JUŽNA AMERIKA NAM NIJE NI DO KOLENA! Ovo su najluđi srpski turniri u malom fudbalu! A, ja sam ih sve odigrao (FOTO) (VIDEO)

Futsal je sport u kom se 4 igrača u polju i golman takmiče sa svojim protivnikom na terenu dimenzija kao i za rukometni teren, dakle odprilike 40 metara dužine i 20 metara širine.

Ovaj sport je u ekspanziji u celom svetu, a očekuje se da bi uskoro mogao da postane i olimpijski sport.

Na našim prostorima je posebnu popularnost stekao početkom februara 2016. godine kada je u Beogradu održano Evropsko prvenstvo na kom je naša reprezentacija zauzela četvrto mesto.

Futsal je u narodu poznat i kao mali fudbal i može se reći da je najpopularniji rekreativni sport jer nema puno muškaraca koji se bar jednom nisu oprobali u njemu makar i u nekom balonu za mali fudbal sa svojim prijateljima.

Ipak, kada dođe leto, mali fudbal kod nas postaje jedan vid zabave za ceo grad, mesto ili kraj i to sve zahvaljujući turnirima.

Turniri se prave svuda, najčešće na terenima sa betonskom podlogom i na njima može da učestvuje svako, od rekreativca do reprezentativca, naravno ako ima ekipu i ako plati određenu kotizaciju.

Za najbolje su predviđene medalje, pehari i novčane nagrade i u tom takmičarskom duhu i atmosferi je draž, jer kada bi na nekom drugom mestu ekipa drugara koja igra termine u balonu dobila priliku da pobedi neku profesionalnu ekipu.

A to se na turnirima dešava relativno često.

Ja lično sam kao golman za 5 godina koliko branim turnire prošao skoro celu Srbiju od Subotice pa do Vranja i za vas sam rešio da izdvojim deset meni najdražih letnjih turnira u Srbiji.

10. Memorijalni turnir Nemanja Miljanić Pile u novobeogradskim Paviljonima

Na desetom mestu moje liste je turnir u Paviljonima.

Grupa drugara 2009. godine napravila je turnir u znak sećanja na nastradalog druga i već posle prvog izdanja bilo je jasno da će svi ljubitelji malog fudbala želeti da postanu deo ovog spektakla.

Pune tribine, kvalitetne uglavnom beogradske ekipe i može se reći južnoamerička atmosfera kada igra neka lokalna ekipa prednosti su ovog turnira.

Turnir se uglavnom igra u maju, a pobednička ekipa dobija oko 100 hiljada dinara.

Ipak, turnir je dosta izgubio na kvalitetu 2014. godine kada su organizatori napravili niz propusta i to najviše zahvaljujući njihovoj ličnoj želji da ekipa koja je u tom trenutku bila najdominantnija, a nosi ime Trinidad i Tobago ne učestvuje na turniru. Kada su se Trinidađani na turniru pojavili pod drugim imenom (kasnije i osvojili) organizatori su se potrudili da im na sve načine otežaju učešće, što svakako nije primereno ovako lepom događaju.

Incidenti su prošlost ovog turnira koji je i danas jedan od najboljih u Beogradu.

9. Noćni turnir u Lisoviću

Turnir sa izuzetnom tradicijom koji se ove godine održao po 38. put.

Vašarska atmosfera, jer se teren nalazi između ringišpila i lokalne kafane pa se često u toku utakmica mešaju zvukovi muzike koja dopire sa ta dva mesta. Takođe, iz kafane često može da se oseti miris gulaša ili sličnih jela koja se spremaju u kazanu i poslužuju gostima.

Tribine uvek pune, publika na nogama od prvog do posledjeg meča iako se utakmice igraju čak i posle ponoći.

Kvalitet ekipa je poslednjih godina izuzetno skočio, tako da često do finala dođu timovi za koje nastupaju reprezentativci Srbije u futsalu.

