NA DANAŠNJI DAN MALI SLOBODAN JE OTIŠAO PO SVOG PSA, A ONDA GA JE UBILA ŽENA MONSTRUM: Jeziva PRIČA iz RATA u Bosni

Izreka da građanski rat u ljudima budi samo ono najgore može se najbolje primeniti na građanski rat na porstoru bivše Jugoslavije, gde nisu bila pošteđena ni deca. Kad se spomene ime jedanestogodišnjeg dečaka Slobodana Stojanovića iz sela Donja Kamenica u bratunačko-zvorničkom kraju, suze počnu same da naviru, s obzirom na njegovo stradanje.

Slobodan je stradao samo zbog svog imena i prezimena i što se te tople julske noći na početku građanskog rata vratio u selo po svog psa koga je neizmerno voleo. Slobodan je tad pao u ruke Diverzantskog voda Komande združenih jedinica Liplje, Kamenica tzv. Armije BiH i njenog borca Elefete Veseli, koja je prvo bila osumnjičena da je ubila Slobodana, a kasnije je osuđena za ovo ubistvo na 13 godina zatvora i to u drugostepenom postupku.

Danas bi Slobodan da je ostao u životu imao svoju porodicu i bavio se nekim uspešnim poslom. Na žalost ljudi koji mrze uskratili su mu svako pravo na život.

Ova tužna priča ima svoj početak u maju mesecu 1992. godine kada su se srpska sela u podrinju našla na udaru takozvane Armije BiH i njenog ratnog komandanta Nasera Orića. Išlo se po principu spaljene zemlje, gde su ubijani ne samo ljudi nego i životinje.

Sela su brzo prelazila iz ruke u ruku, a borbe oko Donje Kamenice eskalirala je 29. maja 1992. Porodica Ilije Stojanovića se našla na strani koju su kontrolisali muslimani. Narednog dana 30. maja, u porodičnu kuću došao je Muhamed Čikarić iz Kamenice, zaseok Alići, koji je Iliji Stojanoviću zabranio da beži. Istog dana započeli su pregovori između srpske i muslimanske strane na barikadama u mestu Kruške.

Muhamed Čikarić je poslao Iliju Stojanovića da odnese poruku srpskoj strani, da ih pita da li su za pregovore i napomenuo je da im nedostaje pet njihovih boraca. Ilija je odneo poruku i zatim se vratio kući. Sa svojom porodicom bio je u kućnom pritvoru sve do 4. juna 1992. kada su na mestu Kruške Stojanovići i tri poginula srpska borca razmenjeni za 6 živih pripadnika tzv. ARBiH. Stojanovićima je u selu ostala sva pokretna i nepokretna imovina. Porodica Stojanović se smestila kod svog kuma Zorana Miloševića u zaseoku Dženarike.

Dečak Slobodan je tugovao za svojim psom koji mu je ostao kod kuće. Često je tražio da ode nazad u selo, odveže psa i dovede ga kod kumova. Roditelji su ga odvraćali od te ideje, ali se teško mirio sa tim. Neodustajući od svoje namere Slobodan je 27. jula 1992. prošao kroz barikade i otišao u pravcu rodne kuće da bi doveo svog psa. Njegovog oca Iliju, koji je u to vreme bio u Zvorniku, o Slobodanovom nestanku obavestila je lokalna komanda srpske vojske.

Ova priča je potresla mnoge, pogotovo što je u pitanju dečak koji želeo samo da spasi svog psa, ali je nažalost tragično završio.

Njegovo telo pronađeno je u jami u zaseoku Bajrići u Novom Selu kod Zvornika, a identifikovan je DNK analizom.

Telo je pronašao patolog u starom plavom radničkom mantilu zajedno sa nekoliko ubijenih Srba. U gornjoj vilici nije imao šest prednjih zuba koje su mu izbili. Stomak mu je bio rasporen u obliku krsta, Elfeta mu je sekla uši, a na kraju i pucala u slepoočnicu iz neposredne blizine. Prišla mu je s leđa i zverski ga mučila dok ga nije ubila.

Svirepo ubistvo potreslo je ceo Balkan i ni danas nije zaboravljeno. Slobodanovo lice većina Srba sada zna da prepozna, a mnoge ono prati.

Albanka Elfeta uhapšena je u Švajcarskoj 25 godina psole zločina. Podsetimo, Apelaciono veće Suda BiH drugostepenom presudom povećalo je Elfeti Veseli zatvorsku kaznu sa 10 na 13 godina za ubistvo dečaka Slobodana Stojanovića 1992. na području Zvornika.

