NIGDE NIJE BILO LEKARA, MOJ MUŽ JE UZEO BEBU, A ONA JE PALA NA POD! Horor priča iz BALKANSKE BOLNICE!

Hrvatsku trese skandal u zdravstvu - sve više građana iznosi svoja užasna iskustva iz tamošnjih bolnica.

Jedan Zagrepčanin, koji je 2001. sa suprugom odlučio da ne iznosi u javnost neverovatnu situaciju koju se on i supruga doživeli pri rođenju deteta, za portal "24 sata" odlučio je da podeli svoje iskustvo.

On nije progovarao do sada iz dva razloga – da se njihova ćerka ne opterećuje time i da se hiljade žena koje su tek trebalo da se porode ne uplaše.

- Sami smo izabrali Kliniku za ginekologiju i porodništvo Opšte bolnice Sveti Duh u Zagrebu. Ali čim smo došli, doživeli smo šok. S nekoliko trudnica i njihovom pratnjom, u čekaonici pokraj nas su u i na kolicima provezli i u dizalo smestili nekoliko teško bolesnih pacijenata, ali i - mrtvaca. Svi su bili zatečeni. Čekaš rođenje deteta i istovremeno ispraćaš mrtvaca i one na samrti - priča.

Beskrajna je noć bila pred budućim ocem i njegovom suprugom, ona ju je provela u porodilištu, a on u pokušajima da telefonom sazna što se događa s njom. Kad su mu ujutro rekli da beba još nije rođena i da će sve potrajati, ipak se malo primirio. U kafiću nedaleko od firme u kojoj je radio “ubijao” je vreme i brige pijući kafu za kafom...

– Prošlo je podne, pa i 13 sati, a onda sam skočio od stola kao da sam predosećao da nešto nije u redu. Rekao sam sestrama da želim biti uz suprugu u porodilištu kamo su je bili smestili, podsetivši ih da sam upravo bio završio kurs za buduće očeve. Sestre su mi dale mantil i nakon pripreme dovele do lekara i supruge, koja je ležala na stolu za porođaj. Nakon minutu-dve svi su nekamo odjurili, ostali smo sami... – priseća se sagovornik za portal "24 sata".

Istina, bio je zapravo samo jedan školski sat na kursu za očeve, već je pre drugog pobegao u restoran na pasulj s kobasom. Ali pokazaće se da je ono što je naučio na tom satu bilo važno za ono što će se tek dogoditi.

– Supruga je već gotovo 16 sati čekala porođaj, potpuno iscrpljena, povezana, kako mi se činilo tad, a i sad to tako vidim, desecima žica i kabela za neke uređaje. Sakupila je snagu da mi objasni kako u nosu ima cevčice za dovod kiseonika bebi, jer ga nije imala dovoljno, da je prikopčana na CTG za otkucaje bebina srca, a primala je i drip koji joj je veštački podsticao trudove. Podsticala ih je i vežbama na velikoj lopti, prema uputama lekara. Ali svako malo neki od kabela bi skliznuo, odspojio se i ja sam se sve više gubio u lovu na njih, potičući suprugu na pravilno disanje i druge stvari koje sam znao ili naučio na kursu..

Ona je neprekidno govorila da će svaki tren roditi, da je otvorena i beba je krenula van... Sve to vreme bili smo sami, ona i ja. U jednom od boksova na drugom kraju porodilišta, koji su odvojeni samo teškim debelim zavesama, zbivala se druga drama, čula se galama, vriska...

Supruga je uspela da zaustavi dvojicu lekara i zatraži pomoć, nakratko su zastali i rekli da se ništa ne brine, da pravi trudovi nisu počeli. Nisu reagovali na njena uveravanja da će se to dogoditi svaki tren. Potom su otišli na pauzu.

– Zvao sam upomoć, pazeći da suprugu ne uznemirim još više, ali niko nije dolazio. U stravičnoj tišini i nemoći zazivao sam u sebi i Boga i sve svece, dogovarao se sa suprugom šta u kojem trenutku učiniti, a onda se sve smirilo... Beba se pojavila... Malo pomalo skliznula mi je u ruke, a potom i iz ruku. Šok. Pala je na pod. ‘Oh, Bože’, molio sam, ‘samo spasi bebu...’! A onda video kako iza mojih leđa stoji uspaničena spremačica, s kantom vode i brisačem, te pokušava nekako svući gumene rukavice... Nudila mi je pomoć, ali ja sam joj uspaničeno rekao neka odjuri po llekare i sestre. Umirao sam od straha hoće li beba zaplakati, šta će biti s njom... I danas mi se čini da je to trajalo celu večnost - priča otac.

Čim je beba zbrinuta, mama je iscrpljena zaspala. Suprug ju je vidio tek kasno uveče, a potom i bebu u naručju medicinske sestre, kroza stakleni zid. Potom je mama, saznao je sutradan, iz obične sobe pune rodilja premeštena u dvokrevetni apartman. Pomislio bi čovjk kako je to bio gest izuzetne pažnje, susretljivosti, brige za pacijentkinju...

Međutim, sagovornik "24 sata" tvrdi nešto drugo.

– Zapravo, naša kolegica je nazvala tadašnjeg nadstojnika klinike i pitala za nju, za njeno stanje i za bebu. Nakon toga su svi postali jako brižni, valjda su se bojali da ćemo s pričom izaći u javnost - zaključuje.

Njihov slučaj nije promenio puno toga. U istom porodilištu je, pedesetak dana posle, na stolu umrla žena, nakon što je rodila mrtvu bebu. Njena porodica tužila je kliniku.

Zagrebčanin koji je otvorio dušu za "24 sata" i njegova supruga nikom ne pričaju o onome šta se dogodilo. Ovaj put su odlučili drukčije, podstaknuti time što se u zamalo dve decenije malo što u zdravstvu promenilo...

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)