SRBIN SAM OD GLAVE DO PETE! BOLJE DA ME NE PROVOCIRAJU! Mihajlović za 50. rođendan objasnio neke stvari!

Legendarni bivši fudbaler, a sada trener, Siniša Mihajlović puni ove srede 50. godina.

Jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca u istoriji fudbala, trenutno je trener Bolonje, a povodom njegovih pola veka života, italijanska "Gazeto delo sport" napravila je veliki intervju.

"U životu sam imao i prošao sve: želeo bih samo da je moj otac ovde", jeste naslov njegovog velikog intervjua koji predstavlja neko rezimiranje dosadašnjeg života bivšeg selektora Srbije, čiji je veliki deo posvećen upravo njegovom žaljenju za ocem.

- Mislim o tome i na njega svaki dan. Želeo bih da može da vidi kako su porasli njegove unuke i unuci. Kada se priča o snovima ja ne sanjam da osvojim Ligu šampiona ili skudeto. Moj san je neostvariv: ja bih da zagrlim mog oca. Moja mama me i dalje gleda istim očima kao kada sam bio dete. Ona ne govori italijanski, moja deca ne znaju najbolje srpski. Ali svaki put kad nas poseti u Rimu, vidim kako ih gleda i shvatim da ljubav nema potrebe za rečima - otvorio je dušu Mihajlović.

Pomenuli su i čuvenu anegdotu kada je svojoj majci obećao kamion banana kada jednog dana postane poznati fudbaler.

- Danas kada idem u restoran biram najbolje i pijem dobra vina, ali ništa ne može da premaši taj ukus banane koju sam delio sa mojim bratom.

Neizostavna je bila i tema njegovog odrastanja u Borovu i Vukovaru, zatim rata, te Arkana, kao i javnih prepucavanja sa hrvatskim fudbalerima, ali i kasnijih izvinjenja.

- Ja imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Ali znam da priznam greške, da tražim izvinjenje i uvek sam spreman na dijalog. Smatraju me za tvrdog čoveka, to je istina. I bolje je da me ne provociraju. Ali i čovek sa m***ma može da bude dirnut: meni se to događa kada mislim na osobe koje sam voleo, a više ih nema ili kada mislim na moje ćerke kada su daleko. Kada sam prvi put otišao u Međugorje, počeo sam da plačem kao dete, nisam uspeo da zaustavim suze. I osetio sam se jačim, i više sam bio taj dan čovek nego ikada u mom životu - poručio je Mihajlović.

Za svoju najbolju utakmicu u karijeri je odabrao upravo onu na Maksimiru 1999. godine koja je završena rezultatom 2:2 što je tadašnjoj reprezentaciji Jugoslavije omogućilo odlazak na Svetsko prvenstvo.

Tokom svoje karijere bio je akter velikih derbija, ali onaj srpski Večiti derbi se izdvaja iznad ostalih.

- Derbi u Beogradu ne može da se poredi ni sa čim. On je mnogo više od utakmice. Atmosfera na Marakani ne može da se objasni. U Milanu se igra derbi visokog plemstva. U Rimu je podsmevanje preko cele godine na temu derbija. U Đenovi su najlepše koreografije. U Torinu je zarazna ta volja Granata da preokrenu hijerarhiju.

Miha je dodao i da je jednom bio blizu preuzimanja Juventusa, ali da se onda Konte predomislio i nije hteo da ode, pa je on ostao u Sampdoriji.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Mozzartsport.com)