ENERGETSKA KRIZA SE GASI: Nafta pala 14 odsto, gas za polovinu

Cene najtraženijih energenata, nafte i prirodnog gasa, prilično su pale poslednjih desetak dana i to bi mogao biti nagoveštaj smirivanja visokih amplituda koje su bile karakteristične za protekle mesece.

Cena fjučersa brenta na poslednjem trgovanju u okončanoj nedelji je bila 104,39 dolara za barel, što je pad u odnosu na poslednji pik od 23. marta (121,6) za više od 14 odsto.

Istovremeno, pada i cena prirodnog gasa i na londonskoj ICE berzi cena za Evropu referentno holandsko TTF čvorište je sišla juče na 112,15 evra po megavatčasu.

To je i dalje preskupih 1.287 dolara za 1.000 kubnih metara, ali je to daleko manje od 2.494 dolara od 7.marta, kada je cena fjučersa za maj dosegla rekord. Pad je neverovatnih 48 odsto.

Za pad cene nafte ima više razloga, od najave intervencije na tržištu naftom iz strateških rezervi SAD (160 miliona barela u šest meseci) i zemalja Međunarodne agencije za energiju do očekivanja smanjene potrošnje Kine zbog antipandemijskog „zaključavanja“ jednog dela zemlje.

Cena gasa bi zapravo trebalo da raste, jer Rusija traži da ga „neprijateljske zemlje“ koje su joj uvele sankcije zbog ukrajinske krize, plaćaju u rubljama. Međutim, trgovci i investitori su procenili da je tu više reč o političkoj retorici nego što će se na energetskom terenu nešto dogoditi.

Kada je zahtev za plaćanjem u rubljama ozvaničen ukazom predsednika Vladimira Putina, gas je poskupeo na 125,9 evra ali je dan kasnije cena već bila 12 odsto manja.

(Espreso/ 24sedam)