"VEZA IZMEĐU NASILJA I MENTALNOG ZDRAVLJA JE STIGMA" Teksaški MASAKR pokrenuo VAŽNE razgovore o ZAKONIMA

U utorak popodne, 25. maja, osamnaestogodišnji napadač otvorio je vatru u osnovnoj školu u Juvaldiju u Teksasu i ubio 19 dece, dve učiteljice, a bilo je i ranjenih.

Ovo je jedna od pucnjava u osnovnoj školi u SAD sa najviše žrtava, posle one iz 2014. godine, kada je dvadesetogodišnji napadač ubio 20 učenika i šest nastavnika u Njutaunu (Konektikat).

Još jednom, zakonodavci, profesionalci za mentalno zdravlje i zagovornici kontrole oružja, kao i ljudi širom države raspravljaju o zakonima o kontroli oružja, ili o njihovom nedostatku u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Ljudi sa problemima mentalnog zdravlja su verovatnije žrtve nego počinioci - rekao je Čitan Satja, hirurg-pedijatar i direktor cenra za prevenciju nasilja oružjem.

- Moramo da budemo oprezni kako govorimo o vezi između ta dva - dodao je.

Više od 50 procenata smrtnih slučajeva od vatrenog oružja bila su samoubistva, a više od četiri od 10 slučajeva su ubistva, saopšteno je iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Sedam od svakih 10 medicinski tretiranih povreda vatrenim oružjem uzrokovano je napadom.

U 2020. godini u SAD-u su bila 45.222 smrtna slučaja od posledica vatrenog oružja, što je otprilike 124 osobe dnevno.

- Sve češće se susrećemo sa frustriranim i ljutim ljudima koji koriste vatreno oružje kako bi ispoljili svoje frustracije na određenoj grupi ljudi - rekla je Kasandra Krifasi, profesorka na Odeljenju za javno zdravlje u školi Džon Hopkins Blumberg.

Ona je istakla da postoji razlika između problema sa mentalnim zdravljem koji se može dijagnostikovati i drugih problema.

Grubo povezivanje mentalnog zdravlja sa nasiljem oružjem je stigma. Posmatrajte to na drugačiji način: više od 50 odsto ljudi će imati dijagnozu mentalne bolesti ili poremećaja u nekom trenutku svog života, navodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD.

Jasno je da nisu svi ljudi sa problemima sa mentalnim zdravljem viđeni da izvrše masovnu pucnjavu. Jedan od pet Amerikanaca će imati neku mentalnu bolest u nekom trenutku života. Ali, da li bi mogli da kažemo da su oni koji vrše masovna ubistva u stabilnom emocionalnom ili mentalnom stanju?

Tek nekoliko detalja je poznato o stanju svesti i motivima napadača iz Juvaldija, da li je to bio bes i/ili mržnja.

- Mnogi bi se saglasili sa tim da masovno ubistvo, kao što je ovo koje se dogodilo u Juvaldiju, može da počini samo osoba koja nije potpuno mentalno zdrava - rekla je Krifasi.

Ipak, ona je rekla da pokušaj da se razdvoje motiv za ubistvom i mentalno zdravlje ubice odvlači pažnju od korisnih akcija koje Amerikanci mogu da preduzmu i spreče još jedno samoubistvo ili masovno ubistvo vatrenim oružjem, posebno u školi.

Neki od faktora uključuju i neophodnost licence za kupovinu vatrenog oružja i zakona o pravu na nošenje istog u određenim državama, koji ljudima daju pravo da oružje nose van kuće bez dozvole ili uz dozvolu koju izdaje država.

- Nasilje vatrenim oružjem je u porastu, uključujući i masovne pucnjave širom države - rekla je Džeklin Kempbel, medicinska sestra koja se bavi i istraživanjima o porodičnom nasilj i nasilju nad ženama.

Ona navodi da je podatak o porastu kupovine oružja u poslednjih nekoliko godina alarmantan i da je delom posledica pandemija, ali delom i krivica proizvođača oružja, njihovog marketinga i nedostatku brige o javnoj bezbednosti.

Ljudi koji imaju ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem i/ili probleme sa kontrolom besa, duboke frustracije svojim životima, okruženjem ili druge krize dolaze i iz imućnih i ugroženih zajednica, kaže Kempbel.

Ali, navodi ona, prevencija može početi i kod kuće.

- Mislim da se svi možemo usaglasiti da osoba sa ozbiljnim mentalnim problemima ne bi trebalo da ima pristup pištolju - naglašava i dodaje da tu na snagu stupaju zakoni o "crvenoj zastavici".

Ovi zakoni dozvoljavaju članu porodice ili slubenom licu da ih sprovede, kada uoče da za tim ima potrebe i zatraže sudski nalog za privremeno oduzimanje vatrenog oružja.

Satja se slaže da najnovija tragedija ukazuje na potrebi za odgovornim posedovanjem i pristupom oružju i pita se na koji način se to može sprovesti u delo.

- Curenje informacija, ovo uključuje i saznanja o tome da je potencijalno bolesna ili mentalno obolela osoba nekada govorila o želji da naudi drugim ljudima, objavljuje takve misli ili namere na društvenim mrežama, ili o tome govori drugim ljudima - kaže ona.

Svedok bi tada obavestio nadležne da takva osoba poseduje vatreno oružje ili ima nameru da ga kupi. Takva odgovornost bi bila na nastavnicima, lekarima, socijalnim radnicima, porodici, prijateljima, naglašava on i dodaje da su članovi porodice ljudi koji prvo primete neku vrstu problema.

Inače, zakoni o crvenim zastavicama su do sada usvojeni u 19 država u okrugu Kolumbija. Oni igraju važnu ulogu u sprečavanju masovnih pucnjava, sugeriše studija objavljena 2019. godine.

Istraživači su sproveli preliminarnu analizu uticaja ovakvog zakona primenjenih u januaru 2016. godine.

Oni su detaljno opisali 21 slučaj u kome je izdat nalog nakon što je osoba dala jasnu izjavu o nameri da počini masovnu pucnjavu ili pokazala ponašanje koje sugeriše da ima namere da dobije pristup vatrenom oružju.

- U ovim slučajevima zakoni o crvenim zastavicama dozvolili su hitnu intervenciju. Nemoguće je, naravno, znati da li bi do napada došlo da takvi nalozi nisu izdati, ali mi ne tvrdimo ni da postoji uzročna veza - stoji u pomenutoj analizi.

- Zakoni Teksasa nisu toliko oštri kada je u pitanju provera o zabranama za posedovanje oružja kod lica koja su osuđivana za krivična dela, nasilje u porodici i slično - dodala je Kempbel.

Prošle godine guverner Teksasa Greg Ebot potpisao je zakon koji je stanovnicima te države dozvoljavao da nose pištolje bez pribavljanja dozvole, što je praktično značilo da većina starijih od 21 godinu pištolj i nose.

Da biste u Teksasu legalno kupili pušku, morate imati najmanje 18 godina, a za pištolj 21 godinu.

Napadač iz Teksasa osumnjičen je da je, pre nego što je krenuo u krvavi pir, upucao i u svoju baku, koja je navodno u kritičnom stanju.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)