ZABRANIO JE ABORTUSE I UVEO "MENSTRUALNU POLICIJU": Fetus je zvao VLASNIŠTVOM NARODA, a ljude bez dece DEZERTERIMA!

Rumunski diktator Nikolae Čaušesku i njegova supruga Elena, nakon krvave revolucije u Rumuniji su pogubljeni. Vladali su 25 godina, i njihova vladavina je više podsećala na komunističke režime na Dalekom istoku, nego na režime u okolnim komunističkim državama.

Masovne antikomunističe demonstracije su izbile u ovoj državi 1989. godine, tako što su protesti otpočeli u Temišvaru i Brašovu, potom se talas nezadovoljstva proširio, i na ostale rumunske gradove. Čaušesku nije uspeo svojim javnim obraćanjima, da obuzda nekoliko stotina hiljada građana, koji su se priključili demonstracijama.

Nakon što je situacija pretila da eskalira, policija je napravila detaljan plan evakuacije, pa je bračni par prebačen helikopterom u grad Trgovište. Na Božić 25. decembra 1989. godine, po nalogu Nacionalnog fronta spasa koji je imao ulogu privremene vlade Rumunije, sazvan je "preki sud". Čaušeskuovi su se suočili sa optužbama za ilegalno pribavljanje bogatstva i optužbom za genocid nad sopstvenim narodom.

Rumunski diktator je u više navrata negirao nadležnost suda, tvrdeći da je još uvek legalni predsednik države. Nakon toga, ovaj bračni par je osuđen na smrt, a snimak pogubljenja je sutradan obišao celu planetu i nakon toga diktatorski režim je zvanično pao.

Suđenje je široko kritikovano, kako unutar, tako i izvan zemlje. Veliko nezadovoljstvo naroda vladavinom Čaušeskuovih je zemlju bacilo u anarhiju. Visoki vojni zvaničnici toga vremena su govorili da Nikolae i Elena ne bi izbegli smrt tih dana, jer je nezadovoljni narod bio spreman da ih u svakom trenutku linčuje, budući da više nisu mogli da trpe višegodišnje maltretiranje.

"Sedeli na leševima"

Egzekucija se odigrala u režiji vojnika Lonela Bojerua. U toku trajanja procesa bio je jedan od stražara, koji je prihvatio naredbu da izvrši sudsku presudu. U intervjuu koji je pre nekoliko godina dao britanskom Gardijanu, Bojeru je ovako sumirao kraj revolucije:

- Kad smo se vraćali sa mesta suđenja, helikopter je bio pun tužilaca, sudija i visokih oficira. Nije bilo mesta pa je kolega morao da sedi na leševima. On je najviše traumatizovan, onda su svi želeli da budu na našem mestu. Danas više niko to ne želi - izjavio je tada Bojeru.

"U čast pogubljenih"

Pre nego što su ubijeni, Čaušesku je otpevao deo "Internacionale" i rekao da će istorija pokazati da je on bio u pravu, a njegova supruga je vikala prisutnima da idu dođavola.

Na vest o hapšenju veoma omrznutog predsedničkog para u Rumuniji, posebno u Bukureštu, nastalo je slavlje. Cepani su portreti Čaušeskua i partije. Istovremno, došlo je do sukoba između frakcija u vojsci na bukureštanskom aerodromu "Otopeni", gde je bilo mnogo žrtava.

Veći deo vojske bio je odan starom režimu i zauzeo je mnoge ključne zgrade u Bukureštu. Dana 24. decembra Bukurešt je bio u “ratnom stanju”, jer su tenkovi i vojna vozila patrolirali gradom. Bilo je mnogo požara i pucnjave. Ali to je trajalo do 27. decembra, kada se stanje smirilo.

Usredsređen na otplaćivanje stranog duga osamdesetih, Čaušesku je pokrenuo niz mera štednje koje su gurnule zemlju i njen narod u ekonomsku krizu. Istovremeno, Čaušesku je trošio ogromne sume novca na megalomanske projekte kao što je izgradnja Narodne palate, i dan-danas jedne od najvećih građevina na svetu. To je samo pogoršalo finansijsku situaciju u zemlji.

Nezadovoljstvo je samo raslo dok su ljudi patili zbog nestašice osnovnih potrepština kao što su hrana, grejanje i struja, a Čaušesku i Elena živeli u luksuznim palatama.

Krvava promena vlasti

U poređenju sa drugim zemljama u okruženju, promena vlasti bila je teška i krvava.

Tokom revolucije, policija i vojska su ubile 1.104 rumunska građanina, a ranile njih 3.352. Međunarodno mnjenje i mnoge države podržale su rumunsku revoluciju i poslale pomoć u hrani, lekovima i odeći.

Diktatura u spavaćoj sobi

Po prirodi megaloman, Nikolae Čaušesku je napravio plan širenja rumunske populacije kojim bi do početka trećeg milenijuma, Rumunija imala 30 miliona stanovnika. Svoju kampanju 1966. godine započeo je dekretom o zabrani abortusa, govoreći da je "fetus u vlasništvu rumunskog naroda", te da su ljudi bez porodičnih ambicija dezerteri.

Zakon je doneo drastično povećanje nataliteta, ali su loše materijalne okolnosti uzrokovale slabu ishranu i neadekvatnu negu trudnica. Mortalitet novorođenčadi je dostigao neverovatnih 8,3 promila, a svaka deseta beba je bila neuhranjena.Takođe, zabranjena je konracepcija, abortus je postao krivično delo, a seksualno vaspitanje je izbačeno iz obrazovnog programa. Po nalogu vladajuće partije, oformljena je tzv. "menstrualna policija", koja je jednom u tri meseca na čelu sa medicinskim osobljem “kontrolisala” radnice velikih privrednih kombinata.

U domove Rumuna su stizali upitnici, kojim bi vlasti prikupljale podatke o seksualnoj aktivnosti građana. Ukoliko bi pregled ustanovio da je par reproduktivno sposoban, a da u isto vreme ima manje od dvoje dece, porodica je morala da plaća "porez na ime celibata".

Nije tajna da su na stotine hiljada Rumunki samostalno pokušavale da prekinu trudnoću, a mnoge od njih su doživele fatalnu sudbinu. Ukoliko bi život bio spašen, suočavale su se sa problemima diskriminacije i ekskomunikacije, a neke su bile proglašene za "neprijatelje naroda".

Grob Čaušeskuovih, zvanično, ne postoji. Na grobnici gde su sahranjeni stoje imena dva generala sa datumom smrti, koji odgovara datumu smrti bračnog para Čaušesku. Država je odbila sve zahteve porodice i sledbenika da se posmrtni ostaci prenesu u neki mauzolej ili crkvu i da im se grob obeleži. Mesto gde je streljan bračni par Čaušesku u Trgovištu otvoreno je za posete turista.

Pažnja! Video sadrži uznemirujuće scene!

(Espreso / 24sedam)