POTEZ AMERIKE ZBOG KOGA JE PEKING IZDAO OŠTRA UPOZORENJA: Zašto im je poseta Nensi Pelosi Tajvanu TRN U OKU?

Moguća poseta predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu dovela je do toga da Peking izda oštra upozorenja Americi, koja su zabrinula Vašington.

Iako je Pelosi do sada odbila da i zvanično potvrdi da ide na Tajvan, pozvala je i jednog demokratu i jednog republikanca da joj se pridruže na azijskoj turneji.

Kina je odmah odreagovala i zaklela se da će preduzeti "odlučne i snažne mere" ukoliko dođe do putovanja.

Ove nedelje, kinesko ministarstvo odbrane ponovilo je upozorenje i zapretilo da, "ako SAD nastave da idu svojim kursom, kineska vojska neće sedeti mirno po strani".

Američki zvaničnici su zabrinuti da bi poseta mogla da izazove vojni odgovor Kineza i dovede do najgore krize poslednjih decenija. Tenzije su obeležile i dug telefonski razgovor između američkog predsednika Džoa Bajdena i kineskog lidera Si Đinpinga u četvrtak, u kojem je Si upozorio SAD da se ne "igraju vatrom" po pitanju Tajvana, iako nijedna strana nije potvrdila da li se raspravljalo o planovima Nensi Pelosi.

Priprema za poziv prethodila je izveštajima o mogućem putovanju.

Zašto je ova poseta Kini trn u oku?

Kineska vladajuća Komunistička partija tvrdi da je samoupravna demokratija Tajvana njihova teritorija, uprkos tome što njome nikada nije vladala, i nije isključila upotrebu sile za "ponovno ujedinjenje" ostrva sa kopnom Kine.

Decenijama Peking je tražio način da izoluje Tajpej sa svetske scene, ukljanjajući diplomatske saveznike i blokirajući ulazak u međunarodne organizacije.

Kina se oštro protivi svakom potezu koji Tajvanu daje osećaj međunarodnog legitimiteta. U očima Pekinga, svaki odlazak nekog visokog tajvanskog zvaničnika u posetu inostranstvu, ili dolazak nekog stranog zvaničnika na Tajvan, znači upravo to.

Kada je 1995. godine tadašnji predsednik Tajvana Li Teng Hui otišao u posetu SAD, to je dovelo do stravične krize u Tajvanskom moreuzu. Besna zbog puta, Kina je ispalila više projektila u vode oko obala Tajvana, a kriza je okončana nakon što su SAD poslale dva nosača aviona u to područje, kako bi pokazale podršku Tajpeju.

Poslednjih godina mnogo je američkih delegacija dolazilo u Tajvan, uključujući i penzionisane i aktivne zvaničnike i političare. To je opet izazvalo oštre poteze Kine. Slali su borbene avione u samoproglašeni vazdušni prostor Tajvana.

Ali politički stavovi Nensi Pelosi njenu potencijalnu posetu još više provocira Peking.

- Pelosi je treći javni zvaničnik, odmah iza predsednika i potpredsednika. Mislim da Kinezi to shvataju veoma ozbiljno, Pelosi je veoma važna ličnost u američkoj politici - rekla je Suzan L. Širk, predsednica Kineskog centra 21. veka u San Dijegu.

Takođe, Pelosi je dugogodišnji kritičar Komunističke partije Kine. Ona je osudila stanje ljudskih prava u Pekingu i sastala se sa prodemokratskim disidentima i Dalaj Lamom, prognanim tibetanskim duhovnim vođom koji ostaje trn u oku kineske vlade.

Pelosi je 1991. godine razvila transparent na trgu Tjenanmen u Pekingu u znak sećanja na žrtve masakra prodemokratskih demonstranata 1989. Pre tri godine je izrazila podršku prodemokratskim protestima u Hong Kongu.

Zašto njeno putovanje podstiče tenzije između SAD i Kine?

