KAKAV JE NIVO RADIJACIJE U ČERNOBILJU? Dan nakon 36. godišnjice jedne od najvećih NUKLEARNIH KATASTROFA na svetu!

Generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju Rafael Mariano Grosi u utorak je posetio nuklearnu elektranu Černobilj, na 36. godišnjicu jedne od najvećih nuklearnih katastrofa na svetu, čak i dok su navodno ruske rakete letele nisko iznad najvećeg nuklearnog kompleksa Ukrajine nekoliko sati ranije.

Grosi je rekao da su nivoi radijacije u području Černobilja "normalni", ali da je ruska vojna okupacija elektrane u prvim nedeljama sukoba bila sve, samo ne rutinska.

- Ne znam da li smo bili veoma blizu katastrofe, ali je situacija bila potpuno abnormalna i veoma, veoma opasna - rekao je on.

U okviru tih kontinuiranih nuklearnih rizika, dve nisko leteće rakete iz Crnog mora preletele su u utorak rano ujutru iznad kompleksa nuklearne elektrane Zaporožje pre nego što su sletele u grad Zaporožje, rekao je Petro Kotin, predsednik Energoatoma, ukrajinske državne kompanije za atomsku energiju.

Zaporožje je najveća od četiri nuklearne elektrane u Ukrajini.

On je rekao da je to treći put u proteklih 10 dana da su rakete proletele blizu nuklearnog reaktora. Prema njegovim rečima, najverovatnije je da su ranije rakete došle iz Belorusije.

- Ovo je zabranjeno međunarodnim i ukrajinskim zakonom. Iznad lokacija nuklearnih elektrana postoji zona zabrane letenja - rekao je Kotin.

Kejt Braun, profesorka nauke, tehnologije i društva na univerzitetu Masačusets, rekla je da zgrade u nuklearnim elektranama nisu testirane na tešku artiljeriju, "pogotovo ne za bombe koje Rusija baca".

- Nuklearna regulatorna tela širom sveta, počevši od IAEA, nisu planirala nešto tako ljudsko i banalno kao što je konvencionalno ratovanje - rekla je ona.

Nuklearna katastrofa u Černobilju 1986. godine ispustila je radioaktivni materijal širom Evrope. Poslednje četiri jedinice zatvorene su 2000. godine i one se nadziru kako bi istrošeno gorivo ostalo stabilno.

Veći deo područja oko elektrane je kontaminiran nakon nesreće 1986. godine i sada je zona isključenja gde je broj stanovnika i posetilaca strogo ograničen. Međutim, ukrajinski zvaničnici tvrde da su ruske trupe iskopale rovove i zauzele neke od najkontaminiranijih područja, uključujući i deo poznat kao Crvena šuma, gde je radioaktivnost 1986. promenila boju drveća.

Nakon što su naredili osoblju da nedeljama rade u elektrani bez odlaska kući, ruske trupe su se povukle iz područja pre skoro mesec dana.

Dok su se Ukrajinci okupljali da obeleže godišnjicu nesreće, trenutna kriza oblikovala je sumorni ritual. Kotin je rekao da se u parku u Kijevu sastao sa 100 do 200 ljudi koji su bili u Černobilju u vreme katastrofe.

- Ljudi koji su bili mladi sada su stari i imaju puno bolesti - rekao je on.

Uprkos tome, prema njegovim rečima, želeli su da se suprotstave ruskim trupama zbog posledica do kojih bi mogli da dovedu njihovi postupci.

Neki Ukrajinci, kao što je ministar zaštite životne sredine i prirodnih resursa, Ruslan Strilets, pravili su razliku između onoga što je izazvalo topljenje Černobilja pre skoro četiri decenije i rizika koji su se pojavili tokom okupacije zone isključenja od strane Moskve ove godine.

On je rekao da su 1986. godine "ljudski faktor" i greška doveli do katastrofe. Pre dva meseca, prema njegovim rečima, to je bio "ruski faktor".

Grosi se, sa svoje strane, osvrnuo na godišnjicu čak i kada je najavio da njegova agencija donosi novu opremu za praćenje radijacije povezanu sa njenim sedištem u Beču.

- Ovde sam da odam poštovanje žrtvama nuklearne nesreće i svima onima koji neumorno rade na obnovi i zaštiti ovog mesta - napisao je Grosi na Tviteru, nazivajući osoblje elektrane u Černobilju "herojima zbog njihove otpornosti i hrabrosti u tako izuzetno teškim vremenima".

Sada kada su ruske trupe napustile Černobilj, pojavljuju se priče o njihovom vremenu provedenom tamo.

Ljudmila Kozak, inženjerka, bila je među prvima koja je videla ruske trupe kako ulaze u černobiljske objekte 24. februara.

- Odjednom su bili svuda - rekla je ona.

Kad su preuzeli kontrolu, shvatili su da tamo treba neko da radi. Osoblje je ostalo u nuklearki.

Kozak je rekla da je radila 25 dana bez prekida, 600 sati, pre nego što je druga grupa radnika došla na posao.

Istakla je da je najstrašniji trenutak nastupio početkom marta, kada je oštećen glavni visokonaponski dalekovod na lokaciji, a postrojenje je utonulo u mrak. Radnici su ubeđivali ruske snage da donesu gorivo potrebno za održavanje rada dizel agregata za hitne slučajeve.

- To su bili strah i horor. Ne postoji drugi način da to objasnim. Samo sediš u mraku, i čekaš svoju smrt - rekla je Kozak.

(Espreso/Telegraf.rs)