ZAPADNI DIVOVI POSUSTAJU, NA SCENU STUPAJU ZEMLJE KOJE SU OMALOVAŽAVALI: Iscrtava se nova politička karta Evrope?

Sukob u Ukrajini i pretnja da bi isti mogao da se proširi zapravo znači da se glas srednjeevropskih država u Briselu više ne može zanemarivati, navodi se u opširnoj analizi "Tajms". Nedavne prepirke među pojedinim članicama Evropske unije su, na prvi pogled, bile tek poslednje u dugom nizu sukoba i nesporazuma između zapadne i srednje Evrope.

Pre nekoliko nedelja, u žaru francuske predizborne kampanje, poljski premijer Mateus Moravjecki narugao se francuskom predsedniku Emanuelu Makronu zbog njegovih uzastopnih telefonskih poziva Kremlju, koje je upoređivao s pregovorima sa Adolfom Hitlerom, Staljinom ili Pol Potom, prenosi "Jutarnji".

Sa "karakterističnom suzdržanošću", Makron je odgovorio - nazivajući Moravjeckog "ekstremno desnim antisemitom koji uvodi zabrane za LGBT osobe" i optužio ga da se meša u francusku unutrašnju politiku.

Ovaj put, međutim, postojala je razlika - odnos snaga između njih dvojice naglo se pomakao. I to u korist Poljske, kako navodi u svojoj analizi Oliver Mudi, komentator "Tajmsa".

Dugi niz godina zapadnoevropski čelnici kolutali su očima na upozorenja Poljaka i njihovih komšija o imperijalnim ambicijama ruskog predsednika Vladimira Putina.

Stara jezgra srednje Evrope - Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka, pod zajedničkim imenom Višegradska grupa, redovno je odbacivana kao grupa populističkih iritatora te su te zemlje bile podvrgnute brojnim disciplinskim postupcima.

Politička karta Evrope ponovno se iscrtava

Međutim, sada se pokazuje da su i najtmurnije brige u vezi Rusije bile sasvim opravdane, a politička karta Evropske unije sada se ponovno iscrtava.

Tako se sada u Evropi pojavljuje novi savez. Dok je Mađarska bila izopštena zbog svog tvrdokornog stava o pomirljivoj politici prema Putinu i bliskoj saradnji s Moskvom, Poljaci, Česi i Slovaci udružili su snage s baltičkim državama kako bi podstakli Francusku, Nemačku i Brisel da preduzmu odlučnu akciju.

Češka je bila prva zapadna država koja je poslala tenkove u Ukrajinu, dok su poljske tek "polutajne isporuke oružja" bile toliko obilne da se pojavila šala o tome koliko često oprema nestaje iz vojnih skladišta.

- Zidovi mora da su od kartona - komentarisao je jedan poljski analitičar.

Tri baltičke zemlje prednjačile su u jednostranom prekidu uvoza ruskog gasa i zajedno s Poljacima snažno lobiraju za energetski embargo protiv Moskve na nivou cele EU.

Samo Poljska je primila više od tri miliona ukrajinskih izbeglica, pri čemu je u nekim gradovima preko noći došlo do povećanja broja stanovnika za 40 posto. Broj vojnika NATO saveza stacioniranih na istočnoj granici EU porastao je gotovo deset puta u šest meseci.

- Rat u Ukrajini predstavlja prilično odlučujući razvoj situacije za Evropu jer je središnjim i istočnim državama pružio relevantnost koja im je pre bila jednim delom uskraćena. Sada ih odjednom vidimo kako postaju središnji akteri i pokretači diskursa u EU. To je novina koju nikad pre nismo imali u evropskoj politici - kaže Feliks Kravacek,,stručnjak za ovu regiju u Centru za istočnu Evropu i međunarodne studije (ZOIS) u Berlinu.

Danas, kao znak rastućeg samopouzdanja članica te nove evropske grupe ili saveza i osećaja za hitnost situacije, češki premijer Petr Fiala iskoristio je sastanak u Berlinu sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, kako bi kući preneo poruku da Zapad ne može da priušti da Putinu pokaže bilo kakve znake slabosti.

Podsećajući na duge napore Nemačke za izgradnju spoljne politike utemeljene na lekcijama iz njene problematične prošlosti, Jan Lipavski, češki šef diplomatije, podsetio je na "izdaju" Čehoslovačke u Minhenskom sporazumu iz 1938. godine, kada su Velika Britanija i Francuska ustupile strateški važan deo teritorija te zemlje Hitleru.

U jednom članku u nemačkim novinama Lipavski je pozvao Berlin da prizna svoju istorijsku odgovornost za preuzimanje vodstva u osiguravanju da se danas ne ponove "tragične greške" takve pomirljive politike.

Sada je, kako se navodi, povoljan trenutak da tradicionalno marginalizovana istočna polovina EU stekne veći uticaj. Francusko-nemački "motor" evropskog bloka počeo je da "kašljuca".