Peking je upozorio da će dolazak Nensi Pelosi, ako se dogodi, imati negativan uticaj na političke temelje američko-kineskih odnosa.

SAD su zvanično promenile diplomatsko priznanje sa Tajpeja na Peking 1979. godine, ali su dugo vagale kojim putem da krenu. Vašington priznaje Narodnu Republiku Kinu kao jedinu legitimnu vladu Kine, ali održava bliske nezvanične veze sa Tajvanom.

SAD takođe snabdevaju Tajvan odbrambenim oružjem u skladu sa odredbama višedecenijskog Zakona o odnosima sa Tajvanom, ali ostaje namerno nejasno da li bi SAD branile Tajvan u slučaju kineske invazije – politika poznata kao „strateška dvosmislenost“.

Autoritarni zaokret Kine pod Sijevim vođstvom i opadajući odnosi sa Vašingtonom privukli su Tajvan sve bliže SAD.

To je razbesnelo Peking, koji je optužio Vašington da "igra na kartu Tajvana" da bi obuzdali uspon Kine.

Amerika se, u međuvremenu, zbližila sa Tajvanom, odobravajući prodaju oružja i šaljući delegacije na ostrvo.

Otkako je potpisan Tajvanski zakon o putovanju, koji je usvojen u februaru 2018, a koji je potpisao Tramp, američki zvaničnici su najmanje 20 puta išli do Tajvana.

Ovaj zakon je podstakao posete zvaničnika SAD i Tajvana na svim nivoima.

Tajvan je sigurno bio tema Bajdenovog i Sijevog razgovora, koji je trajao više od dva sata, u kojem je kineski lider zahtevao da Vašington poštuje postojeće sporazume sa Pekingom "i rečima i delima", što se može zaključiti iz saopštenja kineskog ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se navodi da će Kina štiti svoj nacionalni suverenitet.

Bajden je, s druge strane, istakao da se politika SAD nije promenila.

- Sjedinjene Države se snažno protive jednostranim naporima da se promeni status kvo ili potkopa mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza - rekao je Bajden, navodi se u saopštenju, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Da li je treći čovek SAD ikad išao na Tajvan?

Ukoliko Pelosi zaista i poseti Tajvan, to ne bi bilo prvi put da je predsedavajući Predstavničkog doma američkog Kongresa posetio ostrvu. Njut Gingrič je 1997. posetio Tajpej, samo nekoliko dana nakon što je posetio Peking i Šangaj.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je tada ovaj potez, ali se nije išlo dalje od toga.

Ovog puta je Peking istakao da će sve biti drugačije. Nakon 25 godina Kina je jača i moćnija, a predsednik Si Đinping je jasno stavio do znanja da Peking više neće tolerisati svako omalovažavanje ili osporavanje njenih interesa.

- Kina je u sigurnoj poziciji da nametne troškove i stvori posledice zemljama koje ne uzimaju u obzir kineski interes pri kreiranju politike - rekao je Dru Tompson, gostujući viši naučni saradnik u Lee Kuan Yew školi za javnu politiku na Nacionalnom univerzitetu Singapura.

Da li je pravo vreme za posetu?

Eventualna poseta Nensi Pelosi došla bi u veoma osetljivo vreme za Kinu.

Predsednica Predstavničkog doma je ranije planirala da predvodi delegaciju američkog Kongresa na Tajvan u aprilu, ali je odložila put pošto je bila pozitivna na kovid-19. Kineska vojska slavi godišnjicu osnivanja 1. avgusta, dok se Si, najmoćniji lider zemlje decenijama, sprema da prekrši konvencije i traži treći mandat na 20. kongresu Komunističke partije ove jeseni.

U avgustu se očekuje da se kineski lideri okupe u primorskom letovalištu Beidaihe na svojoj godišnjoj letnjoj konklavi, na kojoj razgovaraju o kadrovskim potezima i političkim idejama.