U svakom slučaju pravi spektakl na koji dolaze svi koji su blizu ovog mesta u opštini Barajevo.

Pogledajte i kako je ovaj turnir izgledao nekada.

8. Memorijalni turnir Milen Rašević u Zemunu

2015. godine grupa mladih ljudi iz Zemuna napravila je ovaj simpatičan turnir da održi sećanje na svog prijatelja koji je izgubio život.

Turnir koji se održava na terenima OŠ Gavrilo Prinicip u Zemunu možda ne bi svakom bio na top 10 listi, ali meni je izuzetno drag.

Momci koji ga organizuju trude se da svakom izađu u susret, atmosfera je izuzetno prijateljska i na organizaciji im mogu pozavideti i neke mnogo ozbiljnije manifestacije.

Turnir se održava u maju i ko do sada nije učestvovao na njemu trebao bi to da uradi.

7. Turnir u Petrovcu na Mlavi

Najveći letnji spektakl, ali uglavnom za profesionalce.

Turnir na kom možete zaigrati protiv reprezentativaca svih država iz regiona, turnir na kom se za prvo mesto dobija pola miliona dinara.

Ja sam na njemu učestvovao samo jednom i gostoprimstvo koje sam doživeo, kvalitet utakmica na kojima sam nastupio i prepune tribine prelepog terena su samo neke od stvari koje su mi zapale za oko.

Ipak, zbog prevelike nagrade i kvaliteta ekipa ovaj turnir jako teško mogu da igraju rekreativci, a publika iako dolazi u ogromnom broju je više pozorišna pa često i ritam utakmice opadne jer igrači "ne osećaju“ publiku.

6. Turnir u Dubovcu

Selo u blizini Bele Crkve i turnir koji sam otkrio na možda najzanimljiviji način.

Jedan saigrač, koji zbog posla često putuje po Srbiji, naleteo je na finalnu utakmicu u Dubovcu 2014. godine i godinu dana nas je molio da tamo odemo da bi smo osetili tu atmosferu.

Otišli smo i imali smo šta da vidimo.

Tribine pune, ljudi prijatni, izuzetno gostoljubivi.

Kvalitet fudbala na ne baš toliko zavidnom nivou, ali sve oko toga je prosto neverovatno.

Ubrzo, postali smo ljubimci domaće publike koja nam posle utakmice nije dozvoljavala da se vratimo u Beograd, već su se utrkivali u tome ko će prvi da nas usluži i ko će prvi da progovori neku lepu reč sa nama u lokalnoj kafani.

Zaista turnir kome ću se uvek rado vraćati i koji ima posebno mesto u mom srcu.

5. Vidovdanski turnir u Borči

Nema čoveka u Beogradu koji prati mali fudbal a da nije čuo za ovaj turnir.

Spektakl u Borči kreće dve nedelje pre Vidovdana i finalna utakmica je zakazana baš na ovaj veliki praznik.

Tribine uvek pune, a na terenu svi, od amatera do reprezentativaca.

Ono što ovaj turnir čini drugačijim od ostalih su veće dimenzije terena, teren nije kao rukometni već je bar desetak metara širi i petnestak metara duži, a golovi su takođe veći od rukometnih.

Na terenu se nalazi pet igrača i golman, pa zbog svih ovih pravila često se dešava da ljudi koji godinama igraju futsal na ovom turniru budu nemoćni protiv lokalnih ekipa.

Nagradni fond je sjajan što privlači ekipe i iz ostalih gradova širom Srbije a ne samo Beograda.

4. Turnir u Bačkom Petrovcu

Da je situacija kao 2015. i 2016. godine ovaj turnir bi verovatno zauzeo prvo mesto na mojoj listi.

Tada sam doživeo sve ono najlepše što čovek može da doživi jer su nam organizatori pored učešća obezbedili i smeštaj i ulaz u akva park u Bačkom Petrovcu i hranu i piće u neograničenim količinama, sve zato što smo došli iz Beograda baš na njihov turnir.

