Beloruski napadač iz Radničkog: Navijači Partizana su malo čudni, gađali su me punjačem za telefon

Aleksandar Šestjuk iza sebe ima uspešnih šest meseci u dresu Radničkog iz Niša. Beloruski napadač brzo je pokazao golgeterski kvalitet, postigao osam pogodaka na 14 utakmica i dao veliki doprinos opstanku niškog kluba u Superligi Srbije.

Ipak, kako je otkrio u jednom podkastu u domovini, prvi period života u Srbiji nije mu bio nimalo jednostavan. Najveći problem predstavljala mu je komunikacija, pošto nije govorio engleski jezik.

„Najteže mi je pala jezička barijera. Imao sam ozbiljnih problema sa engleskim jezikom, pa sam morao da angažujem tutora. Trener je pričao na engleskom, ali nisam mogao da ga razumem“, kazao je Šestjuk.

Belorus smatra da srpski i ruski nisu toliko slični koliko mnogi misle, pa mu ni razgovori sa saigračima u početku nisu bili od velike pomoći.

„Ne bih rekao da su slični jezici. Postoje neke reči koje i na ruskom isto znače, ali ne mnogo. Kada dva Srbina pričaju međusobno ništa ih ne razumem. U međuvremenu sam pokupio neke srpske reči, pa je sada lakše. Generalno, Srbi su poliglote. Baš ćete retko naići na nekoga ko ne zna engleski jezik. Mnogi znaju i ruski, ali to uglavnom u Beogradu. Srbi su nam mnogo bliži nego recimo Turci“.

Posebno se osvrnuo na debi u domaćem prvenstvu protiv Partizana u Beogradu, utakmicu koju pamti po nesvakidašnjoj atmosferi na stadionu.

„Naše pristalice nisu putovale na utakmice sa Crvenom zvezdom i Partizanom, jer njihovi navijači su malo čudni. Ako ste gledali vesti, moja prva utakmica je bila protiv Partizana i neko me je gađao punjačem za telefon. Hteo sam da ga uzmem, ali nisam mogao. Zasuli su me kamenjem kada sam prišao. Na kraju smo morali da otrčimo u svlačionicu... Pa, mogu da kažem da je bilo kul iskustvo. Zapravo mi se svidelo“, istakao je Šestjuk.

Beloruski golgeter u Radnički je stigao kao najbolji strelac prvenstva svoje zemlje, a ugovor sa Nišlijama veže ga do leta 2028. godine.

(Espreso/Mozzart sport)