SI ĐIPING IDE U POSETU SAUDIJSKOJ ARABIJI: Šta će biti ako NAFTU počnu da kupuju u JUANIMA?

Kineski predsednik Si Đinping trebalo bi uskoro da poseti Saudijsku Arabiju, gde će biti svečano dočekan.

Smatra se da će doček biti srdačniji nego onaj upriličen za američkog lidera Džoa Bajdena u junu, što je opisivalo zahladnele odnose između te dve zemlje.

Si će, međutim, kako se očekuje, učvrstiti veze između Rijada i Pekinga i predstaviti Kinu kao saudijskog saveznika.

Dve zemlje su u protekle dve decenije postajale sve bliskije, a veze su se produbile kada je princ Muhamed postao defakto vladar kraljevine. Prijateljstvo se odrazilo i na trgovinu, pa je tako Peking najveći kupac saudijske nafte.

- Kina je veoma važna u regionu u geopolitičkom smislu. Bacila je oko na vojne baze u Africi i drugim mestima. Njeni interesi su u prošlosti bili isključivo merkantilistički, fokusirani na privredu. Sada sve više na stvari gleda iz strateškog ugla. Naročito je zainteresovana da osigura slobodan protok nafte, a isto to želi i Amerika. Kina je glavni američki takmac u regionu - rekao je Muhamed Aljahja sa Instituta Hadson.

Rijad je pozvao Sija u goste u maju, i to će biti najznačajnija poseta kraljevstvu još od dolaska Donalda Trampa 2017. godine, samo nekoliko meseci nakon njegove inauguracije, kada je dočekan brojnim svečanostima, sabljama i raskošnim poklonima.

Kao što smo već pisali, Bajden je pre nekoliko meseci pokušavao telefonski da razgovara sa liderima UAE i Saudijske Arabije kako bi ih ubedio da povećaju proizvodnju nafte, a navodno je bio odbijen. Poseta Rijadu je bila mlaka, a upravo to će Peking iskoristiti.

Očekuje se da će Si i princ Muhamed dogovoriti da se nafta ubuduće plaća u juanima, a ne dolarima, što bi predstavljalo prekretnicu za ceo svet.

Šta je petrodolar?

Petrodolar nije nikakva posebna vrsta valute, to su američki dolari koji su fiksirani kao valuta plaćanja za kupovinu nafte iz zemalja OPEK-a.

Ranije su američki dolari bili podržani zlatom, što je podrazumevalo da će, ako neko vrati američke dolare centralnoj banci, morati da vrati zlato u vrednosti tog dolara. Ujedinjeno Kraljevstvo je sredinom 19. veka počelo da uzima zlato od američke vlade u zamenu za njihovu rezervu u američkoj valuti. Pošto se u međuvremenu kod Amerikanaca javio strah da će im nestati rezerve zlata, od 1971. godine dolar više nije vezan za njega.

Vašington je sklopio ugovor sa Saudijskom Arabijom da naftu prodaje samo u zamenu za američke dolare, tako da su to uskoro počele da rade i druge zemlje OPEK-a, čime se učvrstila američka hegemonija.

To u praksi znači da svaka država koja želi da kupi naftu od članica OPEK-a mora da je plati američkim dolarima. Pošto je važilo mišljenje da potražnja za američkim dolarima ne može nikada da padne jer će svaka zemlja koja želi da kupuje naftu morati da pretvori svoju domaću valutu u američku i da potom trguje, postavlja se pitanje da li je došao kraj imperiji SAD, s obzirom na nedavna dešavanja. Sankcije uvedene Rusiji zbog napada na Ukrajinu dovele su do toga da Moskva od stranih partnera traži plaćanje u rubljama, a pojedine zemlje su već dogovorile da će naftu plaćati u drugim valutama.

Ukoliko Rijad i Peking dogovore plaćanje nafte u juanima, biće to revolucionaran potez koji će potvrditi reči ruskog predsednika da više ne živimo u unipolarnom svetu.

Pogled u prošlost

Dana 14. februara 1945. godine američki predsednik Frenklin Ruzvelt je primio Ibna Sauda, kralja Saudijske Arabije, zemlje koja je u to vreme otkrila najveće zalihe nafte na svetu.

Iako su SAD tada bile najveći proizvođači nafte na svetu, bile su opsednute automobilima, pa su morale da se okrenu drugim izvorima "tečnog zlata". U zamenu za pristup saudijskoj nafti, kralj je dobio punu američku vojnu podršku, mada valja napomenuti da ta zagarantovana podrška nije bila nemenjena ni narodu ni vladi Saudijske Arabije već dinastiji Al Saud.

