ŠTA DONOSI SAMIT KOJI JE ŠOLC NAJAVIO? Novi signal za zemlje Zapadnog Balkana koje su ostale "kratkih rukava"

Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je novi samit posvećen zemljama Zapadnog Balkana za novembar i to u Berlinu, kao deo podrške Berlinskom procesu. Vest o novom samitu, dolazi u trenutku kada se intenzivno govori o daljim koracima integracije Zapadnog Balkana pod okriljem Evropske unije, iako se još uvek oseti gorak ukus nakon samitu junu na kojem nije bilo konkretnih koraka ni za jednu zemlju ovog regiona.

Upravo zato se očekuje da bi sastanak u novembru mogao da bude nova prilika da se zemlje Zapadnog Balkana "poguraju" dalje ka evropskom bloku. Prvenstveno, fokus je ipak na tome da se ubrza dalje rešavanje regionalnih pitanja kroz Berlinski proces, koji od početka ima i podršku Brisela, ali je u vreme pandemije praktično zaustavljen.

Istovremeno, novembar kao termin za održavanje samita uklapa se i u vreme kada bi već trebalo da budu poznati godišnji izveštaji Evropske unije o napretku zemalja regiona, ali i uoči decembarske međuvladine konferencije na kojoj zemlje članice odlučuju o novim koracima zemljaka koje su na evropskom putu. Okupljanje na inicijativu Nemačke tako donosi i novu nadu za kandidate.

Ipak, prema oceni sagovornika Euronews Srbija, ovaj sastanak pre svega ima značaj kao povratak Berlinskom procesu, koji je započela prethodnica Šolca, Angela Merkel. Samit bi trebalo ponovo da "vrati na sto" regionalna pitanja takođe važna za integracije, dok će se o konkretnim pomacima ka članstvu odlučivati mesec dana kasnije, na međuvladinoj konferenciji EU.

Oživljavanje Berlinskog procesa

Samit Zapadnog Balkana biće održan u novembru ove godine u Berlinu kako bi se dao novi podsticaj takozvanom "Berlinskom procesu", najavio je nemački kancelar Olaf Šolc, ukazujući na činjenicu da je Zapadnom Balkanu 2003. godine obećana brza i realna EU perspektiva, ali je ocenio da se od tada malo toga dogodilo.

Ono što je iz Šolcove najave nakon razgovora sa slovenačkim premijerom ostalo posebno zvučno je da se nemački kancelar nada da bi na najavljenom sastanku mogao da bude postignut dogovor o daljim konkretnim koracima za evropske integracije Zapadnog Balkana, pre svega kroz korake koje podrazumeva Berlinski proces.

Naime, nemački kancelar ovim sastankom nastavlja stopama svoje prethodnice, kancelarke Angele Merkel, tvorca inicijative, otpočele 2014. godine. Podrazumeva seriju sastanaka najviših predstavnika država, predsednika, premijera, ministara, ali i civilnog društva u oblastima ekonomske saradnje, održivog rasta, bilateralnih odnosa i regionalnog pomirenja.

Nemačka tako ostaje dosledna podršci proširenja, o čemu je Šolc govorio i prilikom nedavne posete Srbiji, a kako su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi uslovi i za članstvo u Evropskoj uniji, Berlinski proces vodi se paralelno sa procesom proširenja i Brisel godinama stoji iza njega i daje podršku nastavku saradnje.

"Ovaj samit nema direktne veze sa potencijalnim samitom sa državama Zapadnog Balkana koji bi mogla da organizuje Češka kao predsedavajuća Savetom EU. Šolc, kao što je i najavio tokom poseta Beogradu i Prištini, želi da nastavi Berlinski proces. Kovid, a onda i izbori u Nemačkoj usporili su tok ove inicijative, te Nemačka sada želi da vrati Berinski proces na velika vrata i pokrene stvari koje su stale", kazao je za Euronews Srbija Nemanja Todorović Štiplija, urednik sajta European Western Balkans.

Kako je objasnio, Berlinski proces podržavaju velike značajne zemlje Evropske unije, samiti su održavani u Belrinu, Parizu, Trstu, Londonu, što je važno za proces integracija.

"Formiran je da bi bilateralna pitanja koja imaju zemlje ZB mogla biti rešena putem te platforme, kako ne bi zamarala proces evropskih integracija. Sve zemlje Zapadnog Balkana, računajući i Hrvatsku obavezale su se na stabilizaciju odnosa u regionu, zato se i zove Sporazum o stabilitaciji i pridruživanju, za razliku od onih za druge zemlje koji su samo o prodruživanju", kazao je Todorović Štiplija.

Dodaje da je najvažnija stvar u okviru Berlinskog procesa formiranje zajedničkog tržišta.

"Prva stvar koju predviđa je formiranje zajedničkog regionalnog tržišta, što je trebalo da bude formirano na samitu u Berlinu, ali ugovori nisu potpisani. Nemačka vlada je imala saopštenje u kojem nije navela ko opstruira formiranje, ali da vlada očekuje da se to desi do kraja 2021. Ipak, ni posle poseta Angele Merkel Beogradu i Tirani, kao možda glavnim krivcima za neformiranje zajedničkog tržišta u okviru Berlinskog procesa, do potpisivanja nije došlo, a onda su usledili i izbori u Nemačkoj", navodi urednik European Western Balkans.

Takođe, kako kaže "Berlinski proces usput donosi i neke benefite u toj čekaonici do članstva u EU".

"Onda su krenule razne inicijative kao fond za Zapadni Balkan, zajednička privredna komora, ukidanje rominga, to su neke tekovine Berlinskog procesa koje imamo i pokazao se kao uspešan", istakao je Nemanja Todorović Štiplija.

Sa druge strane, viša naučna saradnica Instituta za političke studije Jelena Todorović Lazić navela je da samit koji je najavio Šolc, sa jedne strane, može značiti da EU želi da pokaže da region nije zanemaren.

"To je znak da je EU svesna da je nezadovoljstvo i frustriranost kod država Zapadnog Balkana dostiglo značajne razmere nakon što su i na nedavno održanom junskom samitu ostali "kratkih rukava" pa se ovakav samit može tumačiti kao gest dobre volje da se pokaže da region nije zaboravljen", rekla je Todorović Lazić za Euronews Srbija.

Odluka o napretku u decembru

Međutim, i ona ukazuje da konkretne pomake možemo očekivati nakon ovog samita, u decembru, upravo na međuvladinoj konferenciji EU.

"Sa druge strane, u najavi novembarskog samita nemački kancelar pominje obnavljanje Berlinskog procesa u kome kao što je pozato ne učestvuju sve države članice EU tako da je nerealno očekivanje da će taj samit doneti konkretne korake koji se odnose na pristupanje regiona EU. Sa tim u vezi, više bi se moglo očekivati od decembarskog zasedanja Saveta EU", kazala je Jelena Todorović Lazić.

Govoreći o tome, Nemanja Todorović Štiplija ističe da će ti dalji koraci, za Srbiju otvaranje Klastera 4, zavisiti pre svega od izveštaja EU.

"U slučaju Srbije, zavisće od stanja u poglavljima 23 i 24, stanje u vladavini prava, stanja demokratije, pregovora sa Prištinom, a sada je tu i uslov usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom sa Evropskom unijom", kazao je on za Euronews Srbija.

(Espreso / Euronews)