Sarajevski brica radi na istom mestu skoro 40 godina! (FOTO) (VIDEO)

Brica Rifet Sunulahpašić, pre skoro 40 godina, davne 1977. u sarajevskom naselju Hrasno otvorio je radnju u kojoj godinama i živi i radi. Govoreći o svom životnom pozivu koji neizmerno voli, Sunulahpašić se priseća vremena kada su gradske brijačnice korišćene za svojevrsna okupljanja gde se, pored ulepšavanja i doterivanja muškaraca, govorilo o mnogim životnim temama. Odumiru nam legendarni zanati: Zoran je poslednji beogradski doktor za harmonike (FOTO) (VIDEO) Brijački zanat u Sarajevu primetno nestaje dok se jedna od nekoliko posljednjih brijačnica u gradu polako gasi. Brica Rifet Sunulahpašić, pre skoro 40 godina, davne 1977. u sarajevskom naselju Hrasno otvorio je radnju u kojoj godinama i živi i radi.

U razgovoru za Anadolu Agency (AA) govori kako je brijački zanat nekada bio ugledan i važan posao koji danas malo ko pamti, a još manje ceni.

Neke mušterije dolazile su radi brijanja, neke radi šišanja, a neke samo radi "čašice" razgovora.

Brice su kao poštovani majstori svog zanata uživali značajan ugled dok su pripremali nezaboravne rituale u mirišljavim prostorijama brijačnica. Kako se omladina ne opredeljuje za izučavanje brijačkog zanata, ovaj posao danas je na izdisaju.

U prošlosti, kako kaže Sunulahpašić, još u osnovnoj školi biralo se životno zvanje i to prema mišljenju učitelja odnosno majstora.

- Zanat sam učio tri godine u školi u Busovači, počeo sam 1957. godine. Tako mi je izabrao majstor, pitao me je hoću li na zanat i ja sam rekao da hoću, jer nisam voleo školu. Tada, u ono vreme, bila je mala i velika matura, ja sam nakon petog razreda otišao na zanat. Bilo je teško, majstori nisu ništa govorili, ja sam samo hvatao njihove poteze, pričali smo samo kad nema mušterije - prisetio se brica.

Posla je, kako kaže, uvek bilo i previše kada su muškarci redovno dolazili na brijanje u tolikom broju da je raspoređivao termine. Pre 40 godina, još kao mladić, u sarajevskoj naselju Hrasno otvara radnju specijalizovanu za brijanje. - Radnju sam otvorio 1977. godine, taman sam je sredio 1992. godine, a onda je počeo rat, sve je srušeno što sam napravio do tada. Onda sam je napravio opet krajem 1995. godine kada je završen rat - kazao je brica.

Njegova starinska radnja danas retko ugosti mušteriju za brijanje. Tu su uredno pripremljena britva, makaze, mašinica, četka, češalj, pekšir i brijački sapun. Uz to, ritual u brijačnici bio bi nepotpun bez mirisnih tekućina kojim je mušterija "završena".

Danas, brijanje i potkresivanje brkova zamenjeno je šišanjem kose. Budući da je, kako ističe, nemoguće živeti od brijačkog zanata, novac danas zarađuje radeći kao frizer.

- Ovo je starinska radnja najviše za penzionere jer kod mene je šišanje četiri marke, 17 godina držim tu cenu. Zarađujem skromno, kako kad, nekad nema nikoga, nekad ima. Omladina slabo dolazi jer oni traže moderne frizure, a ja to ne radim. Brijanja ima ponekad, dođu penzioneri najviše, neko se brije jednom nedeljno, neko dva puta mesečno, kako kad - ističe Sunulahpašić.

Nikada se, kako kaže, nije pokajao što je svoj život podredio brijačnici. Pored toga, nakon smrti supruge iz stana se trajno preselio u brijačnicu u čijem malom delu živi. Redovno ga, kako kaže, obilaze komšije i dobri ljudi, dok neke i on sam pomaže.

- Volim svoj posao, kako ne volim. Najdraže su mi fine mušterije, pričamo, oni svoje događaje, ja svoje i tako. Živim i radim ovde, ovde ima 14 kvadrata. Nekada sam ja držao ovaj deo naselja, ali sada ima dosta frizerskih salona, oni dobro rade jer prave moderne frizure i fino naplate, a kod mene dolaze samo penzioneri. Pre sam i ja pravio frizure, imao sam razne četke, nakon rata više nisam mogao. Zavrnuo sam vodu za pranje kose, nije zbog finansija nego zbog godina, ne može se više kao pre. Baviću se ovim poslom dokle me zdravlje služi - zaključuje ovaj brica.