NAJVEĆI MEČEVI MUŠKOG SINGLA ROLAN GAROSA: 4 Musketara, Lendlovo čudo, Gugino srce i Nadalov "krompir" Federeru!

U 130 godina dugoj istoriji muškog singla na Frenč openu bilo je mnogo istorijskih momenata i mečeva koji su sigurno pomogli da Rolan Garos postane (i ostane) najprestižnije tenisko takmičenje koje se održava na šljaci. Vratimo se u slavnu prošlost turnira i prisetimo najčuvenijih od njih.

Decenijama od njegovog osnivanja pod imenom Šampionat Francuske, turnirom su dominirali domaći igrači, najviše zato što su pravo učešća imali samo članovi "Francuskog kluba". Ali, čak i kad je takmičenje postalo dostupno i svim međunarodnim amaterima 1925. godine, ova superiornost je potrajala zahvaljujući miljenicima domaće publike, "Četvorici musketara".

Jedan od njih, verovatno najpoznatiji, Žan Rene Lakost, osvojio je svoju drugu titulu 1927. pobedom nad Vilijamom Tildenom u pet setova. U dramatičnom petom setu, pred punim tribinama stadiona "Francuska" u Sen Kludu, gde se turnir održavao te godine, "Krokodil" je spasio dve meč lopte protiv "Velikog Bila" da bi na kraju slavio sa 11-9.

Još jedan "Musketar", Anri Koše, takođe se sreo sa Tildenom u finalu 1930. Ovaj meč je privukao toliko pažnje da je došlo do zastoja u pariskom saobraćaju. Oko 4.000 automobila je pokušavalo da nađe parking oko novoizgrađenog stadiona Rolan Garos, a kolona se protezala sve do reke Sene! Koše je pobedio 3-1 i osvojio svoju četvrtu od ukupno pet titula.

Zanimljivo dostignuće iz 1968. pripada Kenu Rozvolu. Tridesettrogodišnji Australijanac je osvojio prvi veliki trofej, "mejdžor" - Grend Slem - u Open eri tenisa. Ali je takođe postao najstariji i istovremeno najmlađi pobednik Rolan Garosa jer je prvi put trijumfovao 1953. sa samo 18 godina!

U međuvremenu, pošto je prešao u profesionalce, nije mogao da se takmiči na najvećim turnirima, uključujući Garos, koji su bili "zatvoreni" za profesionalce. Bez obzira na to, Rozvol je bio "sila" na šljaci u svoje vreme zahvaljujući svom bekhend slajsu koji je Koše uporedio sa oštricom mača, a i danas se smatra jednim od najvećih majstora na ovoj podlozi.

Džon Mekinro je bio na vrhuncu 1984. i imao je veliku priliku da osvoji svoj prvi Frenč open. Njegov protivnik u finalu je bio Ivan Lendl koji je prethodnih sezona redovno "ispuštao iz ruku" velike trofeje. Iako nije tako izgledalo, finale se pretvorilo u jedno od najzabavnijih.

MekInro je sigurno išao ka pobedi, vodio 2-0 u setovima, kada je kod 1-1 u trečem napravio jedan od svojih čuvenih besnih ispada. Iritiran bukom iz slušalica jednog kamermana, Amerikanac je otišao do njega i iz sveg glasa viknuo u slušalice. Ovo je potpuno promenilo tok meča jer se Lendl razigrao i zabeležio zapanjujući preokret - 3-6, 2-6, 6-4, 7-5, 7-5. Čeh je veliki trijumf iskoristio kao odskočnu dasku u karijeri i kasnije osvojio još sedam Grend Slem titula.

Gustavo Kirten je osvojio tri "Kupa musketara" - 1997, 2000. i 2001. godine. Njegov senzacionalni prvi trijumf, jednoručni bekhend i neverovatan borbeni duh, kao i jednostavan i iskren karakter, odmah su ga načinili ljubimcem u Port d'Oteju. "Guga" je često morao da se namuči da bi izborio plasman dalje - igrao je 11 mečeva u pet setova u Parizu i dobio 10.

