NEPROBOJNO STAKLO
STARI KONTINENT U KANDŽAMA INFLACIJE, A ONI BAŠKARE: Jedina evropska zemlja u kojoj UŽIVAJU i pored GLOBALNE KRIZE!
Možda ne potpuno, ali treba reći da je inflacija u toj zemlji u junu bila ispod 3,2%, dok je u evrozoni u istom periodu iznosila 8,6 procenata
Evropa je u kandžama rastuće inflacije, koja zapravo "drma" ceo svet mesecima unazad, ali čini se da čak ni globalna kriza ne pogađa neutralne Švajcarce: ili bar, ne u tolikoj meri.
Rastu cene svega, od struje preko goriva do hrane i raznih sirovina/materijala, što utiče i na našu zemlju, odnosno ceo region. Da li je Švajcarska jedina "imuna" na svetska dešavanja?
Možda ne potpuno, ali treba reći da je inflacija u toj zemlji u junu bila ispod 3,2%, dok je u evrozoni u istom periodu iznosila 8,6 procenata.
Razlog za to je, delimično, jak kurs franka u odnosu na evro, koji je inače pao na 20-godišnji minimum u odnosu na američki dolar. Sve dok švajcarski franak ostaje jak u odnosu na "jedinstvenu valutu", dobro koje se uvozi ostaje jeftinije za tamošnje potrošače - kažu s Univerziteta ETH u Cirihu.
Ali, taj efekat ponajviše objašnjava jedan postotak razlike.
U kriznim vremenima, kada globalne cene divljaju, Švajcarci profitiraju od visokih uvoznih carina na hranu i poljoprivredne proizvode, kao i od kontrolisanih cena nafte i gasa. Pritom, cene hrane u Evropi i SAD su u proseku veće 10 odsto. U neutralnoj evropskoj zemlji - one miruju.
Analitičar banke Credit Suisse, Maxime Botteron, kaže da su razlog za to protekcionističke mere koje cene hrane u Švajcarskoj čine imunim na dešavanja u svetu.
NE PROPUSTITE
Zahvaljujući tim merama, domaći proizvođači žitarica, voća i povrća zaštićeni su od strane konkurencije. Doduše, onda kada nema krize, Švajcarci plaćaju visoku cenu takve politike stabilnosti, jer u regularnim okolnostima ono što u susednoj zemlji košta 10 evra – u Švajcarskoj je 18 evra.
Opet, to nije jedini faktor koji utiče na imunitet Švajcaraca u ovim vremenima. Druga stavka je nezavisnost od ruskih energenata na koje se, recimo, ponajviše oslanja Nemačka. Švajcarska, naime, potrebu za strujom maltene skroz kompenzuje vodom i atomskom energijom.
Potreba za uvozom postoji samo zimi i tada se evropske cene mogu odraziti i na njih, ali ni to ne bi trebalo da poremeti potrošače jer se cena struje određuje na godišnjem planu.
Uz sve to, švajcarska potrošačka korpa se značajno razlikuje od nemačke ili američke: primera radi, nafta, gas i struja u ovim zemljama čine 10% kućnog proračuna, a u Švajcarskoj - 5 odsto. Isto je i sa hranom, koja čini 11,5% potrošačke korpe prosečnog Švajcarca, a u evrozoni - 15%.
"Što je društvo bogatije, to manje troši na hranu", kažu ekonomisti.
NE PROPUSTITE
(Espreso/Telegraf Biznis)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
