OVI LJUDI SU ODUVEK BILI TRN U PUTINOVOM OKU! Od početka su UPOZORAVALI na rat, dok je ZAPAD tvrdio da su PARANOICI

Poljska i tri baltičke države su godinama upozoravale NATO i EU na Rusiju kao pretnju dugoročnom miru i bezbednosti u Evropi, ali većina Zapadne Evrope je odbacila njihove pretnje kao paranoju, ili u najboljem slučaju naduvane ili preuveličane.

– O, znate, vi preterano nervozni, preosetljivi Centralnoevropljani imate predrasude prema Rusiji – opisao je ovog meseca bivši poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski stav zapadnih zemalja o Baltiku i strahove Poljske. Sikorski, kao i njegovi prethodnici i naslednici, već tri decenije upozorava Zapad da Rusiju treba shvatiti ozbiljno, ali su njihove molbe za više NATO snaga na njihovim teritorijama uglavnom ignorisane.

Koliko je Poljska, pod radikalno desničarskom Partijom Pravo i Pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog, bila u svojevrsnom partnerstvu sa Mađarskom na međusobnoj zaštiti od pritiska Brisela da zaštiti svoje manjine, zadrži nezavisnost pravosuđa i poštuje zakone EU i Propisima, Varšava je i dalje, za razliku od Budimpešte, uvek odbijala direktnu rusku pomoć u ovim nastojanjima.

Kačinjski, iako samo na papiru potpredsednik vlade, pravi je vladar Poljske, koji je na istaknute političke pozicije postavio mlađe i umerenije članove svoje stranke – 49-godišnjeg advokata Andžeja Dudua za predsednika i 53-godišnjeg ekonomistu Mateuš Moravjecki kao premijer.

Odnosi između Rusije i Poljske, iako nikada idealni, ozbiljno su zategnuti nakon ruske aneksije Krima i podrške proruskim pobunjenicima u Donjecku i Lugansku.

Varšava je tada pozvala na jače evropske sankcije Rusiji kao odgovor na tu teritorijalnu agresiju, ali su ekonomski orijentisane članice to preglasale, posebno Nemačka, čija kancelarka Angela Merkel nije želela da ugrozi planirani gasovod Severni tok 2 niti politički izoluje Rusiju.

Tadašnja poljska premijerka Beata Šidlo zahtevala je raspoređivanje dodatnih stalnih snaga NATO-a u Poljskoj, a Varšava i Moskva su počele da se međusobno optužuju za istorijski revizionizam. Do 2017, PiS je uklonio većinu sovjetskih spomenika iz Drugog svetskog rata iz Poljske.

Poljska energetska strategija je još 2019. godine pozivala na potpunu nezavisnost od Rusije u pogledu ključnih izvora energije, a Varšava je nastavila da poziva druge evropske zemlje, ponovo posebno Nemačku, da učine isto.

Poljska se, zajedno sa Litvanijom, Letonijom i Estonijom, glasno protivila nemačkim planovima da izgradi Severni tok 2, uporno ponavljajući argumente SAD da bi sporni gasovod samo dodatno povećao zavisnost Evrope od ruskog gasa.

U danima koji su prethodili ruskoj invaziji na Ukrajinu, Moravjecki je upozorio svoje evropske kolege da Vladimir Putin želi da obnovi Rusko carstvo i pozvao ih da se ujedine kako bi ga sprečili u tome. Posle invazije, Poljska je postala najglasnija evropska država koja je pozvala na pooštravanje sankcija Moskvi.

Posle prva četiri runde sankcija, Poljska nastavlja da poziva na još jače, još oštrije sankcije. Moravjecki, uz podršku baltičkih republika, insistira na tome da i Evropa mora da donese bolnu odluku da se odrekne ruskog gasa i nafte, kao jedinog načina da se zaustavi finansiranje ruske invazije i primora Putina za pregovarački sto.

U međuvremenu, Poljska aktivno radi na sopstvenoj odbrani, kao i na direktnoj podršci Ukrajini. Većina zapadnog oružja i zaliha za Ukrajinu stiže na poljski aerodrom Žešov, samo 70 kilometara od ukrajinske granice, gde se nalazi skoro 5.000 američkih padobranaca iz ojačane 82. vazdušno-desantne divizije.

Poljska je posebno oprezna jer se takođe direktno graniči sa ruskom eksklavom Kalinjingradom, sedištem ruske Baltičke flote, a u svojoj brizi za teritorijalne ambicije Rusije odavno je bliža vojnom savezu sa Sjedinjenim Državama od mnogih drugih evropskih država.

Zabrinutost u Poljskoj u ponedeljak je izrazio i bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, koji je optužio poljsku elitu da ne deluje u korist svojih građana, već svojih „američkih suverena“ i njihove „patološke rusofobije“. Telegram, pišu poljski analitičari, sablasno podseća na antiukrajinske eseje koje je pisao pre invazije.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)