TURSKA BLOKIRALA PRISTUPANJE FINSKE I ŠVEDSKE U NATO!

Turska je blokirala inicijalnu odluku NATO da obradi zahteve za članstvo koje su uputili Švedska i Finska, piše Financial Times.

Ambasadori NATO-a sastali su se u sredu sa ciljem da otvore pregovore o pristupanju istog dana kada su Finska i Švedska podnele svoje prijave, ali je protivljenje Ankare zaustavilo svako glasanje, tvrdi izvor FT-a.

Odlaganje izaziva sumnju da će NATO moći da odobri prvu fazu zahteva Finske i Švedske u roku od jedne ili dve nedelje, kako je rekao generalni sekretar Jens Stoltenberg.

Takođe postavlja scenu za višednevnu intenzivnu diplomatiju između SAD, Turske, Finske i Švedske po tom pitanju.

Turski zvaničnik je potvrdio da je Ankara "ukočila proces", ali je rekao da Turska "nije isključiva" po pitanju ulaska Švedske i Finske u NATO.

- Ne kažemo da oni ne mogu da budu članice NATO. Samo moramo biti na istoj talasnoj dužini, na istoj strani, po pitanju opasnosti sa kojom se suočavamo - rekao je zvaničnik.

Zvaničnik je dodao da je želja Turske da se postigne sporazum.

- Što pre se to dogodi, pre će početi pregovori - istakao je neimenovani zvaničnik.

Svih 30 zemalja članica NATO moraju da odobre zahtev Finske i Švedske za pristupanje, ali taj proces počinje tek kada savez izda protokol o pristupanju i zvanično pozove dve zemlje da se pridruže.

NATO je odbio da komentariše saznanja Financial Times-a, osim što je ponovio Stoltenbergove reči da se „moraju uzeti u obzir bezbednosni interesi svih saveznika i da smo odlučni da radimo na svim pitanjima i dođemo do brzog zaključka“.

Podsetimo, Turska lista zahteva za NATO i njegove potencijalne članice, Finsku i Švedsku, uključuje ukidanje sankcija uvedenih Ankari zbog kupovine sistema protivraketne odbrane S-400 od Rusije, kao i ponovno uključivanje u program naprednih aviona F-35, izvestio je Blumberg u utorak, citirajući "tri visoka turska zvaničnika".

Finska i Švedska su 15. maja zvanično objavile svoju nameru da se pridruže NATO-u nakon ruske vojne ofanzive na Ukrajinu koja je u toku. Da bi to bilo moguće, potrebno je odobrenje svake trenutne članice NATO saveza. Turska je, međutim, rekla da neće reći "da" Helsinkiju i Stokholmu jer nemaju "jasan nedvosmislen stav" protiv Kurdistanske radničke partije (PKK) i Revolucionarnog narodnooslobodilačkog fronta (DHKP/C), grupa koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.

Švedska i Finska imaju evidenciju o davanju političkog azila ljudima iz Turske, posebno etničkim Kurdima, koji beže od unutrašnjih sukoba - nešto što Ankara smatra neprihvatljivim. Prema Blumbergu, tursko rukovodstvo zahteva da Švedska i Finska "javno osude ne samo PKK, već i njene organizacije pre nego što im bude dozvoljeno da se pridruže bloku".

Kako je u ponedeljak potvrdio turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, njegova zemlja takođe želi da Švedska i Finska ukinu trgovinska ograničenja koja su uveli Turskoj. Međutim, kako su Blumbergovi izvori rekli, lista želja Turske je duga.

"Turska želi da bude ponovo uključena u program naprednih aviona F-35, u koji joj je zabranjen pristup nakon što je od Rusije kupila protivraketne odbrambene sisteme S-400. Takođe ima zahtev da od SAD kupi desetine ratnih aviona F-16 i komplete za nadogradnju svoje postojeće flote", piše Blumberg. Ankara takođe želi da SAD ukinu sankcije koje joj je Vašington uveo zbog kupovine raketa S-400.

Izvori novinske agencije, međutim, odbacili su sugestije da su prigovori Turske protiv članstva Finske i Švedske u NATO na bilo koji način povezani sa vezama Ankare sa Moskvom. Rusija je upozorila Helsinki i Stokholm da se ne pridružuju bloku i obećala odgovarajući odgovor.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u ponedeljak da je "Turska cenjeni saveznik i da se moraju rešiti svi bezbednosni problemi".

(Espreso)