VELIKA ISPOVEST NEDE UKRADEN: O Imotskom, o Sarajevu, Vajti, Čoli, Bregi, Titu i noći koja joj je promenila život!

Sve prolazi, Neda Ukraden ostaje.

Najveća zvezda one bivše države, žena bez ijedne mrlje u karijeri, sa najvećom pesmom u pop muzici na ovim prostorima.

Majka, baka, umetnik. Ličnim primerom je, i to treba uvek naglašavati, pokazala hiljadama i hiljadama žena u bivšoj državi, i ovim sadašnjim, da žena može da bude i obrazovana, i uspešna, i dama, i hrabra, i samosvojna, i nezavisna.

Neda je nedavno izbacila tri nove pesme, "Jednom kada ovo prođe", "Gdje ćemo za praznike" i "Muchas Gracias", koje su za kratko vreme privukle mnogo pažnje među obožavaocima.

Ovih dana se mnogo priča o vašim novim pesmama "Jednom kada ovo prođe", "Gdje ćemo za praznike" i "Muchas Gracias". Sudeći po broju pregleda na Youtubeu, ali i prema komentarima, nova energija i novi zvuk Nede Ukraden su potpuni uspeh. Možete li podeliti s našim čitaocima kako su nastale ove pesme i novi zvuk, kakav je bio kreativni proces i ko je sve učestvovao u njemu?

- Nakon 13 meseci muzičkog posta, uželeli smo se rada i ja i autori i publika. Kako mi inače na mail ili putem društvenih mreža autori iz celog regiona šalju svoje nove pesme, tako su mi i ove poslali autori iz Beograda, Sarajeva i Zagreba. Svakako da su me bas ove pesme privukle, osetila sam da bi mogle dobro doneti nešto što i tematski, melodijski oslikava i moj život ali i život ljudi oko mene ovih zadnjih godinu dana. Ono što mi je posebno inspirativno, to su novi autori sa kojima sam prvi put ostvarila saradnju - Nemanja Antonić iz Beograda i Džeronimo iz Sarajeva. Miro Buljan, autor treće pesme, već je uradio za mene jedan sjajan hit - "Gdje god bio". Pesme su potpuno različite, atraktivnih ritmova, odličnih aranžmana i uz sjajne spotove koje je uradio Dejan Milićević predstavljaju pravo osveženje u mojoj bogatoj karijeri.

Kao što smo videli, nove pesme su savremeno aranžirane, ali zadržale su u sebi ono što je bilo bitno i dobro u muzici nekih prošlih vremena - smisao, emociju, poruku... Ovo je preduslov da pesma "zaživi" među ljudima, kao što se dešava, koliko sam mogao da primetim, pre svega s pesmom "Jednom kada ovo prođe". Ima li nade za muziku, slušaju li ljudi još muziku, reči, traže li unutra emocije? Može li muzika da se vrati?

- Dobro ste primetili - "Jednom kada ovo prođe" je pesma koja je odlično primljena, što znaci da ljudi vole da slušaju i dobru melodiju ali da čuju i tekst koji oslikava prave emocije i razmišljanje većine normalnih, osećajnih ljudi. Ima nade, dobra melodija nikad neće biti "out".

Velika ste zvezda od svoje 17. godine. I to zahvaljujući isključivo vašem talentu i trudu. I to u onoj velikoj državi, gde nije bilo lako postati zvezda. Šta pomislite kad danas vidite da je neko "zvezda", a da nema ni talenta, ni jedan hit, nego se probija na druge načine, koji nemaju veze ni sa muzikom, ni sa emocijama?

- Šta pomislim kad vidim da je neko "zvezda" a ne ume da peva: pomislim "O tempora, o mores"!

Šta sada osetite kad čujete reč "Imotski"? Znamo šta se sve desilo, kakvi užasi i patnje. Kad ste poslednji put bili tamo? Hoćete li otići još jednom tamo?

- Imotski, taj mali grad u Dalmatinskoj zagori, je moje rodno mesto i rodno mesto mojih roditelja i njihovih predaka. Vezana sam kao i svi jer su tu nastale moje prve uspomene, slike, boje, mirisi koji zauvek ostaju urezani u sećanje. Desile su se neke ružne stvari, sa kojima se već godinama sama pokušavam izboriti. Tu svoju dedovinu ne nameravam napustiti, niti odustati od svojih Ukradena. Nedavno sam bila tamo i mnogo uspomena me veže, mnogo rodbine i grobovi predaka su mi tamo.

Sarajevo, u kojem ste odrasli i proveli period odrastanja i sazrevanja, bio je najspecifičniji grad u bivšoj Jugoslaviji, grad sa najviše duha, verovatno. Možda i šire od Jugoslavije... Šta vam prvo pada na pamet kad pomislite na Sarajevo 70tih? Šta je bilo to "ono", "x faktor" koji je od Sarajeva načinio mesto u kojem su živele legende?