Ovo je veoma napeto vreme za kinesku unutrašnju politiku. Sam Si i drugi pripadnici elite u Kini bi posetu Pelosijeve Kini videli kao ponižavanje Si Đinpinga. To znači da bi se on osećao dužnim da reaguje tako da bi dokazao svoju snagu.

Iako bi politički osetljiv tajming mogao da izazove oštriju reakciju Pekinga, neki stručnjaci veruju da bi moglo da znači da Komunistička partija hoće da osigura stabilnost i preči da se stvari otrgnu kontroli.

- Iskreno, nije dobro vreme da Si izazove vojni konflikt, uoči kongresa. U njegovom je interesu da ovo racionalno reši, a ne da izazove još jednu krizu preko svih onih sa kojima se sve suočava - kaže Tompson, podsećajući da kineska ekonomija usporava, da je sve više nezaposlenih i da se Kina sve teže bori sa širenjem kovida.

Kako će Kina reagovati?

Kina nije otkrila šta znače te "snažne mere" koje bi preduzela, ali neki kineski analitičari kažu da bi reakcija Pekinga mogla da uključuje i vojni odgovor.

- Kina će odgovoriti kontramerama bez presedana, najjačim koje je ikada preduzela od krize u Tajvanskom moreuzu - smatra Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa na kineskom Univerzitetu Renmin.

Zvaničnici Bajdenove administracije navodno su izrazili zabrinutost da bi Kina mogla da traži da proglasi zonu zabrane letova iznad Tajvana kako bi sprečila moguće putovanje, rekao je američki zvaničnik za CNN.

Zvaničnici sektora za nacionalnu bezbednost sada pokušavaju da upozore Pelosi koje rizike nosi njeno moguće putovanje na Tajvan, a Pentagon razvija sigurnosni plan da koristi brodove i letelice da je obezbede za slučaj da ipak prelomi da krene na ostrvo.

Ali stalna zabrinutost američkih zvaničnika je da bi moglo doći do pogrešnih procena ili nenamernih incidenata i nezgoda ako Kina i SAD značajno povećaju svoje vazdušne i pomorske operacije u regionu.

SAD ne očekuju direktnu neprijateljsku akciju Pekinga tokom potencijalne posete Pelosijeve. Najmanje pet zvaničnika odbrane opisali su ovo kao veoma malu mogućnost.

Šta Tajvan kaže o mogućoj poseti?

Tajvan se maltene nije ni oglašavao o celoj ovoj situaciji. Kada je Financial Times prvi put prošle nedelje pisao da bi do posete moglo doći, Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana saopštilo je da nisu dobili nikakve zvanične informacije o tome.

Tokom redovnog brifinga u četvrtak, portparolka je istakla da nisu dobili nikakvu konačnu informaciju o tome da li će Nensi Pelosi doći i istakla da neće dalje komentarisati ovu temu.

- Pozivanje članova američkog Kongresa da posete Tajvan je dugo bilo u fokusu ministarstva i naše kancelarije za ekonomiju i kulturu u SAD - rekla je portparolka Džoan Ou.

Predsednik Tajvana Tsai Ing-ven, ni njegov kabinet se nisu oglašavali o poseti Pelosi.

U sredu je premijer Tajvana Su Tseng-čang rekao da će Tajvan uvek rado dočekati svakog gosta iz inostranstva.

- Veoma smo zahvalni Nensi Pelosi za njenu podršku i ljubaznost koju je iskazala proteklih godina - rekao je.

Iako svetski mediji sa velikom pažnjom prate šta se događa, priče o eskalaciji tenzija jedva da su se našli u tajvanskim medijima. Više su se fokusirali na nadolazeće lokalne izbore i godišnje vojne vežbe.

Prethodno su zvaničnici javno pozdravili posete američkih delegacija, smatrajući ih znakon podrške Vašingtona.

(Espreso)