POKUŠAVATE DA DIŠETE, BORITE SE, ALI KAO DA NEMA VAZDUHA: Koliko je samo PAKLENA korona, TEŠKE ISPOVESTI OBOLELIH!
Pandemija odnela više od 3.000 života, Foto: Zorana Jevtić

PANDEMIJA

POKUŠAVATE DA DIŠETE, BORITE SE, ALI KAO DA NEMA VAZDUHA: Koliko je samo PAKLENA korona, TEŠKE ISPOVESTI OBOLELIH!

Prvih dana korona pandemije se verovalo da obolevaju i umiru samo stariji ljudi i hronični bolesnici, ali se ispostavilo da pravila nema

Objavljeno:

Od 28. marta prošle godine, kada je preminula prva žrtva, do danas je u Srpskoj korona pandemija odnela više od 3.000 života. Iza ove statistike kriju se potresne sudbine ljudi koji su preboleli kovid i izborili se za život.

Prvih dana korona pandemije se verovalo da obolevaju i umiru samo stariji ljudi i hronični bolesnici, ali se ispostavilo da pravila nema. Na ovu surovu činjenicu pre tri dana podsetio nas je slučaj 32-ogodišnjeg mladića, koji je umro od posledice korona zaraze.

Brz razvoj bolesti

Njegov vršnjak Nikola Vukčević, mladi političar iz Banjaluke, imao je više sreće, ili malo snage. Lekari su mu davali samo dva odsto šanse da preživi, ali je nakon 52 dana borbe – pobedio koronu.

- Najveći deo tog vremena bio sam na respiratoru. Teško mi je proceniti koliko sam vremena, u ta 52 to dana, bio svestan. Mnoge misli su mi se tada „sudarale“ u glavi, ali srećom, najdominantnija je bila želja da se oporavim i vratim se kući, svojoj porodici. Uz pomoć medicinskih tehničara i doktora sa Klinike intenzivne medicine UKC RS u tome sam i uspeo – priča Nikola za Srpskainfo.

A sve se dešavalo neverovatno brzo.

Nikola Vukčević
foto: Printscreen/Youtube

Početkom oktobra prošle godine Nikola je bio zdrav i energičan, posvećen poslu, predizbornoj kampanji i svojoj porodici - supruzi i bebi, koja je tada imala devet meseci.

Prve simptome, zbog kojih je posumnjao na korona virus, osetio je 11. oktobra. Drhtavica, osećaj hladnoće, umor, otežano disanje, kašalj. Istog dana telesna temperatura mu je skočila na 40 stepeni. Odmah je otišao u samoizolaciju i javio se lekarima.

Koma

Upućen je na lečenje u UKC RS. U narednih nekoliko dana je priključen na respirator, a potom na EKMO aparat.

- Kasnije, kad je sve prošlo, zainteresovao sam da istražim šta je zapravo taj aparat, koji mi je takoreći spasao život. To je uređaj koji doslovno zamenjuje pluća. Moja su pluća otkazala i priključili su me na taj aparat, koji obogaćuje krv kiseonikom. Da ga nije bilo, umro bih – kaže Nikola.

Dana kada je aparat disao umesto njega Nikola se ne seća, jer je bio u indukovanoj komi. Međutim, njegovi roditelji, supruga i prijatelji se i te kako sećaju. U to vreme mu je, uz svu medicinsku negu i podršku aparata, bila neophodna i transfuzija krvi. Pošto ima retku krvnu grupu, A negativnu, poslan je apel darovaocima krvi da mu priteknu u pomoć. Odazvalo se na stotine ljudi iz svih krajeva Srpske, a Nikola je i danas dirnut tim činom solidarnosti.

Dug oporavak

Nakon buđenja iz indukovane kome, što je bio prvi znak da mu je krenulo na bolje, Nikola, kako kaže, nekoliko dana nije mogao da poveže misli, da shvati gde se nalazi i šta mu se dešava. Put do izlečenja i oporavka trajao je još dugo, a traje i danas. Prvo nije mogao sam ni da sedne na krevet, potom je usledila borba da, uz pomoć fizijatara, stane na noge, pa rehabilitacija u Zavodu „Zotović“.

- Iz dana u dan mi je sve bolje, ali i danas, pola godine nakon što sam se razboleo, osećam posledice: od od otežanog disanja do pojačanog znojenja – kaže Nikola. Tokom lečenja je izgubio 25 kilograma. U danima kada je bio pri svesti, gledao je, kaže, svojim očima kako se ljudi pate i umiru.

- Bilo je, nažalost, ljudi i mlađih od mene, koji su izgubili bitku – kaže Nikola.

Borba za dah

Sada, kada vrati film, uz potresne slike kojima je svedočio, uz sve bolove i osećaj stravične teskobe, najteže iskustvo mu je bila - borba za dah.

- U nekim momentima, i pored svih aparata koji su mi asistirali u disanju, bilo je teško. Neverovatan je to osećaj, pokušavate da dišete, borite se, ali ne ide, kao da nema vazduha – priča Nikola. Kroz šta je, za sve te dane, dok se on borio za život, preživljavala njegova porodica, može, kaže, samo da nasluti.

Kasnije je saznao da ih lekari nisu zavaravali. Znali su da su mu šanse da preživi minimalne. Majka i supruga su insistirale da ga vide, poslednji put. Srećom, nisu ih pustili u njegovu bolesničku sobu.

