CRNA GORA VRAĆA DVOJNO DRŽAVLJANSTVO? Rigorozni zakon mogao bi uskoro da bude promenjen!

Rigorozni zakon o crnogorskom državljanstvu koji, za razliku od mnogih zemalja u okruženju i Evropi, zabranjuje posedovanje dva pasoša, mogao bi uskoro da bude promenjen.

To bi onda značilo da će tamošnji žitelji, ako ispunjavaju uslove, moći da uzmu i državljanstvo Srbije, a ovdašnji crnogorsko. Promene se, kako je premijer Zdravko Krivokapić ranije govorio, neće odnositi na dobijanje prava glasa.

Kako "Blic" saznaje, narednih dana biće formirana međuresorna komisija koja će raditi na izmenama postojećeg zakona o državljanstvu. Ona treba da u što kraćem roku predloži zakonsko rešenje za građane koji žive u Crnoj Gori. Prema našim saznanjima, do 23. februara oko 600 građana Crne Gore već je podnelo zahtev za crnogorskim državljanstvom.

- To su građani koji žive, školovali su se i rade u Crnoj Gori, neki i ceo život, ali su se primera radi rodili u Srbiji. Njihovi roditelji žive u Crnoj Gori, oni plaćaju porez državi Crnoj Gori, a do sada nisu imali mogućnost da dobiju državljanstvo. Imamo nerešene slučajeve da roditelji nisu rođeni u Crnoj Gori, ali dete jeste i niko od njih nema crnogorsko državljanstvo iako žive ovde godinama - kažu za "Blic" u Vladi Crne Gore.

Sadašnja vlast smatra da je postojeći zakon rigorozan i diskriminatorski. Odrednica koja bi takođe trebalo da bude promenjena je da crnogorsko državljanstvo može dobiti samo ono lice koje dostavi rešenje o ispisu iz državljanstva druge države. Promenom ove odredbe regulisaće se pitanje dvojnog državljanstva, a ono se najviše odnosi na građane koji su poreklom iz Crne Gore, a imaju srpsko državljanstvo. Kako saznajemo, o ovom pitanju tek treba da se razgovara uz poštovanje suvereniteta Crne Gore.

Najavu rešenja ovog pitanja pokrenuo je premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić, napominjući da je veliki posao pred Vladom. Premijer je i ranije govorio o problemu državljanstva, navodeći da je ono pravo izbora, ali i kako je dodao, treba ga razlikovati od prava na glasanje.

- Hoćete li imati dvojno ili trojno državljanstvo, to je pravo izbora, ali treba prihvatiti logiku koju većina zapadnih država ima, a to je da tamo gde neko plaća porez tu treba i da glasa - rekao je Krivokapić.

Ukoliko bude rešeno ovo pitanje, to bi značilo da je posle 12 godina u Crnoj Gori građanima dozvoljeno i to pravo. Naime, od februara 2008, kada je sporni zakon usvojen, Crna Gora, za razliku od Srbije, zabranjuje dva pasoša.

Ova zabrana, na kojoj je insistirao režim DPS pod vođstvom Mila Đukanovića, pravdan je kao "zaštita crnogorskog identiteta", a deo javnosti smatrao je da je DPS time brani vlast. Tamošnji mediji su upozoravali da se, u slučaju da se da zeleno svetlo, rizikuje "da se trećina stanovnika Crne Gore pismeno zakune na lojalnost drugoj državi" i da bi, istovremeno, "broj onih koji će iz Srbije zatražiti njeno državljanstvo mogao višestruko premašiti domaću čeljad". Takođe, ukazivali su i da, u slučaju da zabrana ostane, postoji opasnost da se značajan deo stanovnika Crne Gore odrekne njenog državljanstva, dok bi Crnogorci u Srbiji bili prinuđeni da biraju između domovine i stalnog mesta boravka.

Govoreći o ovoj temi, predsednik NVO "Građanska alijansa" iz Podgorice Boris Raonić kaže za "Blic" da dosadašnji mehanizmi nisu bili efikasni, često su kršili ljudska prava.

- Najava premijera je očekivana i izazvala je burne reakcije javnosti, jer nije doživljena iz ugla ljudskih prava, već politike. Sve mlade države se štite kroz restriktivno sticanje državljanstva, ali kroz naš rad imamo brojne primere ljudi koji su od rođenja u Crnoj Gori, a nisu mogli steći državljanstvo, njih oko 500 koji su ovde i više od dve decenije, a sada su u riziku od apartridije (da ostanu bez državljanstva, prim. aut.) i slično. Sve to znači da dosadašnji mehanizmi nisu bili efikasni i često su kršili ljudska prava. Ako gledamo iz tog ugla, promena prakse je stvar koju treba pohvaliti - istakao je Raonić za "Blic".

On dodaje da je ovako krupno pitanje od nadnacionalnog značaja i da bi ga trebalo rešavati na nivou regiona, kroz mehanizme saradnje između država.

Izuzetak Džajić i Merima Njegomir

Mediji su pisali da je u međuvremenu i Dragan Džajić dobio crnogorsko državljanstvo, ali i da, recimo, Liridon Keljmendi, sin nezvaničnog balkanskog narko-bosa Nasera Keljmendija - nije ostao bez istog, ali ne zbog nedostatka sporazuma o dvojnom državljanstvu, već zbog toga što je utvrđeno da je njegovo uverenje o državljanstvu falsifikovano.

Praksa je pokazala i da se priznati umetnici, naučnici, sportisti ne moraju odreći državljanstva koje imaju da bi stekli crnogorsko, taj izuzetak je primenjen i na pevačicu Merimu Njegomir.

Kad kod kuće živiš kao stranac...

Ova tema bila je veliki kamen spoticanja u odnosu dve zemlje. Najdrastičniji primer je dugogodišnji poslanik i lider Narodne stranke Predrag Popović, kojem je u martu 2011, u zemlji u kojoj se rodio i proveo celi život, oduzeto crnogorsko državljanstvo. Oduzet mu je pasoš, vozačka dozvola i lična karta. U Crnoj Gori je, potom, godinama boravio u statusu "stranca sa privremenim prebivalištem po osnovu spajanja sa porodicom", a državljanstvo mu je konačno vraćeno u septembru 2016.

Bonus video:

(Espreso/Blic.rs)