MOMCI, SVE JE U REDU, SAMO OPUŠTENO: Srbi su pokazali da znaju fudbal, ali šta je sa CRNIM MINUTIMA i ima li leka?

Srpska fudbalska reprezentacija je prokockala poverenje i ljubav koju je imala od nacije, ali nešto novo se krčka... Em se dešavao raspad na terenu, em se svašta dešavalo iza kulisa, ali to su već ispričane priče i ptice na grani znaju ko se i kako ophodio prema svetinji sa nacionalnim grbom.

Narod je izgubio interesovanje za Orlovima i novi selektor Dragan Stojković Piksi nije imao imao težak zadatak kao prethodnici, jer smo probili dno dna i dublje nismo mogli da potonemo. Da smo uzeli npr. samo bod ili dva ili tri iz prva tri duela u novom ciklusu kvalifikacija, bilo bi sve to normalno, što kaže Muta Nikolić. Međutim, desilo se nešto sasvim drugačije.

Orlovi su uspeli da savladaju objektivno nekvalitetnu i desetkovanu Irsku, iako je sve počelo kao košmar. Opet, što kaže Muta, sve je to bilo normalno, u tom trenutku. Ista priča je bila i sa Portugalom - horor početak, pa onda demonstracija modernog fudbala i brzine. I magije pojedinaca.

Uspeli smo da uzmemo četiri boda i napravimo uspeh, ali imali smo i velike oscilacije u igri, a naše najveće uzdanice su ponovo u nekim momentima bile pogubljene. Padale su taktičke greške, pa da kažemo i kiksevi. Toliko naivno primamo golove da je neverovatno. I dešava se da ni ne postojimo na terenu... Pitanje je zašto.

Šta se to dešava u glavama reprezentativaca, možemo samo da pretpostavimo. Opravdanje svakako nije "premalo vremena za pripremu". I ostale reprezentacije imaju isto vremena na raspolaganju koliko i naša, Francuzi su sa istim brojem dana na okupi svetski prvaci.

Ključ bi mogao da se krije u pritisku, tremi ili strahu. Nekako se to najviše nameće kao odgovor na to pitanje. Momci su raštimovani, pa se naštimuju.

Sve su to kvalitetni igrači, koji igraju u najboljim ligama, koji su cenjeni i obožavani u svojim sredinama. Veoma su kvalitetni, fudbal znaju da igraju, još su pokazali da znaju ZAJEDNO DA GA IGRAJU.

Piksi očigledno ima taj neki "x faktor". Pogodi sa izmenama, nešto uradi na poluvremenu ili šta već i eto preokreta. Ipak, to, i pored velika četiri boda, nije dovoljno.

Neće uvek Mitrović moći onako da lobuje, ili Radonjić da upadne u stanje transa i pretvori se u Mesija. Neće ni sudija da bude na našoj strani, to se dešava jednom u 100 godina.

Koncentracija u odbrani je ključ, ako želimo taj Mundijal, a da odemo na njega i da ne brinemo moramo da budemo ispred Portugala na tabeli. Složićete se, nimalo lak zadatak.

E, sad, lako je to reći... Ako nas pitate, baš u rečima iz naslova se može pronaći lek. Momci, opušteno, svi ste majstori, znate se dugo, zna se ko, šta i koliko može.

Neka vam se noge odvežu i zablistajte. Bez nervoze, neće vam glava sa ramena otići. Pa, i sam Bleki Milenković, naš najbolji defanzivac je napravio kardinalne greške. Niko normalan mu nije zamerio.

Kada biste mogli da igrate stalno kao u drugim poluvremenima Irske i Portugala, gde bi nam kraj bio...

Novi je početak, videla je Srbija koliko ti momci znaju.

Čak i oni koji ne prate ni fudbal ni sport konstantno pitaju gde ima prenos ili lajvstrim.

Vratila se želja naciji za gledanjem reprezentacije i to je sjajan početak. Do pre 10 dana nas je sve bolelo uvo... I da, izbacimo svi zajedno Gurbana Gurbanova iz glava... I te neke bubice koja nas podsećaju na, nadamo se, prošla vremena.

(V.Š)