Sakib Halilović oslobođen je optužbe da je u svojstvu komandanta Diverzantskog voda združenih jedinica Liplje-Kamenica posmatrao kako je Elfeta Veseli izvršila ubistvo, te da je propustio da preduzme mere da izvršilac tog ubistva bude kažnjen.

Suđenje Elefeti je posebno te 2017 bilo potresno kada je putem video linka svedočio zaštićeni svedok tužilaštva BiH pod oznakom "S-1"

"Ubila ga, pa ubila. Šta ćemo sad. Ostali su ćutali, jer Naseru niko ništa nije smeo reći. Obožavao je Elfetu, zbog njenih zasluga u ratu", naveo je on.

"Na mestu zločina osim Orića bili su i Sakib Halilović Kibe i Zulfo Tursunović. Tog dana tokom sukoba sa srpskom vojskom sam ranjen, posle čega su me odneli u ambulantu u Kamenici gde je bilo zborno mesto svih jedinica. U jednom momentu čuo sam dečji glas: "Bežite, bežite, evo balija, pobiće nas sve".

Svedok je izjavio da je dečak imao između 10 i 15 godina. Pojavio se na biciklu iz pravca Glođanskog brda. Bio je mršav, smeđe kose. Imao je na kolenima pocepane pantalone i belu majicu.

"Dečak je bio udaljen 10-15 metara od Orića i Kibeta. Prišla mu je Elfeta Veseli i uhvatila ga za glavu. Neko je, kaže, rekao da će ona napraviti 'belaj', na šta je Orić odgovorio da "ona nema j... za to". Sa udaljenosti od nekih osam metara, video sam kako Elfeta drži dete za glavu, uzima nož i govori: 'Ako sam ja balinkura, on je četnik', nakon čega mu povlači nož ispod brade.

Ispod vrata je tekla krv, a ja sam okrenuo glavu i čuo krkljanje, kao da je hteo nešto reći. Ona ga je odgurnula. Kada je pao, davao je znake života. Neko je tada rekao da je "tek tada, gotov", ispričao je "S-1".

Svedok je video da je Elfeta, kad su je napali za to što je uradila, uzela "dugu devetku" i prislonila dečaku na glavu, ali da nije video kada je pucala. Ali je, kaže, skinula i bacila krvavu košulju i otišla da opere ruke.

"Niko se nije nadao da će to uraditi. Niko je za to nije kaznio, ni Orić, ni Kibe", dodao je svedok.

Sestra Slobodana Stojanovića, Slađana Crkvenjaš, kao svedok na suđenju u Sudu BiH izjavila je da su komšije muslimani u više navrata kazali njenom ocu da je "Albanka Elfeta Veseli, ćerka šumara Rahmana iz sela", ubila njenog brata.

Slađana je ispričala da je sa roditeljima i bratom u julu 1992. godine iz bezbednosnih razloga otišla iz Kamenice u Donju Kamenicu kod kuma Zorana Miloševića, dodajući da se par dana kasnije Slobodan vratio po psa Lesija, koji je ostao u njihovoj kući na muslimanskoj teritoriji.

"Pošto se nije vratio, tata je stupio u kontakt sa muslimanima, pregovarao je s njima megafonom s brda na brdo. Rekli su mu da je živ, da je u Tuzli i da ne brine. Posle par dana čuli smo da je ubijen. Svi su govorili da ga je iz osvete, zbog smrti oca, ubila Albanka iz Vlasenice Elfeta Veseli ", rekla je Crkvenjaš.

Ona je potvrdila da je sa majkom u julu 1993. godine prisustvovala identifikaciji Slobodanovih posmrtnih ostataka u Vatrogasnom domu u Zvorniku.

- Brat je bio na stolu, a pored njega se nalazio plavi mantil. Lobanja je bila odvojena od tela i na njoj se nalazila rupa. Telo je bilo u fazi raspadanja, ali vidno rasečeno i unakaženo - opisala je Slađana, koja je tada bila učenica osmog razreda osnovne škole.

Svedok Tužilaštva BiH Vitomir Tomić je u sudu BiH krajem oktobra rekao je da mu je više muslimanskih zarobljenika potvrdilo da je dečaka mučila i ubila Elfeta Veseli.

(Espreso / Kurir)