sam sebe zove dežurni krivac
Srbija ga ili mrzi ili obožava: Sve medalje, ljubavi i skandali Dače Ikodinovića! (FOTO) (VIDEO)
Bivši srpski vaterpolista, Danilo Ikodinović, puni 40. godina.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Jedan od igrača, čije je ime neizostavno u svakoj priči o uspesima srpskog vaterpola i njegovom povratku u sam svetski vrh posle ratova 90-tih godina, rođen je 4.10.1976. godine u Beogradu.
Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i konačno Srbije, utkao je sebe u uspehe koje je naš nacionalni tim ostvario još od onog okupljanja u Majdanpeku kod Nikole Stamenića pa sve do nesrećnog prekida karijere u 32. godini uoči Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine.
Samo u reprezentaciji je sakupio 304 nastupa i postigao 299 golova, a sakupio je čak 17 odličja sa najvećih takmičenja.
Bio je pripadnik jedne od najboljih generacija u istoriji svetkog vaterpola zajedno sa Vladom Vujasinovićem, Aleksandrom Šapićem, Dejanom Savićem i drugima, a zbog svojih uspeha bio je i ostao omiljen među navijačima.
Na veliku scenu stupio je osvajanjem zlata na Mediternskim igrama u Bariju 1997. godine i srebra na Evropskom prvenstvu iste godine u Sevilji, a ono što mu narod najviše pamti jeste gol protiv Hrvatske na Svetskom prvenstvu 1998. godine 6 sekundi pre kraja kojim je spasio reprezentaciju poraza, kao i jedan od ključnih pogodaka u finalu šampionata planete u Montrealu 2005. godine, kada je naš nacionalni tim posle 14 godina ponovo osvojio titulu šampiona sveta.
Uspeo je u karijeri da se okiti jednim zlatom na Svetskom prvenstvu, tri titule prvaka Evrope, jednom Svetskog kupa i tri puta Svetske lige i jednom na Mediteranskim igrama, dok je u klupskoj karijeri uzeo dva kupa LEN-a i jednom Ligu šampiona.
Od klubova je nastupao u Partizanu, Kataniji, Breši, Pro Reku, Sintezu i zbog nesreće, nije uspeo da odradi ugovor koji je bio potpisao sa Jadranom iz Herceg-Novog.
Na individualnom planu bio je MVP fajnal-fora Lige šampiona 2003. godine, a 2005. godine je dobio Zlatnu značku lista "Sport" za najboljeg sportistu Srbije.
Jedino što mu je nedostajalo u karijeri, kao i čitavoj njegovoj generaciji, bilo je to toliko željeno zlato sa Olimpijskih igara, a ko zna šta bi se dogodilo da je bio u timu u Pekingu, ali je sve to pokvarila užasna saobraćajna nesreća i teške povrede koje je zadobio dva meseca ranije i zbog čega je prekinuo svoju karijeru.
