ŠTA AKO PUTIN ZAISTA BACI NUKLEARKU? Stručnjak objašnjava kojim bi tokom sve moglo da ide!

Dok je svet uznemireno primio izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da koncept nacionalne bezbednosti Rusije predviđa upotrebu nuklearnog oružja u slučaju pretnje po opstanak zemlje, većina analitičara smatra da je nije reč o strateškim, već o taktičkim nuklearnim projektilima manjeg dometa i manje razorne moći.

Peskov u intervjuu za Si-En-En nije do kraja isključio mogućnost da bi u nekom trenutku Moskva mogla da pribegne upotrebi nuklearnog oružja, odgovarajući da “ako je to egzistencijalna pretnja za našu zemlju, onda bi tako nešto bilo moguće”.

"Eskalacija radi deeskalacije"

Većina vojnih analitičara veruje da bi u tom slučaju Rusija sledila strategiju „eskalacije radi deeskalacije“, inicirajući ograničenu nuklearnu razmenu kako bi dovela protivnike za pregovarački sto. Vojni analitičar Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam objašnjava da kada govorimo o potencijalnom ruskom nuklearnom odgovoru treba imati u vidu dve stvari.

- Prva je vojna doktirina iz 2000. godine, kada se na čelu Saveta bezbednosti Ruske federacije nalazio upravo Vladimir Putin i kada je navedeno da u slučaju zaštite države može doći do upotrebe nuklearnog oružja. Izmena ove doktrine iz 2010. godine glasi da će Rusija “posegnuti za nuklearnim oružjem kada je ugroženo samo postojanje države”, što je, uslovno rečeno, labavija definicija. U tom kontekstu poslednju izjavu iz Kremlja posmatram sa aspekta upotrebe taktičkog naoružanja, nuklearnih glava kratkog i srednjeg dometa do nešto preko 1.500 kilometara, koje su manjeg kapaciteta i manje razorne moći, dakle ne interkontinentalnih projektila dometa preko 10.000 kilometara čija bi upotreba značila kataklizmu za celu planetu i obistinjenje proročanstva da će se, nakon trećeg, četvrti svetski rat voditi lukom i strelom – objašnjava Radulović.

Da je sada akcenat na potencijalnoj upotrebi taktičkog nuklearnog arsenala, kako kaže, potvrđuju i vojne doktrine NATO i zapadnih temalja “da ključni strah ne dolazi od interkontinenatlnih, nego upravo taktičkih projektila”. Rusija, dodaje, može da ih upotrebi na više načina.

- Rusija, na primer, poseduje samohodne haubice kalibra 203 milimetra koje mogu nositi malu taktičku nuklearnu glavu dometa 50 kilometara, to je projekat koji je postojao još u vreme SSSR. Postoji i ono što je već korišćeno, taktički sistem “Iskander” dometa 400 do 500 kilometara, koji pored konvencionalne može nositi i nuklearnu bojevu glavu. Uz to, poseduje i segment na koji se ne obraća toliko pažnje, a to je nova porodica hipersoničnih raketa, poput “Avangarda” koji je za sada samo testiran, ali koji ima takvu kinetičku udarnu moć da suštinski ne treba da nosi ni konvencionalnu ni nuklearnu glavu, već je sama kinetička moć koju oslobađa toliko jaka da pravi razarajuće posledice – navodi naš sagovornik.

Civili ne bi mogli da budu pošteđeni

Iako bi, s obzirom na domet, mete eventualnog ruskog taktičkog nuklearnog odgovora bile vojni ciljevi u Ukrajini, devastirajući efekat ne bi zaobišao civile.

- Jednostavno, nema samo vojnih ciljeva kada dejstvujete nuklearnim naoružanjem. Možete pogotkom da se koncentrišete na neki komandi ili važan stacionarni centar, ali šire posledice u prstenu eksplozije snose svi, zavisno o kojoj razornoj moći govorimo. Ako se uništava cilj u prečniku od jednog, poptuno devastirajuće dejstvo je u prečniku od 2-2,5 kilometra, teška oštećenja na objektima i živoj sili u prečniku od 4 do 5, a sekundarna šteta na daljini od 8 kilometara od mesta pogotka, uz radioaktivno zračenje i padavine i elekromagnetni puls – ističe Radulović.

Vojni analitičar Aleksandar Radić dodaje da savremeni ruski doktrinalni pristup iz 2018. godine, koji se pripiruje sadašnjem načelniku generalštaba Gerasimovu, podrazumeva upotrebu nuklearnog oružja i protiv nenuklearnih zemalja, kao što je Ukrajina. Radić se slaže da bi u ovom scenariju bilo upotrebljeno taktičko nuklearno oružje „za uništenje važnih ukrajinskih odbrambenih resursa koje drugačije nije moguće uništiti“.

- Ruska upozorenja do sada su bila vrlo realna i sada se i na ovaj način stavlja do znanja da su ozbiljni. Što se tiče definicije „ugroženosti“, ona može naširoko da se tumači. To ne znači da sad neko treba da bombarduje Moskvu da bi Rusija odgovorila nuklearnim projektilima, već je reč o njihovoj proceni šta je to važno za njihov opstanak ili vitalne interese, a tu postoji širok dijapazon opravdanja – objašnjava Radić za „Blic“.

Koliki je ruski nuklearni potencijal?

Koliki je ruski nuklearni arsenal je državna tajna i stvar nagađanja. Kako su pisali zapadni mediji, Federacija američkih naučnika procenila je početkom ove godine da Rusija poseduje 5.977 komada nuklearnog oružja, od kojih je oko 1.500 ruskih bojevih glava trenutno “raspoređeno”, što znači da su smeštene u raketama, bombarderima ili podmornicama. Po navodima zapadnih medija, Rusija ima šest nuklearnih raketnih polja u Kozelsku, Tatiščovu, Užuru, Dombarovskom, Kartalaju i Alejsku, nuklearne raketne podmornice koje patroliraju iz tri pomorske baze u Nerpičji, Jageljnoj i Ribačiju, dok su nuklearni bombarderi u vazdušnim bazama Ukrainka i Engels.

Sam Vladimir Putin je, tokom godišnjeg obraćanja o stanju nacije 1. marta 2018. godine, javno potvrdio da Rusija poseduje nekoliko novih klasa nuklearnog oružja, uključujući i neke za koje se ranije spekulisalo da postoje. Putin je tada naveo upravo hipersonični sistem “Avangard”, sposoban da izvodi oštre manevre dok putuje 20 puta većom brzinom od zvuka, što ga čini „apsolutno neranjivim za bilo koji protivraketni odbrambeni sistem”. Ruski predsednik je tada pomenuo i postojanje podvodnog torpeda na nuklearni pogon i krstareće rakete “Burevestnik”, obe sa efektivno neograničenim dometom.

(Espreso / Blic)