KAKO JE DELIJA UTERAO STRAH U KOSTI GROBARIMA U REPREZENTACIJI: Švercovanje palačinki, trema, kakvo spavanje u 22!

Antonio Rukavina je istakao da iz reprezentativnih dana, kao i iz Partizana ima prijateljstva sa Zoranom Tošićem, Ivanom Obradovićem, dok je "veliku četvorku" zaokružio Gojko Kačar.

To je bio uvod u priču o reprezentativnim danima:

* Kada smo se dotakli kovilova, ti i Bambi ste bili cimeri. Možeš li mi reći gde vam je bila soba?

- Bila je možda i na najgorem mestu, na kraj hodnika, skroz desno. Preko puta nas je bio Nemanja Vidić. Mi kao klinci smo ga se bojali. Vida je uvek predstavljao ozbiljnog čoveka, posebno za nas klince. Meni je tada bila ogromna čast da igram pored njega. Imao sam tu sreću da budem odmah pored njega, nekoliko utakmica, ustvari dosta utakmica, kada Bane (Ivanović) nije igrao iz nekih razloga. Samim tim što smo trenirali i što nam je soba bila pored njegove, znam da smo morali da budemo tihi, a onako klinci. Željni svega! Ne spavaš, gde da ideš u 22h na spavanje (?) ma kakvi!

Naručivanje palačinki, i toga svega, je malo onako...

A opet on je bio među kapitenima. Najnezgodnije mesto.

* Palačinke su morale da prođu pored njegove sobe, a ne daj Bože da je on to video ili da ste ostajali kasno - Aca Stojanović.

- Pa da, bilo je, naravno...dobili smo, ovaj, naravno...ali to dobronamerno... Jer čovek je ogroman profesionalac. I možda najveći profesionalac kog sam video u svetu fudbala. Za sebe kažem da sam profesionalac ali ni 1% toga kakav je on bio. Sigurno da je bilo, malo disciplinskih reči - da tako ne treba da se ponašamo, da je to reprezentacija... kansije kada ti odrastaš i kada si najstariji to primenjuješ. Tako se to prenosi sa kolena na koleno.

Naravno kada smo bili klinci, to je bilo: " Ma daj bre, i onako ne igramo!"

To su sve saveti koji su dosta pomogli.

* Ima li situacije koje se posebno sećaš sa Vidićem? - Aca Stojanović.

- Znam da je voleo da igra na dva dodira. Ono pre treninga, pred zagrevanje. Radomir Antić je imao da desetak minuta pusti pred početak zagrevanja.

Sada da me pitaš da li je Vidić levonog ili dešnjak, ne znam da ti odgovorim! OBA! Čovek ima i jednu i drugu nogu - istu! To je takav pritisak kada igraš sa njim jedan na jedan, iz razloga jer znaš da ima perfektnu tehniku, i da želi da se takmiči i u tome. A meni kada dođe na levu kao o drveta. Trema gora nego na treningu.

- Pamtim da smo imali vežbu gde gađamo dijagonale. Njemu leva i desna identične. A ja ne smem da ga promašim ni pola metra. Trema, ti si klinac, igraš kao sa Nemanjom Vidićem, a on lagano leva, desna. Najveći profesionalac definitivno.

Espreso