ESPRESO RETROSPEKTIVA: Stravičan MASAKR u Teksasu, Kim nosio KOVČEG preminulog MENTORA, ruski vojnik OSUĐEN!

Espreso vam ovog petka donosi novu retrospektivu sa novih šest ključnih događaja koji su se dogodili u svetu tokom protekle nedelje, a ovde možete videti o čemu smo pisali prošle sedmice.

Izdvojili smo trenutno aktuelna dešavanja u svetu proteklih 7 dana, kao što je tragedija u Teksasu. Evo koji događaji su se ove nedelje našli na listi:

1. 19 UČENIKA POGINULO U STRAVIČNOM MASAKRU U TEKSASU: Napadač ubijen

Najmanje 19 učenika i dva nastavnika su ubijeni u pucnjavi u osnovnoj školi u gradu Juvalde, u američkoj saveznoj državi Teksas. Osumnjičeni osamnaestogodišnjak je ubijen.

Zbog duge istorije incidenata i napada vatrenim oružjem u američkim školama, tamošnji đaci prolaze kroz obuke kako bi znali šta da rade ako do toga dođe. Kada se napadač zabarikadirao u učionici đaka četvrtog razreda u Uvaldeu u Teksasu, i počeo da puca, svi su znali da nije vežba.

Nastavnici su zaključali vrata učionica i čekali policiju. Jedna od učiteljica kaže da je nemoćno slušala krike dece. Bilo je to najdužih 35 minuta u mom životu, rekla je ona.

Jedna od nastavnica koje su bile u školi u tom momentu, pristala je da govori za ameriki sajt En-Bi-Si pod uslovom da joj ime ne bude objavljeno, jer su lokalne vlasti tražile od osoblja da ne govori sa reporterima, prenosi RTS.

U trenutku napada njeni đaci su gledali "Diznijev" film, kao deo proslave kraja školske godine. Kada je čula pucnjavu u holu znala je o čemu se radi. Viknula je deci da se sakriju ispod stolova i zaključala vrata.

- Godinama smo vežbali za ovaj dan - rekla je nastavnica, misleći na vežbe za slučaj napada koje su postale obavezni deo obrazovnog programa u SAD:

- Znali su da ovo nije vežba. Znali smo da moramo biti tihi ili ćemo se odati.

Kaže da su slušali krike dece s drugog kraja hola, znajući da ne mogu da pomognu.

Masakr u osnovnoj školi u Uvaldeu otpočeo je u 11.30. Pre toga, napadač je pucao u svoju baku, pobegao sa mesta zločina, seo u automobil i zakucao se u obližnju zgradu. U školu je ušao na zadnji ulaz. Ubijen u razmeni vatre s taktičkom jedinicom policije.

Nakon incidenta su se oglasili brojni uticajni ljudi među kojima je bila i potpredsednica SAD, Kamala Haris koja je izajavila sledeće:

,,Srca nam se slamaju za narod Uvaldea. Što je dosta - dosta je. Kao nacija, moramo imati hrabrosti da se suprotstavimo lobiju za oružje i borimo se za razumne zakone o bezbednosti oružja kako bismo osigurali da se ništa slično ne bi ponovilo", napisala je Harisova u opisu snimka koji je objavljen na Instagramu.

Uz nju se oglasio i američki senator Kris Marfi sa apelom upućenim ka oružanoj bezbednosti.

„Ovde sam na ovom podijumu da molim, da se bukvalno spustim na ruke i kolena da preklinjem svoje kolege, da pronađu put napred ovde," rekao je senator iz Konektikata Kris Marfi na Senata satima nakon što je 18-godišnji naoružani napadač ubio najmanje 15 ljudi u osnovnoj školi Uvalde Teksasa.

Marfi predstavlja porodice ljudi ubijenih u osnovnoj školi Sendi Huk. Od tada se bezuspešno zalaže za zakon o bezbednosti oružja. U ovim primedbama molio je republikanske kolege da pronađu kompromis i donesu zakone o bezbednosti oružja.

Razgovoru se pridružio i trener Golden State Warriors-a, gde su se mogle čuti sledeće reči:

..Hoćete li staviti ličnu potrebu za snagom iznad života naše dece?" bilo je pitanje koje je Stiv Ker postavio američkim senatorima, kojih je ukupno 50.

