ON JE BIO VEĆI TALENAT OD SAVIĆEVIĆA: Pobegao iz Zvezde i Juge, sada ima imperiju od nekretnina i zarađuje milione

Ima jedan igrač koji je bio veći talenat od mene, to je bio iz Sutjeske Nebojša Bandović. Otišao je pre mene u Zvezdu, ali je napravio tu jednu životnu grešku kada je poslušao menadžera. A on je bio ono, nestašan, nikšićka luda glava. Došao je kod Džaje i tražio mu milijardu dinara i dvosoban ili trosoban stan. Imao je loše savetnike u tom periodu. Prihvatio je ponudu Branka Perovanovića i otišao u Ameriku da igra mali fudbal. Napravio je tamo veliku karijeru, a sada ima biznis, živi u Majamiju - priznao je nedavno Dejan Savićević prilikom jednog gostovanja na youtube kanalu Slobodna zona.

A ko je zapravo Nebojša Bandović. Put do fudbalskog neuspeha vodio ga je preko rodnog Nikšića i Beograda do Nemačke i Švajcarske, a potom do SAD, gde je igrao mali fudbal i zaradio početni kapital, a tamo uz pomoć prijatelja, na vreme, počeo da kupuje zgrade u Hjustonu i doživeo veliki uspeh u biznisu. Sada ima imperiju od nekretnina i živi milionerski san u Majamiju.

- Stigao sam u Zvezdu 13. jula 1983. sa nepunih 18 godina. Nas petorica, Mrkela, Elzner, Banković, Krivokapić i ja smo predstavljeni kao zvezde prelaznog roka. I moram da kažem da nije bilo nikakvog sukoba sa Džajićem zbog čega sam navodno napustio Zvezdu. Odmah sam odslužio vojsku, trenirajući svakodnevno sa crveno-belima, ušao među prvih 16, debitovao protiv Partizana na JNA pred 55.000 gledalaca, ali sam nekako uvek želeo više. Imao sam neke svoje snove. Gledao sam utakmice Budeslige, puni stadioni, maštao da igram za Bajern iz Minhena. Zbog svega toga doajeni sportskog novinarstva Ciga Sekulić, Bobi Janković, Milojko Pantić su me prozvali Rumenige. Tada je na snazi bilo pravilo da fudbaleri ne mogu u inostranstvo pre navršenih 28 godina. U tom slučaju nikada ne bih ispunio svoj san i zaigrao u Bundesligi. Upravo zbog starosne granice sam odbio da potpišem profesionalni ugovor za veliku Zvezdu i otišao u Nemačku u potragu za svojim snom - objašnjava Banković u youtube podkastu Dribler.

Da biste uspeli u inostranstvu potrebno je mnogo kockica da se poklope. Nebo o tome upravo govori.

- Šta sam sve preživeo mogao bi da se napravi jedan dobar film ili da se napiše dobra knjiga, kao primer mlađima kako možete da propadnete preko noći, ali i da nikada ne smete da odustanete i da pronađete sebe u nekom drugom poslu. U Nemačkoj sam bio na probi u Fortuni Dizeldorf, Braunšvajgu, Darmštadu i Kelnu, ali sam imao tu nesreću da mi se razboli menadžer i završi u bolnici. Ostao sam u njegovom stanu, bez novca, garderobe, kopačke pukle, treniram sam po parkovima, ma propast živa... Zovu me roditelji i rodbina da se vratim. Nije mi dao ponos, otišao sam iz Juge kao najveći talenat, a onda nemam ništa.

Potom ga je put odveo Švajcarsku. Grashopers mu je nudio ugovor, dobru platu, stan, međutim, zbog toga što je bio treći stranac u klubu (tada je važilo pravilo da samo dva strana igrača mogu da igraju) morao bi da čeka upražnjeno mesto. Nije želeo da gubi vreme i na predlog menadžera otišao “preko bare”.

- U Americi se tada igrala verzija indor soker. Taj američki mali fudbal, koji ima ista pravila kao u hokeju sa letećim izmenama, bio je za starije igrače, koji su na zalasku karijere, kao sada MLS liga, gde ti dolaze sa 36 godina Mesi, Suarez, Buskets. Nije to bilo za mene, mislim za mladog igrača, ali nisam imao izbora. Bio sam u rukama menadžera i morao sa da radim kako mi on kaže. Ipak, proveo sam tri sezone u Sent Luisu, bilo je zaista super iskustvo, grad odličan, publika, sve je podređeno šoubiznisu i to mi se baš dopalo.

Uporedno sa malim fudbalom, zahvaljujući kojem je došao do prvog kapitala, kreće i njegov upliv u biznis.

- Nikada ništa nisam imao, odjednom kada sam došao u Sent Luis sve sam imao. Novac, automobil, stan... Upoznajem Makedonca Slobu Ilijevskog i njemu sam najviše zahvalan za sve ovo što sada imam. On je imao neke perionice veša, apartmane i slično. Savetovao me je da kupujem zgrade dok sam još mlad, jer sada zarađujemo dobro, a ko zna kako će biti posle. Mentorski mi je poručio da može da se zaradi lako i da se ubiješ od posla, a možeš i pametno ako kupuješ nekretnine na pravoj lokaciji i kasnije postaneš milioner. Sada njemu mogu da zahvalim što ovako živim.

Rizikovao je dosta, čak je uzimao i kredite za kupovinu zgrada u centru Hjustona.

- Evropljani i Amerikanci su potpuno drugačiji tip ljudi. Drugačije razmišljaju. Zato sam se amerikanizovao kao biznismen. Da nisam uzimao te kredite i preuzimao ogroman rizik nikada ne bih uspeo. Krediti su dobri za pravi biznis, a ne da ih uzimate da biste živeli u super kući, vozili mercedes, BMW, nosili Pradu i Guči. Zarađivanje novaca igrajući mali fudbal mi je bila odskočna daska, doneo mi je početni kapital, ali sve je došlo kroz američki kreditni sistem.

Ipak, žal za Zvezdom i fudbalom se oseća u njegovom glasu.

- Žao mi je što nisam ostao u Zvezdi, što nisam igrao fudbal u Evropi, što nisam igrao Bundesligu i ostvario taj svoj san. Sa te strane mogu da kažem da sam promašio karijeru, ali zato sam se pronašao u biznisu. Niko iz cele te moje fudbalske generacije nije ovako finansijski prošao dobro kao ja. Živim u Majamiju, u najluksuznijem kvartu, napravio sam biznis od kojeg zarađujem i kada spavam. Lepo je biti fudbaler, ali svi vas gledaju kao da ste roba, pa povrede, treneri koji vas ne vole. Mnogo stvari koje nisu u vašim rukama utiču da li ćete uspeti. Propadnete preko noći. Zato treba uvek imati i druge opcije u životu. To je upravo ono što svima svakodnevno besplatno poručujem preko svog Instagrama naloga - zaključuje Nebojša Bandović, kome je rođeni brat aktuelni trener Vojvodine Božidar Bandović.

Bonus video:

(Espreso/Dribler/Pripremio G. B.)