Rijad je pristao da trguje naftom u dolarima. U narednim godinama zemlje OPEK-a su se koristile raznim valutama, ali su svi putevi na kraju doveli do dolara.

Osim toga, Saudijci su nagomilali devizne rezerve i bogatstvo u dolarima, i da su se udaljili od te valute, svetsko poverenje u dolar bi opalo. To bi zauzvrat uticalo i na njihove rezerve, pa je zato bilo logično da nastave da trguju u dolarima. Globalni status dolara održan je delimično činjenicom da se nafta plaća isključivo u dolarima od 1971. godine, a ukoliko je neka članica OPEK-a želela da trguje drugim valutama, naišla bi na strogo protivljenje Saudijske Arabije i Kuvajta - koje važe za američke vojne protektorate.

Sadašnjost

Dolar nastavlja da bude u srcu međunarodnog finansijskog sistema. Godine 1999. dolar je činio 70 odsto državnih deviznih rezervi, a danas je ta brojka 60 odsto. Uprkos tom padu, dolar dominira svetom. Poređenja radi, juan je 2021. činio svega 2,4 odsto svetskih deviznih rezervi.

Veliki deo svetske trgovine se obavlja i u evrima, s obzirom na to da je dominantna valuta u Evropi.

Ipak, sistemi međunarodnih rezervi se ne menjaju tako brzo. Kada je izbila finansijska kriza 2008. godine, pojavile su se sumnje u opstanak dolara, ali se ništa katastrofalno nije desilo.

Šta god da se dogodi u budućnosti, neće biti lako zameniti dolar, ali kada je reč o nafti, treba imati u vidu da američka proizvodnja već godinama ne može da ide u korak sa njenim korišćenjem. SAD danas proizvode skoro svu naftu koju i iskoriste, tako da već decenijama moraju da uvoze energente.

Sa druge strane, Vašington se ne oslanja više toliko na OPEK. Primera radi, 2020. godine SAD su uvozile 7,86 miliona barela dnevno, a izvozile 8,51 milion. Kako se smanjivala njihova energetska zavisnost od Saudijaca, tako se menjala i spoljna politika. Saudijci su ljuti što ne dobijaju veliku podršku za rat koji vode protiv Jemena i što Vašington sklapa nuklearne sporazume sa Iranom.

Budućnost

Da bi Saudijci počeli da naplaćuju naftu u juanima treba da se dogodi nekoliko stvari. Prvo, morali bi svoje rezerve da udalje od dolara. Dalje, prema podacima iz 2020, Rijad je Kini izvezao naftu za 24,7 milijardi dolara. Ukoliko bi odlučili da Kini prodaju naftu u juanima, zemlja te juane može onda iskoristiti za kupovinu kineskih proizvoda. Uvoz iz Kine je kraljevinu u 2020. stajao 31,8 milijardi dolara.

Kako smatra ekonomski analitičar Vivek Kaul, teoretski je moguće naplatiti trgovinu između dve zemlje u juanima, ali treba zapamtiti da SAD i dalje imaju najveću vojsku na svetu.

Podsetio je da je, primera radi, Sadam Husein načinio hrabar potez 2000. godine, da sa dolara pređe na evro, a znamo šta je usledilo posle toga - invazija na Irak.

Ukoliko se bude plaćalo u juanima, mora se razjasniti i šta će se događati posle toga. Taj novac ne može samo da "bleji", što je problem koji dolar nema.

Osim toga, Kina će morati da dozvoli i da novac slobodno prolazi kroz zemlju. Da bi se to dogodilo, kineska vlada mora da načini juan slobodnim i da dozvoli tržišnim silama da utvrde njegovu vrednost, što trenutno nije slučaj. Vrednost juana je fiksirana u odnosu na dolar. Ukoliko se juan oslobodi, dobiće na vrednosti, a to će kineski izvoz učiniti skupljim. To bi značilo i da bi kineske štednje mogle da napuste Kinu, a Peking bi morao i da se navikne na ideju da stranci poseduju kineske obveznice.

Kako Kaul zaključuje, iako je budućnost juana kao valute međunarodnih deviznih rezervi optimistična, malo je verovatno da će zameniti dolar užurbano, pogotovo jer, makar za sada, nema alternative dolaru u trgovanjima u Aziji.

Prema određenim procenama, da bi u Aziji juan mogao da zameni dolar, biće potrebno 30 ili 40 godina.

(Espreso)