BAREL BI USKORO MOGAO DA KOŠTA 200 DOLARA? Ovo su članice Evropske unije koje najviše zavise od RUSKE NAFTE!

Nakon što su SAD zabranile uvoz ruske nafte, derivata, uglja i tečnog prirodnog gasa i američke kompanije da investiraju u ruski energetski sektor, a Velika Britanija i Kanada odustaju od te nafte, cena nafte tipa Brent dodatno je skočila biti energetski odgovor Moskve, da li će doći do dalje eskalacije krize usred sankcija zbog ruske agresije na Ukrajinu.

Međutim, analitičari ističu da Evropska unija u ovim zabranama neće pratiti Amerikance jer mnogo više zavisi od ruskih energenata, a da ne govorimo o tome da su Kina i Indija, koje su najveći uvoznici ruske nafte, po strani. Drugim rečima, potezi SAD nisu deo uvođenja opšteg embarga Rusiji, kao što je to bio slučaj sa Iranom 2018. godine, pa Moskva i dalje može da izvozi na druga tržišta. Rusija je treći najveći izvoznik nafte u svetu i najveći izvoznik naftnih derivata, a njen potpuni nestanak sa svetskog tržišta nafte, ocenjuje se, teško bi bilo nadoknaditi kratkoročno.

Amerika je, pak, najveće svetsko tržište nafte, koje uvozi oko osam odsto ukupnih potreba iz Rusije, pa gubitak nije tako teško nadoknaditi, iako će američke rafinerije osetiti pritisak.

Samosankcionisanje

Međutim, kako to utiče na Rusiju? Iako i dalje može da izvozi na druga tržišta, analitičari ističu da su kupci u svojevrsnom štrajku, odnosno „samosankcijama”, jer kompanije nerado preuzimaju rizik preuzimanja ruskih zaliha nafte, što se uglavnom odnosi na tankere. Ističe se primer Šela, koji je prošle nedelje odlučio da kupi naftu Ural od grupe Trafigura, čija je cena naglo pala, pa su zbog tog poteza izloženi velikim kritikama javnosti. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba je, na primer, na Tviteru upitao Šel da li ruska nafta miriše na ukrajinsku krv, prenose svetski mediji.

Ako se ova samosankcija nastavi, kažu stručnjaci, to bi moglo imati domino efekat na ruske rafinerije i primorati tamošnje proizvođače nafte da uspore ili potpuno obustave proizvodnju.

Strah na svetskom tržištu je opipljiv od dalje eskalacije, piše Fajnenšel tajms, koji opisuju kao rizik od efekta snežne grudve, a potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak već je rekao da imaju pravo da odgovore i obustave isporuke prirodnog gasa Evropi. preko Severnog toka 1. bio bi veliki udarac za EU. Kako cene nafte rastu što je manje ruske nafte na tržištu, na kraju će se postaviti pitanje, upozoravaju analitičari, koju cenu je svet spreman da plati da bi pokazao da ne treba vršiti invaziju na suverenu zemlju i tako rušiti poredak u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Bank of America kaže da bi šira blokada ruske nafte izazvala šok u snabdevanju koji je ekvivalentan naftnoj krizi iz 1979. godine, koja je izazvala velike ekonomske posledice u zapadnim zemljama. U tom scenariju, cena barela bi vrlo verovatno prešla 200 dolara. Neki analitičari takođe kažu da bi to izazvalo ozbiljnu globalnu recesiju.

Poslednjih nedelja, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena nastojala je da obezbedi da se više nafte isporučuje na svetsko tržište, od ohrabrivanja američkih proizvođača preko lobiranja u zemljama OPEK-a, posebno u Saudijskoj Arabiji, do pokušaja da se postigne dogovor o odmrzavanju sankcija Iranu i Venecuela. Iako nije uvela zabranu uvoza nafte i gasa iz Rusije, EU nastavlja da povećava sankcije Putinovom režimu, ali i Belorusiji. Što se nafte tiče, Rusima je sve teže da nađu kupce, uprkos izuzetno visokim cenama na tržištu, jer osiguravajuće kompanije odbijaju da osiguraju narudžbine. EU je ponovila da će svoju zavisnost od ruskog gasa smanjiti za dve trećine do kraja ove godine, a do 2030. u potpunosti.

Najviše zavise Litvanija i Finska

Evropska unija je uvela nova ograničenja na izvoz navigacione opreme i radiokomunikacione tehnologije. Sankcije se odnose i na kriptovalute, a lista banaka izbačenih iz Svifta je sve duža.

EU je takođe zabranila transakcije sa Centralnom bankom Belorusije, a od aprila i trgovanje akcijama državnih kompanija iz Belorusije na evropskom tržištu kapitala. Ograničen je i pristup novčanicama evra za građane Belorusije i tamošnje banke. U EU smatraju da Belorusija već učestvuje u agresiji na Ukrajinu, a diplomate idu toliko daleko da kažu da ova zemlja praktično više ne postoji već je deo Putinovog režima.

Na postojeći spisak lica iz Rusije koji su pod sankcijama, dodato je još 160, kao i članovi njihovih porodica. Komisija ovim želi da zatvori moguće rupe u sistemu kroz koje se sankcije mogu zaobići.

Sve u svemu, analitičar Goldman Saksa procenjuje da je neizvesnost oko načina na koji će konflikt i nestašica nafte biti rešeni bez presedana.

Što se tiče Evrope, prošlogodišnji podaci Međunarodne agencije za energetiku za članice OECD-a pokazuju da su od uvoza ruske nafte najviše zavisne Litvanija i Finska, koja čini oko 80 odsto njihovih potreba, a zatim slede Slovačka (74 odsto), Poljska (58 odsto), Mađarska (43%), Estonija (34%) i Nemačka (30%), a sve ostale su ispod tog procenta.

(Espreso/Jutarnji.hr)