- Sarajevo je grad u kome su u jednom vremenu stasali i delovali najveći talenti tadašnje velike Jugoslavije i nastala neverovatna umetnička dela - iz muzike, popa, roka, slikarstva, filma, poezije. Tu su rasli i postali poznati i Brega, Čola, Indeksi, Kemo Monteno, Hajrudin Varešanović, Vajta, Jadranka Stojaković, Haris Džinović, Emir Kusturica, Duško Trifunović, Mak Dizdar, Rajko Nogo, Mersad Berber, Safet Zec...

Taj grad u kojem su se istorija, civilizavija, razni uticaji, običaji, narodi ukrstili i izmešali, dao je u tim 70-tim i 80-tim godinama najsjanija imena i dela koja i danas traju i nimalo ne blede.

1975. godina, Opatija. Neki su to veče nazivali "nepravdom". Podsetimo čitaoce, vaša pesma "Srce u srcu" je bila veliki favorit za odlazak na Evroviziju, ali sasvim neočekivano, mnogi kažu i neopravdano, otišli su "Pepel in kri". Da li vas je ovo iskustvo promenilo? Pomislite li nekad da bi sve išlo drugačijim putem da ste tada otišli na Evroviziju?

- Opatijski festival 1975. godine i nastup u Kristalnoj dvorani hotela Kvarner ću zauvek pamtiti. Ne samo po tome što mi je za jedan glas izmakla pobeda i odlazak na Evroviziju, već po tome što sam, tada od autsajdera, postala velika jugoslavenska zvezda koja je, kao moralni pobednik, punila dvorane od Triglava do Đevđelije. Želela sam, kao i svaki pevač, da se okušam na Evroviziji, ali nisam imala razloga da se žalim ni na tadašnju popularnost ni na zaradu.

Evrovizija 1981, Vajta i veliki hit sa stihovima "Nikad te niko neće voljet ko ja". Prateći vokali - Ismeta, Neda i Jadranka. Može li bolje od toga? Vi ste već tad bili velika zvezda, ali i njih dve. A i Vajta. Mnogo talenta na sceni. Kako je bilo družiti se sa tako velikim umetnicima?

- Nastup u Dablinu na Evroviziji sa Vajtom i pesmom "Lejla" je nezaboravno iskustvo. Tada sam bas uživala jer smo kao vokalna podrška išle nas tri, sve tri vec potvrđene zvezde, da budemo deo pesme ali i podrška Vajti. Divno smo se družile, zajedno bile u sobi, smejale se, šminkale jedna drugu, jednom rečju, nezaboravno, predivno provedeno vreme!

Radili ste sa mnogo kolega. Neću da kažem "sa svima koji su vredeli u muzici na ovim prostorima", da ne bude nepravde prema nekome. Ali gotovo sa svima. Znam da sve svoje kolege mnogo poštujete. Ali koga biste izdvojili kao nekoga ko je prava, neprolazna veličina, kako muzička tako i ljudska?

- Meni su najdraži ljudi sa kojima sam rasla i stasala kao pevač i čovek - Bregović, Čolić, Kemo, Haris, Đorđe Novković, ali obožavala sam i Tozovca i Šabana.

"Umro je drug Tito". Šta je za vas tada značila ta rečenica spikera Miodraga Zdravkovića, a šta sada? Jesmo li mogli zajedno i posle Tita ili je moralo ovako? Jeste li slutili nešto u tom momentu, mnogi kažu da jesu...

- Ta rečenica, koju smo svi sa zebnjom i strahom očekivali da će stići iz Ljubljane -Titova smrt - bila je simbolično kraj jedne države, jednog vremena i života, koje je uprkos mnogim manama, za 20 miliona stanovnika doneo za tih 30 godina napredak, mir i prosperitet.

Očigledno su centripetralne sile svetskih moćnika ranije peipremile plan cepanja ove složene federacije i da je "divide et impera" uspešno izvedena uz pomoć lokalnih rukovodstava koja su pocepala zemlju po nacionalnim, tj. verskim Šavovima. I da to još traje, na žalost.

Niste želeli da budete deo rata, mržnje i svega što se dešavalo. Ali rat, mržnja i sve to postali su deo vašeg života, kao i života svih nas. Mnogo užasnih stvari se desilo. Šta nam je rat sve uzeo, Nedo? Šta nam je ostalo?

- Sticajem okolnosti, ja sam se tih 90-tih našla u vrtlogu ratne mržnje, obračuna i osveta jer sam tada sa porodicom živela na 4 adrese u 4 republike, sada države, i kako to biva na ovim prostorima, uvek ćeš nekome biti kriv, biti meta. Nisam odgojena da ljude gledam i cenim po tome koje su vere i nacije, pa tim veće je razočarenje bilo kad sam videla i doživela sve te izlive mržnje i besa.

I pored rušenja, pljački, uvreda, crtanja meta, ne želim da mi mržnja bude ideja vodilja. Naprotiv, ljubav je to što me pokreće i što jedino ima smisla.

