ŽIVOTNA PRIČA
NAJTEŽA FUDBALSKA ŽIVOTNA PRIČA: Otac mi je umro od droge, postao sam tata sa 14 godina i svi moji drugovi su mrtvi
Prvi korak ka Premijer ligi napravio je leto 2015. kada je prešao u slovački Trenčin. Danas je Vesli u prilici da pruži finansijsku sigurnost porodici, onakvu kakvu on nije imao, što ne znači da je zaboravio težinu odrastanja u Brazilu
Najskuplji igrač u istoriji Aston Vile Vesli Moraeš ima neverovatnu životnu priču.
Ovaj Brazilac briljira posle dolaska iz Briža za 25 miliona evra, ali prešao je trnovit put kako bi došao do Premijer lige.
Brazilac, koji je za 25.000.000 evra stigao letos iz Briža u Birmingem, prvi put je ispričao i tragičnu priču o smrti oca. Imao je samo devet godina kada mu je otac preminuo, a govorio je i uticaju droge i alkohola na njegov život.
- Oduvek sam govorio da mi je otac umro od tumora na mozgu. Ali istina je da je Paulo imao probleme sa pićem i drogom koji su na kraju izazvali smrtonosni šlog. Imao sam samo devet godina i nisam razumeo šta se događa. Tek kasnije, kada porasteš shvatiš šta se zaista desilo, a takve me stvari čine tužnim. Prvi put u životu pričam o ovom gubitku. Moj tata je bio sjajan i rasplačem se svaki put kad pričam o njemu.
Ljubav prema fudbalu nasledio je od oca.
- Kada se rodite u Brazilu prvi poklon koji dobijete je fudbalska lopta. Ne samo da volimo fudbal, rođeni smo s njim. Moj otac je bio dobar fudbaler, ne baš dovoljno dobar da bude profesionalac, ali je bio dobar. Ja sam kao klinac igrao futsal za Mali Botafogo, ali sam uspeo da pogledam oca nekoliko puta kako igra pre nego što je preminuo. Posle očeve smrti, moja majka Marija nije uspevala da se nosi sa finansijskim problemima. Imam četvoricu starije braće i sestara, teško smo dolazili do novca, ponekad nisam imao ni za kopačke ili trenerku. Nisam imao para da odem na trening. Ali i to mi je pomoglo da stignem ovde gde sam danas - tvrdi Vesli.
Napadač Aston Vile je rano postao otac, već u 14. godini.
- Prvo dete sam dobio kada sam imao 14, a drugo je došlo između 15. i 16. godine. Morao sam da radim kako bih obezbedio egzistenciju porodici, a radio sam u lokalnoj fabrici koja je proizvodila šrafove i eksere. Radio sam po 11 sati svakog dana od sedam časova ujutru. Nisam mogao da idem na treninge. Jedino što sam nedeljom igrao utakmice.
Prvi korak ka Premijer ligi napravio je leto 2015. kada je prešao u slovački Trenčin. Danas je Vesli u prilici da pruži finansijsku sigurnost porodici, onakvu kakvu on nije imao, što ne znači da je zaboravio težinu odrastanja u Brazilu.
- Prvo su me u Brazilu zapazili skauti Atletika iz Madrida. Pet meseci sam proveo tamo, ali, nisam uspeo da se nametnem pa sam otišao u Trenčin. Bila mi je to poslednja šansa da napravim nešto u Evropi i znao sam da nemam luksuz da je ispustim. Tri meseca sam se namučio, nisam mogao da razumem jezik, ali sam ćutao, trenirao i davao golove. To me je odvelo u Briž potom i u Aston Vilu.
Posle svega kroz šta je prošao Vesli kaže da je srećan. I to iz jednog jedinog razloga.
- Imao sam teško detinjstvo, drugare koji su umrli od droge ili koji su ubijeni u obračunima bandi. I ja sam bio u iskušenju, lakše bi mi bilo da sam se prepustio drogi i viskiju, ali nisam. Porodica mi je sve, pokušavam da joj pomognem. Imam dvoje dece i moram da se staram o njima. Zadovoljan sam jer sada niko više u mojoj porodici ne mora da radi - zaključio je Vesli Moraes.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!