voditeljka o ulozi majke
OD PRVOG DANA MI JE BILO JASNO DA ĆE NAM ZAPRŽITI ČORBU: Srpska voditeljka otkrila SVE, ima i 1 VAŽAN SAVET! (FOTO)
Ovaj put smo se sa Oljom susreli kako bismo razgovarali o majčinstvu i njenom snalaženju u, kako mnogi vole da kažu, najvažnijoj životnoj ulozi
O Olji Lazarević, urednici i voditeljki emisije "Redakcija" na Kurir televiziji, znamo već dosta toga.
Nekoliko puta smo imali prilike da sa njom razgovaramo i otkrijemo mnoge detalje i pojedinosti iz njenog života.
Uverili smo se već da je pametna, svestrana, pravi profesionalac u svom poslu, ali i s druge strane, da je porodičan tip, posvećena svom detetu, suprugu i dragim ljudima.
Ovaj put smo se sa Oljom susreli kako bismo razgovarali o majčinstvu i njenom snalaženju u, kako mnogi vole da kažu, najvažnijoj životnoj ulozi.
Po svemu sudeći, naša lepa koleginica uspeva dobro da "hendluje" sve obaveze kojih je na dnevnom nivou pregršt. Briljira u svakom svom poslovnom poduhvatu, ali je jednako uspešna na privatnom planu i svaki slobodan trenutak koristi na provođenje kvalitetnog vremena sa svojim suprugom i sinom.
U nastavku možete saznati koje su se to promene dogodile u Oljinom životu nakon što je postala majka, kako se snašla u toj ulozi, ali takođe ima i značajan savet za sve žene i devojke koje će se jednog dana ostvariti kao majke.
Šta se promenilo u tvom životu otkako si postala majka?
- Promenili su se prioriteti, navike, organizacija, odnos prema sebi, naučila sam više da osluškujem sebe i verujem svojim instinktima. Ono što svakodnevno učim je kako da budem strpljivija, staloženija, smirenija nakon dana na poslu i kako da budem maksimalno prisutna i posvećena detetu. To je ono što mi najteže pada, posao je takav da ga neretko nosim kući i jos uvek vežbam kako to da ne radim. Sada imam dvogodišnjaka koji je prezabavan i uživam u tim trenucima i svim biserima koje izgovara.
Šta bi izdvojila kao najlepši deo majčinstva, a šta kao najteži?
- Možda još nemam dovoljno iskustva da odgovorim na ovo pitanje, ali iz mog ugla najlepše je bilo na porodiljskom bolovanju, kada smo imali svaki minut samo za nas, lagani ritam dana, šetnje, spavanja, maženje celog dana. Ali to je došlo nakon određenog vremena, nakon porođaja sam imala blaži oblik PPD, hormoni luduju, preispitujem svaki svoj potez, ubeđena da ništa ne radim kako treba jer svi govore 200 različitih priča, plačem na 5 minuta sa i bez razloga, mozak se bori sa nekim baš glupim pitanjima poput “da li sam dovoljno dobra majka, da li sam sve uradila, da li sam negde pogrešila i šta ako to ostavi trajne posledice na dete?”. Na sreću, sve se to rešilo samo od sebe kad su se hormoni izbalansirali. Sada mi je ovaj trenutni period poprilično izazovan i svakodnevno pomera granice mog strpljenja. Dvogodišnjaci su mali veliki ljudi, sa čvrstim stavovima od kojih ne odstupaju! Pravi rolerkoster emocija, od jutra do mraka 20 raspoloženja i tri mini nervna sloma! Ali kad i ovo prođe ja ću pričati kako je bilo predivno i kako sam uživala u njegovom neprekidnom blebetanju.
Je l’ ti teško da usklađuješ poslovne obaveze sa privatnim? Kako praviš balans?
