ZA DVE GODINE OBORILI DVE VLADE: Ovo je nekoliko mogućih scenarija koje CRNA GORA može očekivati posle ove KRIZE

Nova rekonstrukcija ili novi izbori - na jedan od ova dva načina završiće se politička saga u Crnoj Gori, koja praktično traje već dve godine, još od poslednjih parlamentarnih izbora u ovoj državi.

Ni ovoj vladi, ali ni onoj pre nje, nikako ne polazi za rukom ono što je crnogorskom predsedniku i lideru DPS Milu Đukanoviću polazilo tri decenije unazad - da se održe na vlasti.

Iz tog razloga, od avgusta 2020. pa sve do danas, na maltene dnevnom nivou gledamo svađe oko toga ko će u koju vladu, ko ne može, ko je kakva i čija opozicija, jednog premijera, drugog premijera, a zaključno sa jučeranjim danom i drugo po redu obaranje vlade, ovog puta one na čijem čelu je bio Dritan Abazović.

On, izgleda, nakon jučerašnje burne rasprave koja je trajala više od 12 sati, očekuje nove izbore, ako je suditi po noćašnjoj izjavi "da se što pre suočimo sa sudom građana", ili onoj od pre dva dana "neka padne da osvježi".

Zato je pitanje, kakav rasplet političke krize sada čeka Crnu Goru, imajući u vidu trenutni raspored snaga političkih stranaka na tamošnjoj političkoj sceni.

Abazovićeva vlada sada će obavljati dužnost u tehničkom mandatu, dok neko od stranaka ne dođe do "magičnoj broja" 41, koliko je poslanika potrebno za podršku novoj većini. U suprotnom, slede izbori.

Scenario 1: "Resetovanje" Vlade

Jedna od opcija koja je na stolu je "resetovanje" Vlade koja je do juče bila na vlasti, GP URA, SDP, SNP, CIVIS i stranke manjinskih naroda, uz podršku Demokrata Alekse Bečića i Demokratskog fronta Andrije Mandića.

Demokrate su posle glasanja o nepoverenju dali takav signal i saopštili da "pregovori o formiranju nove vlade mogu da počnu odmah". Mada su u nekoliko navrata optuženi da će upravo oni formirati novu većinu sa DPS-om, za čiju su inicijativu o nepoverenju su i glasali, odbacili su mogućnost pravljena dogovora sa njima.

- Demokrate neće ulaziti u DPS-URA-SNP kombinatorike - navedeno je u saopštenju objavljenom posle pada Vlade.

Kako sada stvari stoje, slabe su šanse da se dogovor URA i Demokrata obistini, na šta je ukazao lider DF Andrija Mandić.

- Jedna strana ne želi više da pravi dogovore u okviru te parlamentarne većine, ako se promeni njen premijer, a druga strana je imala želju da se sve vrati na početak. Žao mi je što smo propustili tu veliku šansu da posle dva velika eksperimenta koji nisu dali rezultate da ostanemo u okviru te parlamentarne većine - poručio je Mandić.

Scenario 2: DPS formira Vladu

Ali, opciju "resetovanja" stare većine Abazović je, međutim, sinoć u prvoj izjavi posle izglasavanja nepoverenja decidno odbacio. On je poručio da neće učestvovati u pregovorima o novoj vladi pre izbora.

Čak je dao naznaku koja da bi Crna Gora mogla dobiti novu Vladu, DPS-a i Demokrata.

- Mislim da su mnoge stvari jasnije, čestitam novu koaliciju Alekse Bečića i Mila Ðukanovića, nadam se da će brzo dogovoriti novu Vladu. Dosta smo sedeli za stolom, napravili smo dve Vlade, logično je da neko drugi preuzme inicijativu. Neka Bečić, Ðukanović i Šehović naprave novu većinu - izjavio je Abazović.

Scenario 3: Vanredni parlamentarni izbori

Ako se ova pat pozicija održi, da niko od "igrača" ne uspe da formira većinu, pred Crnom Gorom su novi izbori.

Mediji navode da bi mogli da se održe kada i lokalni - 23. oktobra, ili na proleće kada moraju da budu održani novi predsednički izbori.

Začkoljicu pravi, kako prenose mediji, to što Ustav Crne Gore nema definisan rok u kojem bi nova većina morala da se formira, jer je jedina odredba koja postoji o tome vezana za konstituisanje skupštine. Tako član 103. Ustava kaže da predsednik Crne Gore predlaže mandatara u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine. Međutim, ova skupština je konstituisana već nakon izbora 2020. godine, tako da je rok za formiranje većine neizvestan.

Na kraju, odluka će biti u rukama predsednika Crne Gore Mila Đukanovića u čijoj nadležnosti je raspisivanje izbora. On će morati da raspusti Skupštinu, a prvog narednog dana po raspuštanju da raspiše izbore.

Kako je pao kabinet Dritana Abazovića

Do pada Vlade došlo je nakon burne rasprave u Skupštini Crne Gore koja je trajala više od 12 sati. Obeležila su je žestoka prepucavanja poslanika i optužbe o kriminalnim radnjama, a nije se štedelo ni na uvredama.

Čak je i naravljena pauza od četiri sata zarad dogovora o rekonstrukciji, na inicijativu Demokratskog fronta (DF), ali sastanak šefova poslaničkih grupa DF-a, Demokrata, Socijalističke nardne partije (SNP) i koalicije Crno na bijelo nije urodio plodom.

Demokrate su dokument koji je ponudila "URA"nazvale "običnim pamfletom", kritikovali su što među predlozima nema Abazovićeve ostavke i sednica je završena izglasavanjem nepoverenja.

Od 81 poslanika, za to je glasalo 50, iz redova Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Liberalne partije (LP), Bošnjačke stranke (BS), Demokratske unije Albanaca, Ujedinjene Crne Gore.

Njih 36 je i podnelo inicijativu zbog, kako su rekli, potpisivanja Temeljnog ugovora, a u glasanju su im se pridružilo devet poslanika Demokrata Alekse Bečića i poslanik Prave Crne Gore Marko Milačić.

Ministre u Vladi imali su SDP i BS, tako da su te stranke glasala za smenu svoje vlade, a poslanici Demokratskog fronta nisu bili u sali.

Vlada na čijem je čelu bio Abazović formirana je 28. aprila, a njen deo bili su: GP URA, SDP, SNP, CIVIS i stranke manjinskih naroda. DPS je sve do potpisivanja Temneljnog ugovora davao parlamentarnu podršku nakon čega je podneo inicijatiu za smenu.

(Espreso / Blic)