ŠTA SE KRIJE IZA TURSKIH PRETNJI: Zašto Erdogan želi da blokira ulazak Švedske i Finske u NATO?

Jasne poruke turskih zvaničnika da imaju problem da dopuste Finskoj i Švedskoj da se pridruže NATO-u stvorila je brigu i blagi šok u Helsinkiju i Stokholmu. Dve zemlje su i zvanično podnele zahtev za članstvo u Alijansi, a da bi postali deo NATO, svih 30 zemalja članica treba da se usaglasi oko njihovog prijema.

Međutim, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan jasno je rekao da neće reći "da". Šta više, Finsku i Švedsku je nazvao "gnezdom terorizma".

Istovremeno, ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu rekao je da obe zemlje moraju da ponude bezbednosne garancije i ukinu zabranu izvoza neke robe iz sektora odbrane u Tursku.

- Naš stav je jasan. Ovo nije pretnja, ovo nije pregovaranje gde mi pokušavamo da steknemo prednost - poručio je Čavušoglu.

Oglasio se i lider turske nacionalističke partije. Rekao je da bi širenje NATO izazvalo Rusiju i dovelo do ekspanzije rata u Ukrajini i zamolio turske zvaničnike da i Švedsku i Finsku "zadrže u NATO čekaonici".

Druge članice NATO pokušale su da umanje pretnje Turske, a Finci su bili karakteristično diplomatski u pogledu pronalaženja "prijateljskog rešenja za svaki mogući ćorsokak".

Postavlja se pitanje šta se krije iza turskih pretnji i koji bi mogli da budu Erdoganovi sledeći koraci?

Dr Pol Levin, osnivač Instituta za turske studije Stokholmskog univerziteta, rekao je za Euronews da misli da je primarna briga Turske prisustvo aktivista Radničke partije Kurdistana (PKK) u Švedskoj.

- Ono što Turska doživljava kao pretnju PKK je ključna zabrinutost za nacionalnu bezbednost u Turskoj. Švedska ne deli baš istu perspektivu o toj pretnji. Znate da je to nekako prirodno, kada Švedska sada želi da se pridruži NATO-u, da Turska iznese svoj stav i zahteva da Švedska to na neki način uzme u obzir - rekao je Levin.

Međutim, Levin smatra da postoje i neke Erdoganove brige na "domaćem terenu", s obzirom na to da se bliže izbori. Najavljeni su za leto naredne godine, ali mogli bi da budu održani već ove jeseni.

- Ankete pokazuju da Erdogan ne stoji baš dobro. Ovo bi moglo da ima dobar odjek u javnosti - smatra Levin.

Iako u Švedskoj i drugim nordijskim zemljama zaista postoji velika kurdska dijaspora, PKK je tamo klasifikovana kao teroristička organizacija i nije joj dozvoljeno da deluje slobodno. Stoga je nejasno kako bi se Erdoganovo insistiranje na gušenju "kurdskih militanata" u Švedskoj zapravo dogodilo.

Sinan Ulgen, bivši turski diplomata i direktor Centra za ekonomiju i spoljnu politiku sa sedištem u Istanbulu, kaže da ne veruje da će Turska na kraju zaista blokirati ulazak Švedske i Finske, ali da bi mogla da "naplati" za pristanak da ih puste u NATO.

- Smatram da Turska ima legitimne zahteve. Na primer, Švedska bi trebalo da ukine embargo na oružje. Nije razumno biti deo NATO-a i uvesti embargo na oružje drugom savezniku unutar iste alijanse - rekao je Ulgen.

Istog mišljenja je i dr Levin. On napominje da Turska želi F-16, kao i da joj se ponovo dozvoli pristup američkom projektu F-35 nakon što je isključena zbog kupovine ruskog raketnog sistema.

Ulgen takođe misli da će Turci tražiti od Švedske da bude aktivnija protiv PKK i da "prestane da obezbeđuje oružje i finansira IPG", grupu za koju Ankara smatra da je pod direktnom kontrolom PKK.

I Levin i Ulgen smatraju da će biti nekog oblika pregovora između tri zemlje, a možda i drugih članica NATO-a, iako je Erdogan rekao da nema smisla da timovi diplomata iz Finske i Švedske putuju u Tursku na razgovore.

(Espreso)