STRANCI VUKU, SRBI IH PRATE: Obradović uspeo u svojoj misiji, napravio strašnu mašineriju!

Tokom većeg dela sezone pričalo se o broju domaćih igrača koji brane crno-bele boje ove sezone. Priča, kako je došla, tako je i prošla, a oni su ostali tu da rade - što se na kraju vratilo onda kada je to bilo najbitnije.

Košarkaši Partizana u povratničkoj sezoni u Evroligi uspeli su da naprave neverovatan uspeh i plasiraju se među osam najboljih ekipa na Starom kontinentu. Željko Obradović uspeo je u svojoj misiji, napravio je mašineriju koja je u stanju da igra sa bilo kojom ekipom u elitnom evropskom takmičenju, a nešto što je glavna vrlina ovog tima jeste činjenica da se, u odsustvu nekog od nosilaca, uvek pronađu alternativna rešenja koja se uvek ispostave kao prava.

U ključnoj Partizanovoj utakmici za Top 8, čak i pored trojke Kevina Pantera i maestralne partije Zeka Ledeja, bili su Aleksa Avramović i Alen Smailagić, dvojac koji je osetio momenat kada bi mogao da iskoči i ponesu epitete heroja.

Krenimo sa bekom koji u poslednje dve godine doživljava renesansu, što na klupskom, što na nacionalnom planu, a nema sumnje da će Svetislav Pešić zadovoljno trljati ruke i priželjkivati ga u dresu "orlova", čak i na Svetskom prvenstvu. Svoje veče imao je i sinoć u Monaku, gde je sa 22 poena bio glavni okidač i prekretnica da se Partizan vrati sa ozbiljnog minusa i u potpunosti vrati u meč. Kasnije, kada su "kneževi" krenuli da pritiskaju i kada je razlika padala opet se ukazao Aleksa, koji je trojkom uspeo da razbije nalet. Na kraju, uspeo je da slobodnim bacanjima stavi tačku i kruniše izvanrednu partiju.

Nema sumnje, Avramović je neko ko oseća kada je bitno i kada je potrebno da iskoči! U finišu prošle sezone spoljni košarkaš crno-belih bio je možda i najkonstantniji igrač, u finalnoj seriji ABA lige protiv Crvene zvezde odigrao je izuzetno dobro, dok je i u finišu Evrokupa bio izuzetno korektan, među najboljima u redovima Obradovićevog tima. Taj momenat koji poseduje u sebi je nešto što vredi zlata, a ujedno i "sindrom domaćeg igrača" je nešto što u mnogome daje na značaju, pošto evidentno zna kakva je težina Partizanovog dresa. Uspeo je da ga u Monaku "olakša", što je donelo grandioznu pobedu.

Neko ko je takođe imao veliki uticaj u igri "parnog valjka" u, ispostaviće se, odlučujućem susretu bio je Alen Smailagić. Talentovani centar, koji je pre dva leta stigao iz Golden Stejt Voriorsa u Beograd, nije imao preterano sreće od kako je stigao u crno-belo jato. Veliki broj povreda, razni maleri i promena pozicija nisu išli na ruku momka koji je rođen u Kotežu, ali je ipak uspeo da se stabilizuje onda kada je to bilo najbitnije.

Kao petica sa brzim nogama uspeo je da izvuče iz reketa Dontu Hola i Donatasa Moteijunasa, te da svojim kvalitetnim šutem sa distance proširi igru i izvuče visoke igrače iz reketa, dok je istovremeno uspeo da snagom nadoknadi nedostatak brzine, te da uspešno sačuva sve visoke igrače Monaka. Kada se sve sabere i oduzme, koliko god bio osporavan njihov učinak - domaći igrači su odveli Partizan u Top 8. Željko Obradović je još jednom pokazao da "ne gleda krvna zrca", te da na parketu igraju samo oni koji zaslužuju. Ono što su u tom meču bili Aleksa i Alen, već sutra će biti Dante, Kevin, Matijas... Sve će morati da se vrati.

(Espreso/Sportal)