On je razgovarao sa novinarima pre utakmice finala 4. utakmice samo nekoliko sati nakon pucnjave u Uvalde Teksasu. Vidno uznemireni Ker je medijima rekao:

„Neću da pričam o košarci. Ništa se nije desilo sa našim timom u poslednjih šest sati. Večeras ćemo početi na isti način. Košarkaška pitanja nisu bitna.”

Predsednik SAD Džozef Bajden najavio je da će sa prvom damom DŽil Bajden otputovati u Juvalde u Teksasu kako bi utešili porodice ubijenih tokom pucnjave u lokalnoj osnovnoj školi.

Dve godine od smrti Džordža Flojda, crnca koga je policija ubila za vreme privođenja u Mineapolisu, Bajden je u Beloj kući najavio izdavanje izvršne naredbe o reformi policije, prenosi Rojters.

2. KIM NOSIO KOVČEG PREMINULOG MENTORA: Tuga na licu severnokorejskog lidera

Sahrana maršala korejske državne armije Hjona Čola Haea, generalnog savetnika ministarstva nacionalne odbrane Severne Koreje, održana je u nedelju, a prisustovao je lider države Kim Džong Un, prenela je državna agencija KCNA.

„Gardijan“ navodi da je preminuli maršal bio Kimov mentor.

„Hjonovo ime će zauvek biti upamćeno“, kazao je Kim.

Kim je izneo kovčeg iz sale za komemoraciju, zajedno sa članovima predsedništva i političkog biroa Centralnog komiteta partije, a bacio je i zemlju u grob preminulog.

Pogrebno vozilo je išlo ulicama Pjongjanga uz pratnju policije, a gardisti su iskazivali poštovanje.

U Severnoj Koreji je objavljeno da je od, kako navode, neidentifikovane groznice, obolelo 2,8 miliona ljudi od kraja aprila, sa izuzetno malom smrtnošću u slučaju da je u pitanju kovid, dodaje „Gardijan“.

3. HOROR U NORVEŠKOJ: Muškarac pokušao da iskasapi ženu, pred decom izvukao nož

Tri osobe, od kojih jedna teže, povređene su u napadu koji se dogodio u Numedalu u Norveškoj.

Muškarac, koji je poreklom iz Sirije, nešto pre 9 časova je u centru grada, u blizini jedne škole, potegao nož i izbo svoju suprugu i još dve osobe, čiji identitet nije saopšten.

Napad se odigrao naočigled nekoliko đaka koji su se tu zadesili.

Lokalni mediji navode da je osumnjičeni za zločin ranije optuživan za porodično nasilje i da je imao zabranu prilaska supruzi koju je, sve do danas, poštovao.

- Sada možemo da potvrdimo da između nasilnika i jedne od žrtava postoji porodična veza. Počinilac i jedna žrtva, žena, su u braku - saopštili su iz policije.

Žena je sa povredama opasnim po život helikopterom prebačena u bolnicu i njeno stanje trenutno nije poznato.

Mediji navode da je žrtva imala više dece sa napadačem i da su deca sad pod brigom Centra za socijalni rad.

Očevici kažu da su prolaznici pokušavali da spreče pomahnitalog muškarca da iskasapi ženu.

- Bilo je mnogo krvi. Ubrzo je stigla policija, vatrogasci, uspeli su da ga savladaju nekako -rekao je jedan očevidac za NRK.

4. RUSKI VOJNIK (21) OSUĐEN NA DOŽIVOTNU ROBIJU: Pala prva presuda za ratne zločine od početka sukoba u Ukrajini

Sud u Ukrajini osudio je na doživotnu robiju komandanta ruskog tenka zbog ubistva civila u Ukrajini. U pitanju je prva presuda za ratne zločine od početka sukoba u Ukrajini.

Zarobljeni vojnik Vadim Šišimarin osuđen je za ubistvo Aleksandra Šelipova, 62, u severoistočnom selu Čupagivka 28. februara.

On je priznao da je pucao u Šelipova, ali je rekao da je delovao po naređenju i zatražio je oproštaj od porodice žrtve.

Ukrajina istražuje mnoge druge navodne ratne zločine.

Moskva je poricala da su njene trupe gađale civile tokom invazije, dok Ukrajina kaže da se možda dogodilo više od 11.000 zločina.

Ovo suđenje u Kijevu smatra se šansom Ukrajine da dokaže, bez sumnje, da je ruski vojnik ubio civila bez obzira na pravila rata.