Na putu ka poslednjoj tituli, Brazilac je čak spasio meč loptu u osmini finala protiv Majkla Rasela. Nakon što je podigao trofej po treći put, Kirten je iz zahvalnsoti publici na Garosu, nacrtao reketom srce nasred jedne polovine terena što je ostalo upečatljiv detalj sa ceremonija zatvaranja turnira.

A 2005. godine, "Kralj šljake" je po prvi put seo na svoj tron u Parizu. Rafael Nadal je terene Rolan Garosa pokorio po prvi put kada mu je bilo samo 19 godina. Mladi Španac je imao sve sastojke da započne dominaciju na Otvorenom prvenstvu Francuske. To je i učinio. Nadal je osvojio četiri titule zaredom, a poslednju od njih na posebno impresivan način.

Rafa je došao do pehara bez izgubljenog seta - prvi igrač kome je to pošlo za rukom u Parizu od Nastasea i Borga, i tek peti u Open eri. Ponovio je ovaj podvig čak tri puta - 2008, 2017. (kada je postao prvi igrač sa 10 titula na jednom Grend Slemu u obe konkurencije) i 2020. - ali je finale 2008. učinilo tu sezonu nezaboravnom.

Nadal je bio nemilosrdan i teško je porazio svog velikog rivala Rodžera Federera: 6-1, 6-3, 6-0 - što je bio prvi "krompir" slavnog Švajcarca od 1999. Ovaj trijumf je verovatno pomogao "Biku sa Majorke" da pobedi Federera nekoliko nedelja kasnije i u finalu Vimbldona u jednom od najboljih teniskih mečeva u istoriji.

Crvena šljaka spora za igru i pravilo da nema taj-brejka u odlučujućem setu, donelo je mnogo dugih i iscrpljujućih mečeva na terenima Rolan Garosa. Fabio Fonjini i Gael Monfis su 2010. igrali do 10 uveče po lokalnom vremenu, a tada nije bilo večernjeg, TV termina.

Kontroverzni Italijan je gubio 2-0 u setovima, uspeo da izjednači, a kod 4-4 u petom je tražio od sudije da prekine meč zbog mraka. Sudija se nije složio i, posle petominutnog prekida, oduzeo je poen Fonjiniju a igrači su ostali na terenu još dva gema. Monfis je tad spasio tri meč lopte, ali kad je dvoboj nastavljen sledećeg dana, Fonjini je ipak pobedio 9-7 u odlučujućem setu i utišao domaću publiku.

Dok su u ženskoj konkurenciji donekle dominirale Štefi Graf (šest titula 1987-1999) i Žistin Enan (četiri trofeja 2003-2007), u modernoj eri je prava dominacija viđena u muškom singlu. Nakon što je više tenisera iz Španije od 1993. do danas pokazalo da su stvoreni za ovu podlogu, Rafael Nadal je demonstrirao vanzemaljski tenis sa devet osvojenih "Kupova musketara" u 10 godina (2005-2014), a posle još četiri za ukupno 13 - rekord u obe konurencije.

U međuvremenu, domaćin je uživao samo u retkim pobedama: Fransoaz Dur 1967, Janik Noa 1983. i Meri Pirs 2000. Zato sigurno saosećaju sa velikim imenima teniske prošlosti i sadašnjosti koja prosto nisu mogla da se domognu pariskog Grend Slema. Imena poput Tildena, Konorsa, MekInroa, Bekera, Edberga, Samprasa, Hingisove i Venus Vilijams nekako su uvek ostajala "kratkih rukava". Novak Đoković je bio slične sudbine do 2016. kada je osvojio Garos i kompletirao nekalendarski Grend Slem.

Ali, baš zbog toga je Rolan Garos tako prestižan i cenjen trofej u teniskim krugovima, meta svih igrača. Pošto se igra na čuvenoj crvenoj šljaci koja usporava loptu i daje joj visok odskok, to umanjuje značaj brzog servisa i igre volejom. Da biste zagospodsarili pariskom šljakom, potrebna je i vrhunska fizička sprema i vrhunska tehnika i mentalna snaga. Zato se smatra najtežim od četiri Grend Slema, a oni koji ga osvoje zlatnim slovima se upisuju u istoriju tenisa.

(Espreso/Nedeljko Đukić)