Proevropske stranke koje sprovode politiku pokazivanja mišića prema Rusiji i Kini, od početka prošle godine preuzele su vlast i u Slovačkoj i u Češkoj.

Njihov broj možda će se još povećati sa Slovenijom, koja je svojeg, kako se navodi, autokratskog premijera Janeza Janšu na izborima skinula s vlasti istog dana kada je Makron reizabran, a tu je i Bugarska, gde je ruska odluka o prekidu snabdevanja gasom podstakla vladu da preispita svoj pređašnji oprezan pristup ratu u Ukrajini.

Snažan glas, ali i podele

Sada je pitanje koliko dugo ovaj improvizirani savez može da izdrži na okupu i može li imati trajan uticaj na Brisel, menjajući pristup EU ne samo Rusiji, već i širokom spektru pitanja u rasponu od odnosa s Kinom i obrane Evrope pa sve do prijema novih članica u evropski klub, poput Ukrajine i nekih balkanskih država.

- Mislim da će države istočne i srednje Evrope, koje su naterale EU da zauzme tvrđi stav prema Rusiji, ostati najjači glas u spoljnoj i sigurnosnoj politici EU-a, ne samo s obzirom na Rusiju, već i u strukturnim pitanjima, poput odnosa na relaciji između Zajedničke spoljne i sigurnosne politike EU (ZVSP) i NATO-a i pitanjima proširenja EU - rekao je Roger Daniel Kelemen, profesor političkih nauka sa Univerzitet Rutgers u Brunsviku u Nju Džerziju.

Ipak, ostaje tu i dosta podela među članicama. Najveći je dugogodišnji spor Poljske s Evropskom komisijom oko onoga što Brisel karakteriše kao pokušaj vladajuće poljske stranke Pravo i pravda da svojoj politici podčini nezavisne državne institucije kao što su pravosuđe i poljska javna televizija TVP.

Varšava, koja insistira na tome da su reforme nužne za iskorenjivanje ostataka iz doba komunizma u zemlji, napravila je ipak nekoliko ustupaka po tom pitanju. Dve strane se tako približavaju nečemu poput neugodnog prekida vatre u neprijateljstvima vezanim uz vladavinu prava, radi održavanja dojma zapadnog jedinstva.

Međutim, Poljska još uvek kešira milion evra dnevno na novčane kazne EU zbog ignorisanja naloga o suspenziji disciplinskog veća Vrhovnog suda koje sputava rad politički nepodobnih sudija. Ove nedelje je ukupni iznos bio 160 miliona evra.

- Komisija želi da postigne nagodbu u vezi krize oko vladavine prava u Poljskoj jer je metoda uskraćivanja sredstava i "lomljenja režima" u Varšavi u ovom trenutku loša, s obzirom na to da je Poljska primila toliko ukrajinskih izbeglica, a tamošnja vlada igra ključnu ulogu u suprotstavljanju Putinu... (ali) mislim da neće uspeti da pronađu pravo rešenje sve dok vlada ostaje odlučna da uništi ono što je ostalo od vladavine prava u Poljskoj - kaže Kelemen.

Ipak, istočne članice EU ne moraju uvek da se slažu jedna s drugom, čak ni po pitanju sukoba u Ukrajini.

Dok Poljska i baltičke države žele ubrzanje prelaska s ruske nafte i gasa na druge izvore, Slovačka i Češka - koje se uveliko oslanjaju na uvoz nafte iz zapadnog Sibira - izjasnile su se protiv embarga EU na ruski uvoz.

Estonija, Letonija i Litvanija možda su se uskladile sa srednjom Evropom po pitanju Rusije, međutim trgovačke, političke i vojne veze takođe ih zbližavaju sa skandinavskim susedima sa druge strane Baltika.

Šta radi Mađarska?

U međuvremenu, Mađarska tone u svojevrsni status "izopštenog". Premijer Viktor Orban nevoljno je pristao na isporuke oružja Ukrajini preko teritorije Mađarske i svejedno nastavlja da održava bliske političke odnose s Putinom.

Ipak, on ostaje potencijalno vredan saveznik Varšave u njenim sukobima sa Briselom na drugim frontovima, a očuvao je i svoje veze s moćnim desnim populistima u zapadnoj Evropi kao što su Mateo Salvini, moćni čelnik italijanske stranke Liga, i Marin Le Pen u Francuskoj. Neki stručnjaci ukazuju na to da bi on na kraju mogao da biti dobrodošao natrag u evroskeptične krugove.

- Orban je u ovom trenutku zaista potpuno izolovan unutar Višegradske grupe. Međutim, ne sme se zaboraviti da postoji temeljni afinitet između Budimpešte i Varšave u njihovom kritičkom odnosu sa Briselom, tako da oni u određenoj meri mogu odlučiti da rade zajedno kada im to odgovara. Ovaj temeljni afinitet nije tek stvar prošlosti - zaključuje Kravacek.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)