OVI POZNATI SRBI SU DOŽIVELI JEZIVI PAKAO: Zaključavali su ih, držali u PODRUMU, a jeli su samo HLEB sa poda!

Postali su poznati i dostigli uspeh, a malo ko zna da su pojedine javne ličnosti u detinjstvu živele u siromaštvu i bedi, daleko od izobilja, a neki od njih odrasli su u domovima i hraniteljskim porodicama.

Bivša učesnica rijalitija "Zadruga", Milica Kemez od samog pojavljivanja u javnosti nije krila da je odrasla u hraniteljskoj porodici u kojoj je, kako kaže, prošla agoniju.

Sestra i ona su otišle kod izvesne Vesne iz Bele Crkve u hraniteljsku porodicu. Mada je taj novi početak ličio na bajku, ubrzo se, kako priča u svojoj ispovesti, sve pretvorilo u horor.

- Ta Vesna nam je rekla da je ona sada naša mama i da 'roditelj nije onaj ko te rodi, već onaj ko te čuva'. Pored nas je brinula o još jednom dečaku i njegovoj sestri. Prvih godinu dve je bilo sve u redu. Zvala sam je 'mama' i tako sam je i doživljavala! S vremenom je popustila sa živcima i počela da nas kažnjava, kao i da nas fizički i psihički maltretira. Jednom mi je rekla da pripazim na pecivo koje se peklo u šporetu, a meni je zagorelo. Bacila ga je na pod i naterala me da ga pojedem! Izbacivala me je napolje, nekoliko puta je sestru i mene terala da spavamo u dvorištu, zaključavala nas je u podrum... Tako bi reagovala ako, na primer, razbijemo neku figuru ili se popnemo na tavan. Nismo išle kod druge dece na rođendane, nismo ih ni slavili. Ne pamtim nijednu rođendansku tortu, niti decu na slavlju kod mene. S vremenom su kazne postale sve brutalnije - pričala je ona za Informer.

Osim toga, zadrugarka je ispričala da majka nikad nije došla da vidi nju i sestru, dok je otac pokušao jedanput, ali da ga je hraniteljka oterala.

– Moja mama je rodila desetoro dece i četvoro izgubila, sada ima sedamdeset i dve godine i izgleda super. Ja u njoj vidim sebe. Znam da ću biti takva kada ostarim – rekla je Mina jednom prilikom za “Alo”.

Naime, nju je usvojila Duda Ivanović, tetka repera Ivana Ivanovića Đusa, koja je preminula 2019. godine, a njen odlazak je veoma pogodio pevačicu.

Inače, Minina prava porodica živela je u kućići u prigradskom naselju Ledine, a pevačica ih je stalno posećivala. Mina je veoma vezana za svoju biološku majku, a na Instagramu je podelila i njenu fotografiju uz koju joj je čestitala rođendan.

Preko trnja do zvezda: Ove poznate ličnosti su u detinjstvu bili siromasi

“Jedno vreme sam bila u Zvečanskoj i to je bila jako velika trauma, sećam se toga iako sam bila baš mala. Sećam se da sam stalno tamo plakala. To vam je kao kad imate dete i ono je bolesno, ima temperaturu, i samo zove: “mama, mama”, a mame nema, nikako da dođe. Tako da je to bilo jako teško za mene. Ipak razumem svoju majku, jer je bila primorana da to uradi, nije mogla da me izdržava i bilo joj je mnogo teško, mnogo je patila u tom periodu. Ali nema opravdanja za oca koji ostavi svoje dete i ne želi da bude ni u kontaktu sa njim. Međutim oprostila sam mu to, jer ne želim da trujem svoju dušu više takvim stvarima", ispričala je Vesna, koja se posle nekog vremena vratila kod majke, kada je ona uspela da sedi finansije.

Život legendarnog Džeja Ramadanovskog obeležilo je teško odrastanje. On je sa 11 godina smešten u vaspitno-popravni dom, o čemu je i sam pričao u javnosti mnogo puta.

- Majka je brinula o mojim sestrama, a otac o meni. Često zaplačem zbog toga. U mojoj grupi u domu je bilo 12 problematičnih dečaka. Više puta smo išli na razgovor sa psihologom, to je bilo obavezno. Od cele te grupe samo smo nas četvorica uspeli u životu, osnovali smo porodice i počeli smo da radimo. Ostali su nastavljali da menjaju domove i ko zna kako su završili - govorio je Džej.

- Uveče kada legnem, kroz glavu mi prolaze razne slike i sećanja iz prošlosti. Često sanjam popravni dom. Za sve vreme mog boravka tamo majka me nijednom nije posetila, dolazio je samo otac. Majka je brinula o mojim sestrama, a otac o meni. Često zaplačem zbog toga... Onome ko vam kaže da nikada u životu nije plakao, nemojte da mu verujete niti da se družite s njim - pričao je Džej.

Naime, nju je majka Anika dala na staranje hraniteljskoj porodici koja je živela u Vojvodini. Zbog daljine nije mogla često da se viđa sa majkom zbog čega ju je ona smestila u Dom za nezbrinutu decu "Mladost" u Bijeloj.

Kada je porodica oprostila Anki, ona i Soraja prešle su da žive kod Ankine braće. Nažalost, Anka se razbolela i preminula kada je Soraja imala samo 17 godina. Soraja je jedno vreme živela i s ocem, ali se, čim je završila srednju školu, osamostalila i preselila u Beograd.

Iako su ga često posećivali, brigu o Tošiću vodili su zaposleni u toj ustanovi. Kada je postao velika fudbalska zvezda, Tošić je rešio da im se oduži i dokaže da nije zaboravio sve one lepe stvari koje je doživeo u tom domu.

Njegov blizak prijatelj otkrio nam je da Tošić ne voli da se zna za njegove humanitarne akcije, jer su to za njega intimne stvari.