Ipak, 2017. godine došlo je do razdvajanja organizatora i jedni su nastavili sa turnirom u Bačkom Petrovcu, a drugi su napravili turnir u Novom Sadu i od jednog dobrog turnira napravili su dva.

Pa, da kažem, manje dobra...

Nadam se da će se ovaj nesporazum rešiti jer sjajna publika u Bačkom Petrovcu zaslužuje da ima najbolji turnir u Srbiji.

3. Memorijalni turnir Kosta Tomašević u Starim Banovcima

U Starim Banovcima svakog jula spektakl kakav ne viđate svuda.

Nagradni fond na ovom turniru je jedan od najvećih u Srbiji što u mesto na koje se dolazi autoputem E75 dovodi sva poznata imena srpskog futsala.

Ipak, na ovom turniru učestvuje i veliki broj lokalnih ekipa koje često stignu u samu završnicu turnira, pa brojna publika od prvog do poslednjeg dana ima priliku da uživa u uzbudljivom fudbalu.

2. NBGD kup turnir u novobeogradskom bloku 61

Ovde sam osetio šta znači paklena atmosfera. Strastveno navijanje na ivici ludila kada su na terenu domaća ekipa i ekipa iz susednog bloka 45, baklje, topovski udari, buka zbog koje je nemoguće čuti sudijski zvižduk samo su neke stvari koje vas očekuju posebno u završnom danu.

Ipak, to na terenu daje neki dodatni adrenalin i doći u polufinale i finale na ovom turniru je nešto što najviše podseća na neki od najvatrenijih večitih derbija širom sveta.

Ove godine, čak i pored kiše koja nije prestajala celog završnog dana tribine su bile solidno ispunjene, a atmosfera vrela.

1. Memorijalni turnir Vlača i Sosa u Dobanovcima

Turnir koji svake godine počinje krajem maja i traje do sredine juna.

Turnir na koji morate otići da biste osetili ono o čemu vam pričam.

Pune tribine i publika koja svaki kontakt sa loptom svakog igrača isprati kao da je poslednji, ekipe koje su spremne da urade sve ne bi li došle u završnicu i borile se za pehar koji je jedan od najlepših koje sam ikada video.

Na turniru svake godine učestvuje 32 ekipe i na terenu možete videti i profesionalne igrače futsala i profesionalne igrače fudbala i talentovane mlade igrače, ali i simpatične rekreativce iz Dobanovaca i okoline koji cele godine čekaju na ovaj događaj.

Zaista, turnir na koji treba doći.

VAN KONKURENCIJE: Fontana kup u okviru Fontana sportskog leta Novi Beograd

Neke stvari su van konkurencije i to isključivo zbog organizatora koji nisu uložili dodatne napore već su dopustili da se turnir na kom su odrastale generacije mladih ugasi.

Ova manifestacija trajala je punih 20 godina od 1995. do 2015. i obuhvatala je turnire u malom fudbalu za sve mlađe kategorije i za seniore, ali i bogat kulturno umetnički program oko turnira.

Za dvadesetak dana koliko je trajala centralna manifestacija, turnir za seniore, kroz terene kod Opštine Novi Beograd prolazilo je i više od 40 hiljada ljudi.

Svako veče bi 1500 do 2000 gledalaca bodrilo svoje favorite, a na finalnom danu često niste mogli da nađete mesto ako bi ste došli neposredno pred utakmicu.

Pehar za turnir je bio pozlaćena kopija Boginje, pehara koji dobija prvak na Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Verujte mi, ovaj pehar je bio pretežak.

Sa Fontanom se ugasio i deo mene i znam da je realnost takva da se ovaj turnir nikada više neće održati. Ipak, u meni tinja nada da su ove dve godine bez Fontane ružan san iz kog će me neko probuditi i da ću opet uživati na terenima kod Opštine Novi Beograd.

BONUS VIDEO: Leonardo potpuno emotivno otvorio dušu posle Budućnosti

(Žarko Sokić)