MILOV REŽIM ĆE MORATI HITNO DA ODGOVARA! Otkrivena prava ISTINA, radili su nešto STRAŠNO!
Foto: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

užas

MILOV REŽIM ĆE MORATI HITNO DA ODGOVARA! Otkrivena prava ISTINA, radili su nešto STRAŠNO!

- Đukanovićev režim je od 2006. povećao dug za 3,3 milijarde evra, a nema novih fabrika, bolnica, škola, aerodroma, pruga, mostova, brodova i vrtića, dok ispod linije ekstremnog siromaštva živi preko 25 odsto populacije - rekao je Medojević

Objavljeno:

Crnogorski građani ne treba da plaćaju dugove države nastale korupcijom, već bi ih trebalo proglasiti nepoštenim i tražiti od poverilaca njihov otpis, saopštio je predsednik Pokreta za promjene (PzP), Nebojša Medojević.

- Snažno se zalažem da se ti dugovi proglase nepoštenim i da država traži od poverilaca otpis onog dela duga koji su dali korumpiranim vladama Demokratske partije socijalista (DPS) - naveo je Medojević u saopštenju.

On je podsetio da je Crna Gora dužna skoro četiri milijarde evra i da će pitanje upravljanja enromnim dugom postati najvažnije.

- Đukanovićev režim je od 2006. povećao dug za 3,3 milijarde evra, a nema novih fabrika, bolnica, škola, aerodroma, pruga, mostova, brodova i vrtića, dok ispod linije ekstremnog siromaštva živi preko 25 odsto populacije - rekao je Medojević.

Medojević je objasnio da je pojam "nepoštenog duga" prvi put upotrebio profesor Pravnog fakulteta u Parziu i bivši ruski ministar, Aleksandar Sak 1927. godine i od tada se ta doktrina intenzivno razvija u ravni akademskih diskuija, ali i interesovanja civlinog društva, demokratskih emancipatorskih pokreta, sindikata i institucija međunraodnog pravnog poretka. "Prema porfesoru Saku, da bi neki državni dug bio nepošten, moraju se istovremeno zadovoljiti tri uslova - prvi, da narod jedne zemlje nije dao saglasnost za takve dugove, drugi, da novac nije korišćen u interesu države i naroda i treći, da su poverioci bili upoznati sa pokvarenim i nepoštenim namjerama predstvanika režima koji je sklapao takve dugove - rekao je Medojević.

On je dodao da je ta teorija dodatno razrađivana i da je postala posebno aktuelna zbog dužničke krize koja na globalnom planu postaje jedan od najvažnijih faktora koji utiču na ekspanziju gladi i sromaštva, pa smaim tim i socijalnih, etničkih, rasnih i religioznih konflikata.

Medojević je saopštio da su posljednjih godina kampanje za poništenje "nepoštenih dugova" rezultirale konkretnim političkim i pravnim akcijama, koje su u velikom broju slučajeva dovele do poništenja ili radiklanog otpisa dugova.

On smatra da se teško može naći bolji, plastičniji i jasniji primer "nepoštenih dugova” od onih kada je Vlada preuzela dugove vlasnika Kombinata aluminijuma (KAP).

- Tada sam tražio da Skupština donese jednoglasnu odluku da se ugovor sa vlansicima KAP-a raskine zbog nepoštovanja, ali i obaveže Vlada da donese odluku da se ne plati ni cent dugova KAP-a, za koje je izvršna vlast dala garancije, zbog osnovane sumnje da se radi o nepoštenim i nelegitimnim dugovima - rekao je Medojević.

Identičan status, prema njegovim riječima, ima i kredit od Exim banke za prioritetnu dionicu auto-puta Bar-Boljare, jer je cena izgradnje opeterećena i nadoknadom za korupciju.

- Još jasnija je korupcionaška šema sa kreditima iz Abu Dabi fonda za poljoprivredu. Država je uzela kredit od 50 miliona USD za razvoj poljoprivrede i podelila većinu sredstava isključivo firmama bliskim Agenciji za nacionalnu bezbijednost (ANB) i DPS. Kredite su dobile i kompanije Vektra, Carine, Milkraft, Gradina, "Goranović" i Franca - naveo je Medojević.

On je kazao da novac nije upotrebljen namenski, projekti nisu realizovani, a država nije uzela dobre kolaterale, zbog čega joj ostaje da plati dug.

Medojević je saopštio da bi Crna Gora u sporu pred bilo kojim međunardonim sudom trebalo da dokaže da građani nijesu dali saglasnost, da novac nije potrošen u intersu naroda i države i da su kreditori znali za koje će namene novac biti potrošen.

On smatra da bi pravna pozicija države pred međunardonim sudovima bila dodatno pojačana kada bi u međuvremenu novopostavljeni nezavisni državni tužilac podigao optužnicu protiv predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i njegovih saradnika.

- Tada bi ove dugove mogli da stavimo u kategoriju dugova despotskih, korupiranih režima, što bi nam dalo dodatne pravne argumenete u prilog stavu da dugove tajkuna ne treba da plaća država i pored formalno pravno legalno sklopljenih ugovora Vlade o preuzimanju garancija. U svakom slučaju, nova vlast ima priliku da pokaže političku volju u odbrani elementarnih interesa naroda i države i odbije da plati dugove koje su sklapali neka privatna lica na štetu države, a u svoju korist - zaključio je Medojević u saopštenju.

On je dodao da je najveći dio pozamljenog novca završio je u džepovima DPS tajkuna, koji su poslovne poduhvate finansirali iz budžeta ili državnih fondova, posebno preko Investiciono razvojnog (IRF).

- Novac koji IRF dijeli tajkunima je pozajmljen. Kada tajkuni ne budu vraćali kredite, teret plaćanja će se preneti na poreske obveznike - saopštio je Medojević.

On tvrdi da su vlade DPS-a pozajmljivale novac po skupim kamatama i tim parama finasirale biznis svojih tajkuna, a da dugove treba da vraćaju buduće generacije kroz veće poreze i manje zarade i penzije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Srbija Danas)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.