Dvojica ruskih vojnika, koje su zarobile ukrajinske snage, izjasnili su se, tokom drugog suđenja za ratne zločine u ratu u Ukrajini, krivim za granatiranje jednog grada u istočnom delu te zemlje.

Državni tužioci zatražili su tokom suđenja u Okružnom sudu Kotelevska u centralnoj Ukrajini kaznu od 12 godina zatvora za Aleksandera Bobikina i Aleksandera Ivanova zbog, kako su naveli, kršenja zakona o ratu, prenosi Rojters.

Advokat odbrane tražio je da sud bude blag i istakao da su dvojica vojnika izvršavala naređenja i da su se pokajala.

Bobikin i Ivanov priznali su da su bili deo artiljerijske jedinice koja je, iz Belgorodske oblasti u Rusiji, gađala mete u Harkovskoj oblasti.

Prema navodima tužilaštva, u granatiranju je uništena obrazovna ustanovu u gradu Dergači, prenosi Rojters.

Dvojica ruskih vojnika zarobljena su nakon što su prešli granicu i nastavili granatiranje, navela je kancelarija državnog tužioca.

- U potpunosti sam kriv za zločine za koje sam optužen. Pucali smo na Ukrajinu iz Rusije - rekao je Bobikin na sudu.

Ivanov je zatražio da ne dobije maksimalnu kaznu zatvora.

- Kajem se i tražim smanjenje kazne - naveo je Ivanov.

Saslušanje je trajalo manje od jedan sat. Presuda se očekuje 31. maja.

5. "OVO BI IZBACILO RUSE IZ IGRE": SAD rade na dostavljanju moćnih protivbrodskih projektila

Sjedinjene Države rade na dostavljanju naprednih protivbrodskih projektila Ukrajini kako bi pomogle ukrajinskim snagama da okončaju rusku pomorsku blokadu, navode zvaničnici, prenosi agencija Reuters.

Do ovog poteza, kako navodi agencija, dolazi u trenucima zabrinutosti da bi snažnije oružje koje bi moglo da potopiti ruske ratne brodove dodatno intenziviralo sukob.

Ukrajina ne krije da želi naprednije američko naoružanje uz ono koje trenutno ima na raspolaganju, poput projektila "Javelin" i "Stinger" i drugog oružja.

Popis želja Kijeva, uključuje projektile koji bi mogli da potisnu rusku mornaricu od ukrajinskih crnomorskih luka, što bi omogućilo ponovni početak isporuka žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda širom sveta.

Sadašnji i bivši američki zvaničnici i izvori iz Kongresa navode, da postoje prepreke u slanju snažnijeg oružja većeg dometa u Ukrajinu. Ova oprema zahteva dugotrajnu obuku, i stručnije održavanje opreme, a postoji i zabrinutost da bi ruske snage mogle da se dokopaju američkog oružja, ali i strah od moguće eskalacije sukoba.

U razmatranju "Harpoon" i "NSM"

Međutim, tri američka zvaničnika i dva izvora iz Kongresa kažu da su dve vrste moćnih protivbrodskih projektila "Harpoon", koji proizvodi Boing, i Naval Strike Missile, koji proizvodi kompanija "Kongsberg and Raytheon Technologies", u aktivnom razmatranju za direktnu isporuku Ukrajini ili preko evropskih saveznika koji poseduju te projektile, prenosi Reuters.

U aprilu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao Portugal da ukrajinskoj vojsci dostavi projektile Harpoon, koji imaju domet do gotovo 300 kilometara.

Međutim, postoji više problema koji sprečavaju da se Ukrajina domogne tih projektila. U prvom redu, dostupnost platformi za lansiranje Harpuna sa obale je ograničena. Radi se o tehnički zahtevnom rešenju, budući da su u pitanju sistemi stacionirani na moru.

Dva američka službenika izjavila su da SAD rade na potencijalnim rešenjima koja uključuju povlačenje lansera sa američkih brodova. Oba projektila koštaju oko 1,5 miliona dolara po komadu, navode stručnjaci i čelnici industrije.

U operativnoj zoni Crnog mora nalazi se oko 20 brodova ruske mornarice, uključujući i podmornice, saopštilo je britansko Ministarstvo obrane.

"U Crnom moru nema zaklona"

Brajan Klark, stručnjak za mornaricu sa Instituta Hadson, kaže da bi 12 do 24 komada protivbrodskih raketa poput Harpoona sa dometom većim od 100 kilometara, bilo dovoljno da ugroze ruske brodove i da bi mogli da nateraju Moskvu da prekine blokadu.