- Nikome ne bih poželio da se sa koronom ,,upozna" na način kako smo se moja porodica i ja upoznali – poručuje Nikola.

Kontakti na minimumu

Teško mu je, kaže, poverovati da i danas, nakon više od godinu dana borbe, tolikog broj ljudi koji su prebolovali koronu i hiljade onih koji se sa kovidom, nažalost, nisu izborili, još ima onih koji ne veruju da je korona ozbiljna opasnost.

- Onima koji i dalje sumnjaju, poručujem samo da se čuvaju i paze – kaže Nikola.

Nakon lavovske borbe s koronom Nikola se vraća normalnom životu, ali uz stroge mere opreza. Kontakte je sveo na minimum, nikud ne izlazi bez maske, kad god je to moguće sa sagovornicima komunicira telefonom ili preko onlajn platformi.

- Naročito vodimo računa o kućnim posetama, koje smo sveli doslovno samo na članove porodice – kaže Nikola.

Virus vreba

I Dragan Sunarić (56), iz Doboja, strogo je vodio računa o svom zdravlju i sigurnosti svoje porodice. Od prvog dana pandemije korona virus je shvatao ozbiljno, izbegavao je kontakte, pridržavao se svih mera, ali se ipak razbolio i za dlaku izbegao smrt.

- Nikad ne znate gde možete pokupiti virus, čak i kada se čuvate. Možda se to meni desilo u bolnici, gde sam nedavno imao jednu rutinsku operaciju na licu. Možda, kažem, a možda se to desilo i na nekom drugom mestu. Virus je odavno u zajednici, vreba nas na svakom koraku – kaže Dragan i svima poručuje: pazite se ljudi, ne igrajte se glavom!

Iako je ratni vojni invalid, amputirac bez noge, bio je, kaže, savršeno zdrav. I vodio je računa o zdravlju. Šetao je, družio se s prijateljima, išao na rekreaciju – sve do 21. marta, kada ga je korona za nekoliko sati oborila u krevet.

- Tog dana sam dobio jaku temperaturu, dva dana kasnije sam testiran i potvrdilo se da sam kovid pozitivan. Išao sam par dana u dnevnu bolnicu, primao injekcije, ali stanje mi se naglo pogoršalo - priča Dragan za Srpskainfo.

Za lek 800 evra

Već 26. marta, pet dana nakon prvih simptoma, primljen je u bolnicu u Doboj.

- Odmah mi je priključen kisik, stanje je bilo haotično. Borba za život je potrajala osam dana. Zahvaljujući mojoj porodici i doktorima u bolnici, uspeo sam nabaviti dve doze leka „enkortena“, platio ih 1.600 KM (800 evra), ali vredelo je svake pare. Mislim da mi je taj lek spasao život – kaže Dragan.

Tvrdi da je imao i dosta sreće. Jedva je njegova porodica nabavila dve doze „enkortena“, koji je efikasan samo ako se primi na vreme.

- U tom času u Republici Srpskoj su u apotekama na raspolaganju bile samo tri doze tog leka: dve u Foči i jedna u Doboju, tako da su moji uspeli da mi u rekordnom roku obezbede terapiju – kaže Dragan.

Između života i smrti

Dodaje da je beskrajno zahvalan medicinskom osoblju, koje se borilo za njegov život, i prijateljima iz Organizacije amputiraca UDAS, koji su tih dramatičnih dana podržavali njega i njegovu porodicu.

- Ne sećam se svega. S vremena na vreme sam gubio svijest, bio sam u bunilu, imao sam osećaj da sam ni tamo ni ovamo, da lelujam između života i smrti. Jezivo iskustvo. Najgore je bilo kad mi na kratko skinu masku sa kiseonikom, odmah bih gubio svest, ostajao bez daha, naprosto nedostatak kiseonika udara pravo u mozak. Ne daj bože nikom da to doživi! Ne bih verovao da je to tako strašno da nisam osetio na svojoj koži – priča Dragan Sunarić.

"Vakcinišite se"

U ponedeljak je, nakon 19 dana lečenja, izašao iz bolnice, ali borba za zdravlje još traje.

- Primam terapiju kod kuće, odmaram, pomalo šetam, ali još teško dišem i teško se krećem. Nakon završetka lečenja treba da idem u banju na rehabilitaciju. Potrajaće sve to još mesecima, ali važno je da sam se izvukao. Mnogi nisu – kaže Dragan.

Poručuje svima da se čuvaju i pridržavaju se epidemioloških mera i da se svako ko je u mogućnosti obavezno vakciniše.

- Ljudi, učinite sve što možete da izbegnete golgotu kakvu sam ja prošao. Posebno poručujem osobama sa invaliditetom da se dobro čuvaju. Ako ne može drugačije, neka ne izlaze iz kuće dok ova opasnost ne prođe – kaže Dragan Sunarić iz Doboja, koji je za dlaku izbegao smrt, nakon što se zarazio korona virusom.

Bonus video:

03:11

ESPRESO NA LICU MESTA: OTIŠLI SMO NA SMETLIŠTE U STUDENJAKU KOJE SU NAPRAVILI KORONA-STUDENTI!

(Espreso/Blic.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.