ARAPI KOJI GRADE BG NA VODI SPREMAJU SPEKTAKL U ZAGREBU! Eagle Hills HRVATIMA nudi nešto što NEĆE MOĆI DA ODBIJU!

Ako je Radnička zagrebački Šanzelize, onda bi na prostoru Zagrebačkog velesajma i Hipodroma trebalo da bude zagrebački Menhetn - grad u gradu, najavio je pre 20-ak dana zagrebački gradonačelnik Milan Bandić projekat vredan više od 500 miliona eura, koji bi se prema njegovoj ideji i zamislima njegovih bliskih saradnika trebalo realizovati na gotovo milion kvadrata između reke Save, Avenije V. Holjevca i Avenije Dubrovnik, pišu hrvatski mediji.

Rok za slanje pisma namere inostranih i domaćih investitora istekao je 1. marta u ponoć, a na taj javni, ali neobavezujući poziv do prošlog petka stigle su, prema nezvaničnim saznanjima, tri ponude.

Prema za sad zvanično nepotvrđenim informacijama, jedna ponuda stigla je od kompanije Eagle Hills, koju čini grupacija investitora iz Abu Dabija, koja pak stoji i iza projekta Beograd na vodi. Reč je o kompaniji koju predstavlja građevinski tajkun Mohamed Alabar, osnivač kompanije Emaar Properties koja je, među ostalim, vlasnik Burdž Kalife i Dubai Mola, a čiji su predstavnici već ranije bili na sastancima u Gradskoj upravi.

Druga je ponuda jednog konzorcijuma iz Švajcarske, a treća je stigla poštom kasno poslepodne, pa se još ne zna o kome se radi.

Službenu potvrdu za ove informacije juče su zatražene od Mirke Jozić, sekretarke Gradskog ureda za privredu, no mediji nisu uspeli da stupe u kontakt radi potvrde informacija.

Kratak rok

Sagovornici navode kako još ne žele objavljivati koliko je tačno ponuda stiglo jer je rok za slanje istekao u ponoć s petka na subotu.

Ovakav broj ponuda je i očekivan s obzirom na to da su potencijalni investitori svoja pisma namere morali da sroče u manje od 15 dana.

Naime, sam javni poziv potencijalnim investitorima za učestvovanje u razvoju i realizaciji projekta Grad u gradu, kojem je cilj prenamena prostora Zagrebačkog velesajma i Hipodroma u “novo inovativno gradsko područje, mešovitih i raznovrsnih komplementarnih namena”, raspisan je 15. februara i trajao je do 1. marta. Upravo tako kratak rok bio je posebno zanimljiv u Bandićevom pozivu, posebno ako se uzmu u obzir i ostali uslovi konkursa.

U obzir su dolazile samo one kompanije čija ukupna investicijska vrednost realizovanih projekata ne sme biti manja od 500 miliona evra, s time da projekti moraju biti slični onom u Bandićevu javnom pozivu, i to u poslednjih pet godina. Isto tako, investitori su u pismu namere morali pokazati da imaju minimalno pet projekata koji se odnose na urbanu prenamenu i čija ukupna investicijska vrijednost ne sme biti manja od 200 miliona evra, a ukupna sagrađena ili u gradnji građevinska bruto površina ne manja od milion kvadratnih metara.

Osim toga, kompanije će morati da imaju stručnjake koji su u proteklih pet godina realizovali projekte ukupne investicijske vrednosti veće od 200 miliona evra, od čega se barem dva projekta odnose na urbanu prenamenu na području grada.

Izrada studije

Sam taj projekat trenutno je u sledećoj fazi - gradski sekretarijat pregledaće ponude i tek ako se utvrdi da zadovoljavaju sve uslove, krenuće se u dalje korake, a to su izrade studija i finansijskih analiza Grada u gradu.

Na ovakav poziv u Gradu su se odlučili nakon što je tokom prošle godine održano nekoliko sastanaka s investitorima s Bliskog istoka koji su tražili lokacije za veće investicije, a kao jedan od predloga koji se našao na stolu bio je onaj koji se gradi u glavnom gradu Srbije - Beograd na vodi. Investitor tog projekta je kompanija Eagle Hills koja je još krajem prošle godine u Zagrebu tražila partnere za predstavljanje različitih projekata u Hrvatskoj. Osim arapskih investitora, sastanke s predstavnicima vlasti tražili su i kineski i evropski investitori koje su zanimali projekti veći od 50 miliona evra.

U Gradu su takav prostor pronašli na lokaciji Velesajma i Hipodroma s obzirom na to da su gradskim službenicima analize pokazale “da Novi Zagreb sa svojih oko 120.000 stanovnika nema dovoljno ni raznolike postojeće namene u smislu zadovoljavanja dnevnih i povremenih potreba stanovništva u pogledu javnih, društvenih, kulturnih, zabavnih, trgovačkih sadržaja, ali i sporta i rekreacije.”

Novi grad bi trebalo da ima stambene i poslovne zgrade, šetališta, parkove, nove saobraćajnice, šoping-centre, ugostiteljske objekte, ali i mnoge društvene prostore za građane, a finansirao bi se tako što bi se nakon utvrđivanja potreba Grada i investitora procenila vrijednost samog zemljišta. Tako bi Grad ušao u projekat sa zemljištem, a investitor bi gradio grad. Iz Grada su poručili kako bi uslovili izgradnju vrtića, škola, bazena, ambulanti, kao i objekata društvene namene, poput bioskopa ili pozorišta.

Ako zaista dođe do realizacije ovakvog projekta, u koji mnogi sumnjaju baš zbog mnogih Bandićevih neralizovanih i dugo obećavanih projekata, na Velesajmu, koji je zaštićena kulturna celina, neće se smeti dirati paviljoni koji su ocenjeni posebnom vrednošću, kao što su paviljoni Mašinogradnje, Hipar, Kineski paviljon, Vitićev paviljon, paviljon DR Nemačke, SSSR-ov paviljon broj 9, paviljon ČSSR-a, stakleni paviljon Italije i drugi.

BONUS VIDEO: ESPRESO INTERVJU: Mina Kus

(Espreso.co.rs / Jutarnji.hr)