KAKO BI RAT RUSIJE I UKRAJINE MOGAO DA ESKALIRA U ŠIRI EVROPSKI SUKOB? Ovo su 3 načina da se to dogodi!
Ilustracija, Foto: EPA-EFE/ ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KRE, EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ, Profimedia

RATNO STANJE

KAKO BI RAT RUSIJE I UKRAJINE MOGAO DA ESKALIRA U ŠIRI EVROPSKI SUKOB? Ovo su 3 načina da se to dogodi!

Češka Republika je već poslala tenkove, doduše zastarele T72 iz sovjetske ere, ali oni su prva zemlja NATO koja je to učinila

Objavljeno:

Ministri NATO-a sastali su se prošle nedelje u Briselu kako bi razgovarali o tome koliko daleko treba da idu u obezbeđivanju vojne opreme Ukrajini.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA!

Izazov za NATO tokom ovog rata bio je kako da svom savezniku Ukrajini pruži dovoljnu vojnu podršku da se brani, a da ne bude uvučen u sukob i da se nađe u ratu sa Rusijom.

Ukrajinska vlada je bila eksplicitna u svojim pozivima za pomoć.

Ako želi da ima ikakve šanse da odbrani nadolazeći napad Rusije na region Donbasa na istoku zemlje, kaže se, hitno joj je potrebno snabdevanje Zapadnog koplja, NLAV (lako protivtenkovsko oružje sledeće generacije) , Stinger i Starstreak protivtenkovske i protivvazdušne rakete koje su njene snage već koristile za takav efekat u ovom ratu.

Toliko dolazi. Ali Ukrajina želi više.

Želi tenkove, ratne avione, bespilotne letelice i napredne sisteme protivvazdušne odbrane od raketa kako bi se suprotstavili sve većoj upotrebi ruskih vazdušnih udara i raketa dugog dometa koji stalno troše ukrajinske strateške zalihe goriva i drugih osnovnih stvari.

Dakle, šta tačno, mnogi ljudi mogu da pitaju, koči NATO?

Odgovor je eskalacija.

Rizik da Rusija pribegne upotrebi taktičkog (tj. kratkog dometa) nuklearnog oružja ili da se sukob proširi van granica Ukrajine u širi evropski rat stalno se nalazi u glavama zapadnih lidera i ovde su ulozi opasno visoki.

Ono što je Zapad dao do sada:

  • Više od 30 zemalja pružilo je vojnu pomoć Ukrajini, uključujući 1 milijardu evra (800 miliona funti) iz EU i 1,7 milijardi dolara (1,3 milijarde funti) iz SAD
  • zalihe do sada ograničene na oružje, municiju i odbrambenu opremu poput protivtenkovskih i protivvazdušnih raketnih sistema
  • oni uključuju koplja koja su protivtenkovsko oružje na ramenu koje ispaljuje rakete koje traže toplotu
  • i Stingers koji su prenosivo protivavionsko oružje koje se najpoznatije koristi u Avganistanu protiv sovjetskih aviona
  • Starstreak je prenosni sistem protivvazdušne odbrane proizveden u Velikoj Britaniji
  • Članice NATO-a strahuju da bi snabdevanje teže ofanzivne opreme poput tenkova i borbenih aviona moglo dovesti do direktnog otvorenog sukoba sa Rusijom
  • To nije sprečilo Čehe da daju tenkove T72

Predsednik Putin je ranije u ovom ratu podsetio svet da je Rusija nuklearna sila i da svoje strateško nuklearno odvraćanje podiže na viši stepen pripravnosti.

1 / 8 Foto: Profimedia

SAD nisu sledile njihov primer jer nisu otkrile kretanje ruskih nuklearnih bojevih glava iz njihovih bezbednih bunkera za skladištenje. Ali Putinova poenta je izneta.

On je efektivno govorio: „Rusija ima ogroman nuklearni arsenal, pa nemojte misliti da možete da nas gurate okolo. Ruska vojna doktrina dozvoljava ranu upotrebu taktičkih nuklearnih bojevih glava niskog prinosa na bojnom polju, znajući da Zapad gadi nuklearno oružje koje nije korišćeno u besu već 77 godina.

