ZVEZDINI POVRATNICI: "Psiholjub" zagorčao sebi život, Džoni vadio pare iz svog džepa, a nekih se ni mi ne sećamo!

Aleksandar Katai će po svemu sudeći biti najzvučnije pojačanje Crvene zvezde u ovom prelaznom roku.

Zbog koronavirusa i finansijske krize u gotovo svim klubovima na svetu, ovaj transfer period će biti potpuno drugačiji od drugog i vrlo retko će "pucati bombe", pa će timovi uglavnom pokušavati da kvalitetne igrače dovode za jeftine novce ili na konto toga što su im istekli ugovori.

Upravo nas je Katai podstakao na tekst o tome koliko se igrača u proteklih 10 godina vraćalo u Crvenu zvezdu, a verovali ili ne, došli smo do broja od čak 21. fudbalera.

Počev od 2010. godine, kada se vratio Dejan Milovanović, pa sve do Kataija, mnogi fudbaleri su novo nadahnuće pronašli u svojoj drugoj kući, pa je veliki broj fudbalera imalo izuzetno zapažen učinak u svom drugom mandatu, međutim, bilo je i onih koji apsolutno ništa nisu pokazali po povratku.

Pa, da počnemo...

Pomenuti Dejan Milovanović se pre skoro deset godina vratio na Marakanu, ali nije bio na zadovoljavajućem nivou što se tiče igre, pa se kapiten tima i talentovani član generacije '84 veoma brzo rastao sa crveno-belim taborom i nastavio svoj fudbalski put.

Ognjen Koroman je takođe imao kratak izlet u Rusiju nakon prvog odlaska iz Ljutice Bogdana, ali je shvatio da najbolje partije pruža u Beogradu i odlučio da još nekoliko godina provede u Zvezdi, pre nego što završi karijeru, gde je pružao više nego solidne partije i jedan je od boljih igrača u novijoj eri srpskog šampiona.

Dugokosi defanzivni vezni Nenad Kovačević vratio se 2011. godine iz Francuske, pred početak kvalifikacija za Ligu Evrope, međutim, odigrao je svega nekoliko mečeva pre nego što je ponovo dobio poziv iz inostranstva. Uspeo je da pogodi stativu iz jedanaesterca na meču protiv Venstpilsa i to je sve po čemu će ga navijači pamtiti iz njegovog kratkog povratničkog izleta.

Aleksandar Luković i Dušan Anđelković su kumovi već dugi niz godina, pa su i oni na zalasku svojih karijera doneli odluku da je najbolje biti u svom prirodnom okruženju. Lune i Džin, kako ih navijači i prijatelji zovu ostavili su dubok trag za vreme koje su proveli na Marakani i osvojili po titulu šampiona.

Šta reći za Dragana Mrđu? Dečko koji je mlad otišao sa Marakane, vratio se u najboljem mogućem trenutku iz Vojvodine i uspeo da svojim golovima donese Zvezdi prvu titulu nakon dugih sedam godina. Bio je i najbolji strelac prvenstva, a zajedno sa Ninkovićem, Mijailovićem, Lazovićem i ostalim majstorima fudbala učinio to da upravo ta generacija postane omiljena navijačima. Ostaje ipak žal, što UEFA nije dozvolila da srpski šampion narednu sezonu započne kvalifikacijama za Ligu šampiona, zbog užasnog stanja u klubu i ogromnom dugu koji je tih godina imala Crvena zvezda.

Slično važi i za Nikolu Mijailovića, čoveka čvrste ruke i hladnog pogleda, koji se nakon neuspešnog boravka u eri Zdenjeka Zemana vratio u Zvezdu i izvukao maksimum iz te ekipe, a poznata je činjenica da su on i Milijaš iz svog džepa davali novac kako bi tim ostao na okupu i prevazišao velike probleme koji su ih snalazili tih meseci.

Slavoljub Đorđević je svoj prvi mandat na Marakani imao početkom 2000-ih, pa se na povratak odlučio skoro deceniju kasnije, ali svojim potezima na terenu i velikim kiksevima skoro uvek dospevao na zid srama, pa su ga navijači prozvali "Psiholjub". Autogol u Bratislavi i ona poklonjena lopta Kleu na Večitom derbiju, pratiće ga do kraja života, ali sve je to fudbal.

Marko Perović, vezni fudbaler razorne levice postao je poznat javnosti po svojim golovima Partizanu, a posebno nakon onog gde je propisno "izlomio kičmu" Albertu Nađu. Ipak, teške povrede su ga omele da napravi veliku karijeru koja mu se predviđala, pa se 2011. vratio u svoju drugu kuću, gde je odigrao samo dva meča nakon što je ponovo odlučio da potraži hleb u inostranstvu.

Najskoriji primer povratnika je Vujadin Savić, koji je kao mlad otišao put Francuske i Bordoa, pa kako se karijera nije razvijala u željenom toku, morao je zaobilaznim putem preko Drezdena, Votforda i Šerifa da se ponovo vrati na fudbalski put i dolaskom Vladana Milojevića se i on ponovo našao na Marakani. Igrao je Ligu Evrope i Ligu šampiona, osvojio dve titule i sa kapitenskom trakom se oprostio od svog kluba otišavši u kiparski APOEL.

Ovom spisku dodaćemo i Filipa Stojkovića, Slavoljuba Srnića, Gorana Čaušića, Uroša Ćosića, Đorđa Despotovića, Aleksandra Kovačevića i Veljka Simića, koji su kao jako mladi odlučili da Crvena zvezda nije pravo mesto za početak njihove karijere, pa su uglavnom odlazili u timove koji nisu imali šampionske ambicije.

Ipak, ljubav prema klubu je bila jača od svega, pa su se redom vraćali na Marakanu i uspevali da se nametnu za svoje mesto pod suncem, a neki i da se izbore za kapitensku traku poput Stojkovića i Srnića, koji su ostavili i najveći trag po svom povratku i uspeli da se okite šampionskim titulama uz Čaušića i Simića.

(Espreso.co.rs)