- Jeste. Delimično sam odgovorila na ovo pitanje u nekom od prethodnih odgovora. Sigurna sam da mi nije ništa teže nego svim ostalim zaposlenim mamama. Možda je razlika samo u tome što u novinarstvu samo zvanično postoji radno vreme, ali smo zapravo uvek “uključeni”, pratimo događaje, vesti, portale kako bismo ostali informisani. Pritom radim emisiju koja se emituje svakog dana i ako malo ispadnem iz toka treba mi dosta vremena da se vratim u kondiciju. Dešava se da se na odmorima isključim skroz, ništa ne pratim i onda kad se vratim na posao kao pala s Marsa pet dana! Ipak, balans pravim tako što kad dođem kući gasim telefone ili ih sklonim, budem s detetom dok ga ne uspavamo, tada tek imam vremena da prozborim nešto smisleno s mužem ili da se opustimo uz neki film. A onda ustanem ranije da nadoknadim propušteno. Za sada mi dobro ide uz tu metodu, svi srećni i zadovoljni. Na kraju, imam ogromnu pomoć i podršku od muža, ali i od moje porodice, mame, braće, tako da smo mi jedno malo pleme koje pomera planine!
Kako je izgledala prva godina roditeljstva?
- Bilo je uspona i padova. Prvo dete, pa smo i muž i ja učili u hodu neke stvari. Na sreću, brzo smo shvatili da niko ne može poznavati naše dete bolje od nas, tako da smo prestali da slušamo sve tražene i netražene savete, zatvorili se u naše malo gnezdo i ubrzo je sve kliknulo kako treba. Stalno govorim kako majke u Srbiji imaju ogromnu sreću da mogu da provedu tu prvu godinu uz dete, da prate kako te mrve postaju mali ljudi, budu tu za prvu reč, prvi korak, da uteše kad rastu zubići, zagrle kad imaju grčeve… Najteži trenutak je bio kad sam morala da počnem da radim, a on da krene u vrtić, ali i to smo izgurali, bilo je neophodno za oboje.
Čemu te je majčinstvo naučilo?
- Boljoj organizaciji pre svega. Doduše, Luka organizuje dan, ali odlično mu ide, pa ga puštam. Šalu na stranu, sazrela sam za ove dve godine. Možda tek tada u 27. godini kada sam shvatila da sam dobila nešto najdragocenije o čemu treba da brinem i napravim Čoveka od njega. Korak po korak.
Kako ti je bilo prethodne godine kada je počela pandemija, jesi li bila u strahu?
- Nisam. Inače nisam sklona panici, imala sam trenutke pojačane brige, ali tada su nas ubeđivali da korona ne može ništa deci. Više sam se zabrinula pre nekoliko meseci kad je došao britanski soj i kada smo svakodnevno slušali o broju dece koja su zaražena koronavirusom. Tada sam već upala u paranoju i dramila zbog povišene temperature, kašlja, itd. Na sreću, sačuvali smo se, pre svega odgovornim ponašanjem.
Koje je tvoje osobine sin nasledio, a koje muževljeve? I šta kažu ljudi, na koga je povukao (i po izgledu i po karakteru)?
- Fizički liči na mene, a sto se tiče karaktera nemam pojma! Svoj je! Mali, hiperaktivni strelac koji sve hoće SAM, samo ne zna kako, pa onda nastane drama. Od prvog dana mi je bilo jasno da će nam zapržiti čorbu i nije me demantovao! Reč je o malom, pametnom šarmeru (ili kako moja mama kaže “manipulatoru od rođenja") i velikoj šlihtari koja nas vrti oko malog prsta. Neki kažu da je to na mene, ali zaista ne znam o čemu pričaju.
Koji savet bi dala svim budućim mamama?
- Da ne slušaju rekla-kazala priče, da batale sve savete koje daju babe, dede, tetke, strine koliko god bili dobronamerni, svako dete je priča za sebe. Da slušaju samo svoje dete i budu tu za njega. Meni vreme leti od kad sam dobila tu titulu “majka” i onda se tešim da mi ništa nije teško jer sve će to jednom biti “juče”.
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!