ESPRESO OKO SVETA: Jeziva destinacija sa još MORBIDNIJOM legendom - da li biste smeli da posetite OSTRVO LUTAKA?

Duboko u srcu kanala Sočimilko, poslednjeg traga Asteka u Meksiko Sitiju, nalazi se jedna od najukletijih i najtragičnijih lokacija na svetu. Postoji nešto zaista fascinatno i uzbudljivo u mestu sa mračnom i misterioznom prošlošću, kao što je Ostrvo lutaka. Prekriveno raspadnutim starim lutkama beba nanizanim na drveću je već samo po sebi poprilično jezivo i morbidno - čak i pre nego što dođete do još tmurnije priče o poreklu ovog mesta.

Ovde, na samo jednom hektaru, na kome su smeštene tri kolibe i gomila raspadnutih lutaka, meštani se kunu da vide duhove i čuju senke kako razgovaraju, a duboko su uvereni da je mesto prokleto.

Zanimljivo je da se nalazi u granicama jedne od najvećih svetskih metropola.

Meksiko Siti je prvobitno bio ostrvo u jezeru vulkanske kaldere okruženo planinama Sijera Madre. Carstvo Asteka je bilo prvo koje je počelo da razvija ovu oblast, izgrađujući sistem veštačkih ostrva, nazvanih Činampas, i sistem kanala za farmere za navigaciju.

Nakon što su Asteci poraženi veliki deo Činampasa je pretvoren u osnovu grada koji danas postoji, osim najjužnijeg dela Meksiko Sitija, u Sočimilku, gde i dalje postoji kanalski sistem koji je sastavni deo lokalnog života.

Osim samog ostrva koje je dovoljno intrigantno, ono što privlači posebnu pažnju jeste priča o njegovom poreklu. Kako legenda kaže, prva lutka je okačena kada je meštanin ovog jezivog mesta pronašao leš utopljene devojčice zajedno sa njenom lutkom.

Uznemirujuća legenda iza morbidnog ostrva

Ostrvo lutaka, koje se prvobitno nalazilo pod starateljstvom Don Huliana Santane Barera kada se doselio na njega tokom 1950-ih godina, je prepuno lutaka koje vise sa drveća i zgrada prekrivenih paučinom i insektima.

Nakon što je pronašao leš utopljene devojčice, strahujući od osvete njenog duha, Barera je okačio njenu lutku kao neku vrstu ponude. Zabrinut da jedna lutka neće biti dovoljna, razvio je naviku koju nije prekinuo do kraja života, nastavio je da ih sakuplja i kači decenijama - sve do dana svoje smrti.

Ipak, dogodilo se suprotno - prema jezivoj legendi, devojčicin duh je zaposeo lutke, pa se navodno može videti kako otvaraju oči i drmaju glave. Barera je počeo da čuje glasove, da vidi tragove stopala, obuzet strahom - kačio je sve više i više lutkica.

Prema nekim pričama, sve više ga je proganjala devojčica koja je šaputala "Želim svoju lutku", i njeni koraci u gluvo doba noći.

Od momenta kada je okačio lutku devojčice, svaki put kada bi izašao napolje, tokom narednih 50 godina, Barera je sakupljao lutke iz smeća i kanala i kačio ih na brojna stabla. Neke bi obesio cele, druge u raznim zapuštenim stanjima - bez glave, torza, ili rastavljene na druge načine.

Jeziva smrt staratelja ostrva

Don Hulian Santana Barera je preminuo 2001. godine, a njegovo telo je otkriveno - pogađajte - na istom mestu na kom je uvek govorio da je pronašao utopljenu devojčicu, a mnogi veruju da je njegovu smrt izazvao njen duh, koji još uvek proganja ostrvo.

Postoje mnoge sumnje oko ove urbane legende, a najveće pitanje koje se postavlja, jeste stvarnost male devojčice koja je umrla. Mnogi ljudi, uključujući i samu porodicu Barere, nisu verovali da ju je on ikada pronašao.

Ono što je jasno kao dan, jeste da je Barera, bez obzira da li je devojčica postojala ili ne, ostatak svog života posvetio njoj. I možda najjezivije od svega, čak je i kraj njegovog života imao veze sa pričom o utopljenom detetu.

Nakon Barerove smrti, kao odgovor, turisti su počeli da hrle na ovo ukleto ostrvo kako bi odali počast kako njemu, tako i devojčici - bez obzira da li je bila prava ili ne.

Pored ogromnog broja lutaka, na ostrvu se nalazi i mali muzej sa člancima iz lokalnih novina o ostrvu i njegovom prethodnom staratelju. Postoji prodavnica i tri sobe, od kojih je jedna izgleda korišćena kao spavaća soba. U ovoj prostoriji možete videti prvu lutku koju je Barera sakupio, kao i Agustinitu - njegovu omiljenu.

Iako je priroda koja okružuje ostrvo prelepa - lavirinti kanala, bujno zelenilo i tropske ptice, kod turista ipak preovladava utisak užasa i scenografije poput one u horor filmovima.

(Espreso/Tamara Marić)