškova za poreske obveznike održavanja najveće britanske ceremonije od 1950-ih.

Himna - “Bože čuvaj kraljicu” postaće ponovo “Bože čuvaj kralja“, kao što je bilo pre nego što je kraljica Elizabeta II stupila na tron. Policiji će biti potrebne nove oznake na svojim šlemovima, na kojima su trenutno prikazani kraljičini inicijali. Isto tako, veliki broj vojnih oznaka će zahtevati ažuriranje.

A šta će biti sa Komonveltom? Tje ostatak Britanske imperije, koja danas postoji uglavnom kao trgovačka i politička organizacija. Ima malo formalnih ovlašćenja, ali nosi težinu simbolike. Mnoge od ovih zemalja bile su deo imperije protiv svoje volje i skoro sve su odavno proglasile nezavisnost. Pošto je kraljica Elizabeta II otišla, neki će možda odlučiti da prekinu ovu uniju sa Britanijom jednom zauvek. Velika podrška monarhiji verovatno potiče od lične naklonosti prema kraljici. Nakon njenog odlaska, mnoge nacije Komonvelta sada možda odluče da je došlo vreme da se razdvoje. U Kanadi, na primer, postoje spekulacije da bi smrt kraljice mogla da izazove prekid veza.

(Espreso/Mondo)