ONA JE PUTINOV KEC U RUKAVU: „Gospodarica“ jedne od najvećih zaliha ZLATA na svetu je visoko cenjena osoba u Rusiji

Guvernerka Centralne banke Ruske federacije suočava se s posledicama invazije na Ukrajinu i sankcijama koje su poništile sve što je postigla, zbog čega je pokušala da podnese ostavku, koju je predsednik Rusije Vladimir Putin, navodno, odbio.

I izvan Rusije, međunarodno visoko cenjena guvernerka ruske Centralne banke Elvira Nabiulina je pokušala da podnese ostavku nakon što je Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu, ali joj je ruski predsednik poručio da ostane, prema navodima četiri osobe upoznate sa situacijom.

Nabiulini, koja je nominovana za novi petogodišnji mandat prošle nedelje, tako sada ostaje da upravlja posledicama rata, koji je odmah poništio većinu onoga što je postigla u devet godina otkako je preuzela dužnost.

Upoznati sa situacijom kažu da bi u ovom trenutku njen odlazak od Putina, s kojim je blisko sarađivala gotovo dve decenije, on doživeo kao izdaju, prenosi Blumberg.

Nabiulina nije javno komentarisala svoje ponovno imenovanje, kao što nije ni odgovorila na pitanja za Blumbergov članak.

Portparoli Centralne banke i Kremlja takođe nisu odgovorili na molbe za komentar, kako se navodi. No, ruski državni mediji naknadno su objavili kratko saopštenje Banke u kojem se navodi da 'Blumbergove informacije nisu tačne'.

Za sada je samo jedan visoki funkcioner dao ostavku zbog rata u Ukrajini - dugogodišnji ekonomski reformator Anatolij Čubais ove nedelje je odstupio sa mesta Putinovog izaslanika za klimatska pitanja i napustio zemlju, tvrde upoznati sa situacijom.

Nabiulina, koju favorizuju investitori i koju razne ekonomske publikacije, uključujući Euromoney i The Banker, smatraju jednom od najboljih svetskih kreatora monetarne politike, sada se suočava s ratnom ekonomijom izolovanom međunarodnim sankcijama i vapajima za ulaganjima, dok istovremeno strane firme napuštaju zemlju.

S obzirom na to da je ruska rublja pala nakon što su SAD i saveznici nametnuli opsežne sankcije - uključujući i one samoj ruskoj Centralnoj banci - nakon invazije 24. februara, ona je više nego udvostručila ključnu kamatnu stopu i uvela kontrolu kapitala kako bi zaustavila odliv gotovine. Centralna banka je saopštila da je odustala od intervencija za obranu rublje nakon što su međunarodne restrikcije zamrzle više od polovine njenih rezervi od 643 milijarde dolara.

Dok god je na delu eskalacija, Centralna banka može da se prilagođava situaciji samo šokovima - rekao je Oleg Vjugin, bivši visoki funkcioner Banke Rusije, koji poznaje Nabiulinu više od 20 godina.

Neki funkcioneri Banke opisuju stanje beznađa koje je nastupilo u nedeljama nakon invazije na Ukrajinu i osećaj zarobljenosti u instituciji za koju strahuju da će imati malo koristi od njihovih tržišno orijentisanih veština i iskustva, dok je Rusija odsečena od velikog dela sveta.

U jednom trenutku, tempo odlazaka bio je toliko intenzivan da je IT odeljenju nedostajalo ljudi za zatvaranje računa. Ostala odeljenja su pucala pod daleko većim opterećenjem nego inače pa su primali i biografije koje su stizale iz banaka koje su meta sankcija.

Pre invazije, zaposleni su modelirali scenarije koji su uključivali moguće isključenje iz sistem za elektronsku primenu finansijskih transakcija SWIFT, ali su istovremeno bili uvereni da je mogućnost sankcija na rezerve središnje banke suviše ekstremna da bi bila bilo što drugo osim hipotetska, kažu upoznati sa situacijom.

Putin je ranije ovog meseca rekao kako je uveren da će Rusija prevladati trenutne ekonomske poteškoće i postati još nezavisnija. Upoređujući sadašnji talas ograničenja s onima nametnutim SSSR-u tokom 'Hladnog rata', rekao je: "Sovjetski Savez je živeo pod sankcijama, razvijao se i postigao kolosalne uspehe".

U kratkom saopštenju prošloga petka, nakon što je odlučila da zadrži stope na 20 posto, blizu najviših u poslednje dve decenije, Nabiulina je odložila napore postizanja ciljane inflacije od 4 posto do 2024. godine i upozorila da privreda ide putem stezanja i preokreta bez jasnog kraja. U prekidu s donedavnom tradicijom, nije odgovarala na pitanja nakon sastanka.

Ekonomisti predviđaju dvocifreni pad proizvodnje ove godine, dok bi kolaps rublje i nestašice razne robe mogli dovesti do inflacije od čak 25 posto, što je stepen koji nije zabeležen u Rusiji još od stanja državnog neplaćanja duga 1998. godine.

U kratkom video snimku Nabiulina je nagovestila preokret tražeći izbegavanje "političkih rasprava koje samo troše energiju koja je potrebna za obavljanje posla".

Opisujući ekonomsku situaciju, koju je nazvala "ekstremnom", guvernerka je zaključila: "Svi bismo želeli da se to ne dogodi".

Kriza koja je usledila nakon Putinove aneksije Krima 2014. bila je najveći test Nabiulinog rvanja sa izazovima slobodnog tržišta. Borila se protiv kontrole kapitala - saveta koji je tada Putin poslušao - te oslobodila rublju usmerivši se na inflaciju pre nego što je bilo planirano.

Pod njenim upravljanjem je Centralna banka prikupila jedne od najvećih svetskih zaliha deviza i zlata, obračunala se sa kreditorima za koje se smatralo da pate od lošeg upravljanja, te je dovela inflaciju na najniži stepen u ruskoj postsovjetskoj istoriji.

- Kad je došla Nabiulina, niko nije mislio da će moći da stabilizuje inflaciju - priseća se Natalia Orlova, ekonomista u Alfa Banci:

"Apsolutno je dovela Banku do međunarodnih standarda".

Strani investitori su ulili milijarde u ruski dug. Putin joj je verovao, uzimao u obzir njeno mišljenje i branio njenu politiku novca dostupnog samo uz visoke kamatne stope pred drugim državnim funkcionerima. No, velik deo njenih postignuća i ostavštine poništen je u samo nekoliko sati, odmah nakon što su se sankcije obrušile na rusku privredu.

Put prema napred sada je manje očit nego u prošlim krizama. Hitno povećanje stope i ograničenje deviznih transakcija za sada su umanjili probleme u bankarskom sektoru, pri čemu se ruska tržišta ponovno otvaraju tek delimično. Nemogućnost izvršavanja finansijskih obAveza sada preti i kompanijama.

- Nema nade da će se Centralna banka vratiti svojim starim politikama - smatra Sergej Guriev, ekonomista sa pariske Akademije.

Guriev, koji je 'pobegao' u Pariz 2013. godine i je bio glavni ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, poznaje Nabiulinu oko 15 godina.

- Nije došla na funkciju u ratno vrijeme - rekao je:

"Ona nije osoba koja može da radi u uslovima isključenja s finansijskih tržišta i katastrofalnim sankcijama."

(Espreso/Jutarnji list)