Strateški planeri NATO-a brinu da kada se nuklearni tabu prekrši, čak i ako je šteta ograničena na lokalizovanu metu na ukrajinskom ratištu, onda će rizik od eskalacije do katastrofalne nuklearne razmene između Rusije i Zapada neizbežno porasti za stepenicu.

Pa ipak, sa svakim zločinom koji su očigledno počinili ruski vojnici, odlučnost NATO-a jača i njegove inhibicije se tope.

Češka Republika je već poslala tenkove, doduše zastarele T72 iz sovjetske ere, ali oni su prva zemlja NATO koja je to učinila. Slovačka šalje svoje protivvazdušne raketne sisteme S300. Oba ovakva poteza bi izgledala neverovatno rizična kada je ovaj rat počeo.

1 / 7 Foto: Profimedia

Poslanik Tobijas Elvud, koji predsedava parlamentarnim odborom za odbranu, jedan je od onih koji veruju da Putin blefira kada podiže bauk nuklearnog oružja i da bi NATO trebalo da učini više.

„Bili smo previše oprezni u sistemima naoružanja koje smo hteli da obezbedimo“, kaže on. „Potreban nam je snažniji stav. Dajemo Ukrajincima dovoljno da prežive, ali ne i da pobede i to se mora promeniti."

Pa kako bi tačno ovaj rat Rusije i Ukrajine mogao da eskalira u širi panevropski sukob koji uvlači NATO?

Postoji niz potencijalnih scenarija koji će nesumnjivo zaokupiti umove zapadnih ministarstava odbrane.

Evo samo tri od njih:

1. Protivbrodska raketa koju je isporučio NATO ispaljena od strane ukrajinskih snaga u Odesi pogađa i potapa ruski ratni brod na moru u Crnom moru uz gubitak skoro 100 mornara i desetine marinaca. Broj smrtnih slučajeva ove veličine u jednom udaru bio bi bez presedana i Putin bi bio pod pritiskom da odgovori u nekom obliku.

2. Ruski strateški raketni udar gađa konvoj za snabdevanje vojnog materijala koji prelazi iz NATO zemlje, poput Poljske ili Slovačke, u Ukrajinu. Ako bi se žrtve pretrpele na NATO-ovoj strani granice, to bi potencijalno moglo da izazove član 5 NATO-ovog ustava, dovodeći ceo savez u odbranu napadnute zemlje.

3. Usred žestokih borbi u Donbasu dogodila se eksplozija u industrijskom objektu koja je rezultirala oslobađanjem toksičnih hemijskih gasova. Iako se to već dogodilo, nije bilo prijavljenih smrtnih slučajeva. Ali ako bi to rezultiralo masovnim žrtvama koje se vide u sirijskoj upotrebi otrovnog gasa u Guti i ako bi se utvrdilo da su ga namerno izazvale ruske snage, NATO bi bio obavezan da odgovori.

Sasvim je moguće da se nijedan od ovih scenarija neće ostvariti.

Ali dok su zapadne nacije pokazale redak stepen jedinstva u snazi svoje reakcije na rusku invaziju, postoje sugestije da su samo reaktivne i da ne razmišljaju o tome šta bi kraj igre trebalo da bude.

1 / 14 Foto: Profimedia

„Veće strateško pitanje“, kaže jedan od najiskusnijih britanskih vojnih oficira koji traži da ostane neimenovan, „je da li se naša vlada bavi kriznim upravljanjem ili stvarnom strategijom“. To bi zahtevalo razmišljanje o ovome do kraja, dodaje on.

„Ono što pokušavamo da postignemo ovde je da pružimo Ukrajini svu pomoć koju možemo, osim u Trećem svetskom ratu. Problem je što je Putin bolji poker igrač od nas.“

Poslanik Tobias Elvood se slaže.

„Rusija radi ovo [pretnju eskalacije] veoma efikasno. I mi smo uplašeni. Izgubili smo sposobnost da kontrolišemo eskalacione lestvice.“

(Espreso/msn.com)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.