SERGEJ PROGOVORIO O BIVŠEM SELEKTORU: Muslin mi je kao čovek totalno nebitan!

Sergej Milinković Savić je jedan od najvažnijih šrafova u mašineriji Dragana Stojkovića Piksija.

U najuspešnijim kvalifikacijama naše reprezentacije u novijoj istoriji, popularni SMS je bio nezamenjiv član startne postave i propustio je samo jednu utakmicu. Piksi je uradio jednostavnu stvar koja je za mnoge druge pre njega bila komplikovana. Dao je Milinković Saviću slobodu u igri i otključao kvalitete zbog kojih ga mnogi u Italiji smatraju najboljim veznim igračem Serije A.

- Došao je novi šef i namestio stvari onakvima kakve je trebalo da budu i godinama unazad. Posle se to sve pokazalo na terenu. Zna se koliko je veliki fudbaler bio, a takav je i sada u trenerskom poslu. Kada je preuzeo reprezentaciju u martu, namestio nas je baš kako treba. Od prvog dana smo znali šta želimo. Prvog dana je rekao koji nam je konačani cilj, pa tek onda: ’Dobar dan i dobro došli u Pazovu’. Na kraju je sve ispalo kako treba i uspeli smo da uradimo to što smo zacrtali u martu. Nije mala stvar - kaže Sergej Milinković Savić za Mocart Sport.

Šta je on to toliko mogao da promeni?

- Taktički i tehnički tu nema velikih promena, ali mislim da nam je ušao u glavu. Baš zato što je bio veliki fudbaler i što nas razume. Zna kako je bilo kada je on bio igrač i kako to sve treba danas da izgleda. Na primer, kada se dođe u Pazovu, imamo pravi odnos na relacijama trener – igrači ili Savez – igrači. Tu je on dosta stvari promenio. Kada kao igrač dođeš u Pazovu, želiš da se osećaš kao bitan šraf reprezentacije što ranije nije bio slučaj. On je to namestio i to nama mnogo znači. Lepo ti je. Jedva čekaš da dođeš, jer znaš kakva su bila prethodna okupljanja sa njim. Sada ne možemo da dočekamo da odemo tamo i da se sakupimo. To je ono što je Piksi najviše promenio, a taktički i tehnički nema tu šta mnogo da se menja. Samo je do glave.

Kod Piksija si postao jedan od nosilaca igre, ali mnogo ranije smo te očekivali u toj ulozi. Hoćeš li da nam kažeš šta je bio problem sa Muslinom koji te nije pozivao kada si blistao u klubu 2017. godine?

- Tad sam imao najbolju sezonu u klubu, a nije me bilo u reprezentaciji. Ako ćeš iskreno, ne bih se vraćao na tu temu i da se sada o tome piše. To mi je sada totalno nebitno. I on kao čovek mi je totalno nebitan. Znam šta je bilo i znam da sam 100 odsto u pravu. Ne bih želeo da se vraćamo na tu temu, pa da sada to svi prepišu, pa da se vodi neka polemika, komentariše... To je bilo pre mnogo godina i više nije bitno. Gledajmo unapred.

Prethodni selektor Ljubiša Tumbaković imao je teoriju da ti i Tadić ne možete da igrate zajedno?!

- Pokazalo se da možemo i da ide kako treba. Samim tim što smo se plasirali na Mundijal, potvrdilo se da možemo. E sad, ne bi bilo u redu da komentarišem odluke bivših selektora jer svaki trener ima svoju viziju i svoje razmišljanje. Svako od nas drugačije vidi fudbal. Nemam prava na to da komentarišem izbor trenera.

Pobedom u Lisabonu ste probili neke barijere i limite koji su pratili našu reprezentaciju kroz istoriju. Možete li da nastavite sa pomeranjem granica i u Kataru? Koji vam je domet?

- Evo čuo te Vanja i kao iz topa kaže: ’Zlato!’ A-ha-ha... Šalu na stranu, možemo dosta daleko da doguramo što smo pokazali i u teškoj grupi sa Portugalcima. Mislim da o prolasku grupe ne treba ni da razmišljamo. To se očekuje i podrazumeva, a onda kasnije da vidimo ko će biti rivali i da doguramo što dalje“.

Da li je čudan osećaj što će se Mundijal igrati u novembru i decembru?

- Krivo mi je što smo igrali s Portugalcima u novembru i što sad moram čekam godinu dana. Ja bih to želeo što pre. Odmah. A to što je prvenstvo u novembru ili decembru mene ne dotiče. Navikao sam da igram fudbal i leti i zimi. Nameštan sam da sam slobodan preko leta par nedelja i da onda teram fudbal cele godine. Neće tu biti ništa novo ili čudno. Samo se nastavlja iz takmičarskog ritma.

Odgovara li vam euforija posle Lisabona? Osećate li podršku?

- U ovom ciklusu za manje od godinu dana smo vratili veru naroda u reprezentaciju posle neuspešnih godina. Mislim da će se ta podrška pokazati i kada pre Mundijala krene Liga nacija. Nadam se da će navijači dolaziti u što većem broju na stadion. Treba da znaju da to nama dosta znači.

Iako se u medijima o tebi često piše, zapravo retko kada si ti taj koji govoriš. Već godinama slušamo i čitamo sagu o tvom budućem transferu iz Lacija i pomenuti su brojni veliki klubovi. Kako ti to pratiš?

- Non-stop se nešto piše, ja pročitam, uđe na jedno i izađe na drugo uvo. Nisam se nešto previše obazirao na to. Kad je bilo nešto konkretno, nije me klub pustio, ostao sam tu, produžio ugovor i nastavili smo neki novi zajednički ciklus. Imam još dve godine ugovora i videćemo šta će da bude. Možda sam obraćao pažnju na to kada sam bio mlađi. Sad kako sam sve stariji i stariji, shvatam to malo bolje. Samo pročitam i ne obazirem se. Dok nema nešto konkretno, možeš da čitaš koliko hoćeš.

Deluješ prilično srećno i zadovoljno u Laciju i Rimu. Došao si do kapitenske trake, postao vezista sa najviše golova u istoriji kluba prestigavši legendarnog Nedveda... To su već ozbiljna dostignuća.

- Pročitao sam to za rekord Nedveda. Pročitao sam i da sam ušao među 10 igrača sa najviše utakmica u klupskoj istoriji. Pričaju i pišu da sam ušao u istoriju, ali ja to iskreno ne osećam. Znam da to nisu male stvari, ali meni to ne dolazi do glave kako bi trebalo. Ali hajde da ne pričamo o individualnom statusu već o kolektivu i klubu.

Nedavno su se pojavile informacije u nekim italijanskim medijima da si ušao u sukob sa Sarijem i da će te skloniti iz tima, a dva dana kasnije si igrao za Lacio.

- Ne znam odakle je to iskočilo. Ali eto, pričalo se dva dana... Utakmica je pokazala i objasnila da su to gluposti. Da nisam u dobrim odnosima, ne bih već posle dva dana igrao i još bio kapiten.

Koje su ti želje u 2022. godini?

- Da sa Laciom završim u prva četiri u ligi i da sa reprezentacijom u Kataru završim godinu na lep način.

(Espreso)