Rusija je već pretrpela gubitke na moru, pogotovo kad se govori o potonuću broda crnomorske flote, krstarice Moskva.

Naval Strike Missile (NSM), sa druge strane može da se lansira s ukrajinske obale i ima domet od 250 kilometara. Takođe, potrebno je manje od 14 dana obuke za rad na tom sistemu, za razliku od Harpoona.

Uloga Norveške

Dva američka zvaničnika navode da Sjedinjene Države pokušavaju da pronađu način da Ukrajina dobije NSM i lansere upravo od evropskih saveznika.

Izvori iz Kongresa kažu kako bi druga opcija bila da Norveška donira NSM-e Ukrajini, što je ideja koju podržavaju norveški zvaničnici u parlamentu. Norveško ministarstvo obrane, je međutim, odbilo da komentariše koji bi dodatni doprinos u naoružanju i obrambenoj opremi mogli da razmotre kao ponudu Ukrajini.

Sve zahteve za naoružanjem koje je američke proizvodnje, kao što su Harpoon i NSM, morao bi da dobri američki Stejt Department, koji dobija smernice iz Bele kuće.

Još je jedno oružje koje je visoko na popisu želja Kijeva je sistem "Multiple Rocket Launch Systems" (MLRS), kao što je M270 kompanije "Lockheed Martin", koji može da pogodi metu udaljenu 70 ili više kilometara, što je trostruko više u odnosu na mnoge haubice kojima ukrajinske snage trenutno raspolažu.

Odobreno 40 milijardi vojne pomoći

Američki Senat odobrio je skoro 40 milijardi dolara pomoći Ukrajini, poslavši Beloj kući predlog zakona da ga predsednik Džo Bajden potpiše.

Senat je glasao sa 86 prema 11 za paket vojne, ekonomske i humanitarne pomoći, ubedljivo najveći paket pomoći SAD Ukrajini do sada. Svih 11 glasova protiv bilo je iz Republikanske stranke.

Ovaj paket pomoći je prošle nedelje usvojen u Predstavničkom domu Kongresa.

6. ALARM U UKRAJINI: Rusi premeštaju svoje snage sa Krima?

Zaporoška vojna uprava saopštila je da Rusija sa Krima prebacuje svoje snage, ne samo kopnene, već i vazdušne i pomorske komponente ka Melitopolju i zaporoškoj oblasti, prenosi ukrajinska agencija "Unian".

Poznato je i da je sa Krima ka Melitopolju krenula kolona vojne tehnike - oko dvadesetak kamiona s ceradama i isto toliko višecevnih raketnih bacača Grad. Pored toga, ruska vojska je dodatno ojačana formiranim tenkovskim bataljonom na tenkovima T-62.

Ruska vojska gradi treću liniju odbrane, raspoređujući pojačanja da bi stekla uporište i zadržala svoje pozicije na jugu Ukrajine, piše "Unian".

Istovremeno, u Berdjansku, neprijatelj pokušava da ubedi meštane da pređu na mobilne mreže ruskih operatera. A u Melitopolju osvajači planiraju da uruče ruske pasoše.

"Poljoprivrednici u Melitopolju prodaju zalihe žita jer se plaše da bi odbijanje da se žito da okupatorima za sitne pare moglo dovesti do eksproprijacije svih zaliha. Zbog toga je konvoj od 20 kamiona natovarenih žitom krenuo ka Krimu. Brojne tablice na kamionima su zatvorene", navodi se u saopštenju OVA.

Kako je UNIAN ranije izvestio, 25. maja Rusi su napali Zaporožje krstarećim raketama. U ovom udaru jedna osoba je poginula, a tri su povređene. U privatnom sektoru oštećene su 62 kuće.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je spreman da razgovara direktno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a ne uz pomoć posrednika.

On je dodao da „ukoliko ruski predsednik razume realnost, postoji mogućnost da se dođe do diplomatskog rešenja konflikta“, preneo je Rojters.

Govoreći pred publikom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Zelenski je poručio da će se Ukrajina boriti dok ne povrati celu svoju teritoriju.

Ukrajinski predsednik je rekao da bi Moskva trebalo da povuče svoje trupe na mesto gde su bile pre početka napada, 24. februara.

"Ovo bi mogao da bude prvi korak ka razgovoru", izjavio je Zelenski.

(Espreso)