“NIJE BILO STRUJE, ČUJU SE TOPOVI, GRANATE GRANATE!": Saša Matić o odrastanju, RATU i NAJTUŽNIJEM trenutku!

Pevači Saša i Dejan Matić važe za najveće zvezde domaće estrade, a njihovi hitovi omiljeni su među pripadnicima svih generacija. Međutim, iako su već dugi niz godina prisutni na domaćoj javnoj sceni, pojedini detalji vezani za njihovo detinjstvo, porodicu i odrastanje, malo su poznati javnosti.

Saša je jednom prilikom tokom gostovanja u jednoj emisiji otkrio sve detalje iz života, otkrivajući kako je izgledalo njihovo odrastanje.

Kako je istakao, imali su najlepše detinjstvo i bili su omiljeni u društvu.

– Rođen u Bihaću, odrastao u Drvaru. Ja se sećam svega iz detinjstva. Mislim da smo imali najlepše detinjstvo, uvek smo bili okruženi društvom. Bili smo omiljeni u društvu. Roditelji su nas tako usmeravali. Mi u stvari sve možemo, tako su nas roditelji usmeravali. Ja smatram da smo imali najlepše detinjstvo. Bio sam šaljivdžija od malena. Kada smo upisali muzičku gimnaziju, trojica drugara su se pobili ko će da sedi sa nama. Bili smo duhoviti – rekao je Saša u emisiji “Sceniranje” prošle godine, a potom otkrio da su ih roditelji usmerili ka muzici.

– Roditelji su želeli da budemo pijanisti. Svirao sam klavir najbolje na svetu. Kad navežbam, to je bila interpretacija za visoku ocenu – rekao je Matić, a potom otkrio od koga je dobio prvi instrument.

– Baka je kupila prvi instrument. Ja sam od oca dobio harmoniku, onda je počelo narodno veselje i tako je do danas. Ja umem da sednem i da sviram za moju dušu. Komšiluk je naviknuo da ja sviram kad dođem kući, ja njih pitam reda radi, da bi oni rekli: ‘Ma gde smeta’. Bar tako kažu – rekao je Saša u emisiji.

Kako je tada istakao, roditelji su ih od malih nogu učili da budu samostalni, a otac je bio posebno strog.

– Roditelji su nas učili da budemo samostalni. Bili su stroži nego što je trebalo, ali to je bolje. Nije bilo šanse da se leže uveče, a da sam ja razbacao stvari. Znalo se gde se slaže šta, gde šta ide. Znao se protokol. Imali smo kućni red koji smo poštovali. Otac je bio diktator. Tata je radio po terenu, pa je 1989. otišao u Švajcarsku, nije bio tu. A kad je tu on nam sve poremeti. Ako smo navikli da spavamo u podne, kad on dođe ustaje se u 9. Kad dođe na odmor, naše prvo pitanje je bilo ‘Kad odlaziš?’ – dodao je pevač.

Istakao je i to da nikada nije bio tužan, niti depresivan.

– Ja nikada nisam razmišljao o tome, živeo sam najnormalnije sa svima ostalima. Nisam imao vremena da patetišem, da se nešto osamim, da budem tužan i depresivan. To nije bilo moguće. Jedino sam bio tužan kad smo prešli iz Drvara u Beograd. Nismo se vraćali nikad da živimo tamo, kad je bilo prilike išli smo za vreme raspusta. Onda je došao rat, mi smo 1995. godine otišli u Drvar sa mamom i tu smo bili 7 dana, upozoravali su nas da ne dolazimo. Mi smo hteli ili da idemo u Drvar ili kao da je propao raspust. Morali smo da odemo. Onda smo se vratili sa njima. Mi nismo shvatili ozbiljnost situacije, mislili smo da ćemo tamo da se provodimo, uopšte nije bilo tako. Policijski čas, nije bilo struje, u daljini čujete topove, granate, nije bilo prijatno. Pogotovo uveče kada legnete – ispričao je Matić tom prilikom.

Bonus video:

(Espreso)