ŽENA ČIJE IME NE SMEMO ZABORAVITI! Spasila je preko 15.000 srpske dece iz logora, a njene reči će vas RASPLAKATI...

Diana Budisavljević je žena čija je plemenitost bila zaboravljena godinama, a o kojoj se danas često govori.

Diana Budisavljević rođena je 15. januara 1891. godine u Inzburku, tadašnjoj Austrougarskoj.

Kao vrlo uticajna žena svog vremena, Budisavljević je svoju poziciju iskoristila tokom Drugog svetskog rata kako bi pomogla spasavanju srpske dece iz ustaških logora.

Njen suprug, hirurg Julije Budisavljević, šef hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu, bio je jedan od malobrojnih zagrebačkih Srba pošteđenih ubijanja, proterivanja ili pljačke imovine za vreme NDH.

No, umesto da samo mužu pomogne da bude pošteđen nasilja, Budisavljević je razvila šemu spasavanja i srpske dece.

Spasavanje srpske dece

Stvarajući infrastrukturu, uz pomoć drugih, među kojima su bili i partizani i partizanke, Diana Budisavljević stvorila je akciju spasavanja srpske dece. Njena ideja doživela je vrhunac spasavanjem dece sa Kozare, Korduna, iz hrvatskih i bosanskih sela.

Uvidevši da im je to jedina šansa za spas, u dogovoru sa njihovim roditeljima, najmlađe zatočenike izvodila je iz logora i obezbeđivala smeštaj u porodicama u Zagrebu i okolini. O spasenoj deci vodila je kartoteku, i tako im sačuvala imena, veru i poreklo. U dokumentima koje je Budisavljević vodila nalazili su se podaci do najsitnijih detalja, kako bi deca posle rata bila vraćena roditeljima.

Uz papire dobijene od nemačkih vlasti, Budisavljević je decu, od odojčadi do tinejdžera, smeštala u nekoliko prihvatnih domova u Zagrebu, a potom tražila ugledne porodice koje će ih usvojiti i na taj način im spasiti živote.

Deo dnevnika Diane Budisavljević

Beležeći svaki korak akcije, Budisavljević je ostavila i dnevnik za sobom, o čemu je i Dana Budisavljević snimila film.

Prenosimo vam deo kojim je Diana Budisavljević opisala drugo putovanje u Staru Gradišku, 13. jula 1942:

- Decu koju smo popisali ustaše su odvodile na prvi sprat. Odmah su ih odvajali od majki. Koliko je bilo hrabrosti u tim ženama. Neki mališani nisu hteli da se odvajaju od majki i sada su očajne majke govorile svojim najdražima: 'Biće ti lepo, nemoj se bojati, uskoro ću doći po tebe'. I uvek tiho pitanje, upućeno nama: hoće li ikada više videti svoju decu. Stalno smo ponavljali da će deca doći u domove, da im nećemo učiniti ništa nažao, da ćemo se za njih brinuti dok se ne vrati iz Nemačke. I posle upisa u listu, poslednji poljubac, poslednji zagrljaj, često samo na brzinu, jer su bezdašne ustaše nasilno razdvajale majke od dece.

Bila sam sama sa 62 dece, koja su ležala na podu, u vagonu za stoku, bez ikakve hrane i pića. Put je bio užasan. Celu noć se čulo stenjanje i kukanje. Put do Zagreba činio se beskonačnim. Deca su tražila hranu. Sve što sam mogla da učinim bilo je da ih tešim da ćemo se za njih brinuti, da će njihove majke doći. Tražili su ih - majke, očeve, bake, deke. Jedno jadno malo detešce stalno je molilo: 'Dedo, pokrij me, hladno mi je.'

Počast Diani Budisavljević

Ignorišući godinama da postave spomenik Diani Budisavljević, gradske vlasti u Beogradu su konačno 2020. godine prihvatile ideju da deo glavnog grada nosi ime po ženi koja se spasavala decu tokom Drugog svetskog rata.

Jedan park u Beogradu sada nosi ime žene koja je spasila više od 15.000 dece iz logora smrti u NDH.

Park Diane Budisavljević, sada je beogradski park na obali Save, između Beton hale i Brankovog mosta.

Bonus video:

(Espreso)