Kad ste poslednji put išli u Sarajevo? Kad odete tamo, kako se osećate? Kako hodate?

- Sarajevo volim i zauvek će ostati grad u kojem sam doživela svoje najlepše trenutke u životu. Kad god mogu odem i, iako je to sada savim drugi grad, još ima divnih ljudi i onog neverovatnog duha i humora koji je jedinstven na ovim prostorima.

Jeste li se uželeli koncerata? Možemo li očekivati nešto veliko od vas?

- Svi smo se uželeli koncerata, i izvođač, i publika i organizatori. Koncertne sale zvrje prazne, muzičari sede kod kuće i preživljavaju i svakako želimo da počnemo, kao što svi to žele, normalno da funkcionišemo, putujemo, družimo se.

Izgledate i zvučite fenomenalno. Koja je vaša tajna? Koji je savet za žene, kako sačuvati fizičko i psihičko zdravlje? Balkan nije jednostavno mesto za žene.

- Nastojim svojim životom i izgledom poslati poruku i publici i ženama da život ne prestaje sa 50 ili 60 godina. Takođe želim svojim izgledom i radom razbiti tabue o tome sta bi žena u "izvesnim" godinama smela a šta ne - da obuče, da radi. Ako ste vedrog i optimističkog duha, ako sačuvate zdravlje, možete uživati u životu i u 70-tim godinama bolje nego u mladosti, bez grča, straha i opterećenja. Treba, naravno i volje i discipline za dobru liniju, ali ako imate divnu porodicu i svoj posao koji volite, onda imate i želju i motivaciju .

Mogu li Aleksandra, Neda i Dušan da shvate ko je njihova baka, za 20 miliona ljudi?

- Moje unuke Neda i Aleksandra, kao i unuk Dušan su sve više svesni da im je baka neko ko ima slavu, ko peva, kome gledaju spotove i pesme na Youtube-u, ali dimenziju slave, bivše domovine, i šta je to popularnost ne doživljavaju ipak kao drugi ljudi. Ja sam za njih njihova baka koja ih kupa kad stigne, skuva neko fino jelo i živi i deli sa njima lepe trenutke njihovog odrastanja

Pesmu "Zora je" na Youtubeu je video 21 milion ljudi. Je l to znači da Jugoslavija još postoji?

- Pesmu "Zora je" čulo je, videlo i pevalo sa mnom za ovih 36 godina, stotine miliona ljudi širom sveta. Ta pesma je moj zaštitni znak i simbol moje karijere - obožavaju je ljudi i u Sloveniji, i u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Austriji, kao i u Srbiji i Hrvatskoj. Ta sreća koja se nekada i mnogim dobrim pevačima ne desi, znači da sam zahvaljujuci instinktu, sreći, u jednoj površno odsviranoj pesmi uz klavir tada u stanu Đordja Novkovića, pre 36 godina, osetila i prepoznala neku magiju, snagu u njoj. I to jeste pesma magijske moći koja svojom jednostavnošću, lirikom i snagom interpreracije, ima tu razumljivost i komunikaciju sa najširom publikom.

To se zaista retko desi, i bez obzira na broj pregleda, (a mnogi "pregledi" su izgubljeni zbog tuđe krađe i zloupotrebe mojih pesama), to je najpopularnija i najprodavanija pesma na ovom balkanskom prostoru.

Kad čujete "Indexi", šta vam padne na pamet? Kad čujete "Brega", šta vam padne na pamet? Kad čujete "Azra", šta vam padne na pamet?

- Kad čujem Indekse, Bregu, Azru, podseti me na vreme poezije i mira, vreme pameti i ljubavi, vreme istinski talentovanih muzičara, šarmera, jakih ličnosti. Sretali smo se, bili bliski, ali uz respekt i divljenje zbog velikih pesama, koncerata, albuma.

Kad čujete "Arsen", šta vam padne na pamet?

- Arsen, veliki, najveći. Pretalentovani čovek, pesnik, pevač, kompozitor, duh, intelektualac, slikar. Ostavio js takav opus za sobom da čovek može samo da mu se pokloni. Naša javnost nekako nije u stanju da pravilno valorizuje dubinu njegovog dela. Meni je njegova pesma "Odlazak" ili "Kuća pored mora" i odmor, i misao, i povratak u rodni kraj i ljubav.

Svuda ste zvezda, u svih 6 republika... Ali gde ipak najveća, u ovom trenutku?

- Lepo je znati, doživeti da te ljudi vole podjednako od Alpa do Crnog mora. Neopisivo je zadovoljstvo kad vas obožavaju, kad sa vama pevaju i ljudi na trgu u Rumuniji, u Bugarskoj, u Ljubljani, Zagrebu, Kikindi. Nekako mi se čini da je moja popularnost daleko prevazišla granice Srbije, ex-Yu republika. Ako su me nekada voleli po "Vrati se s kisom", "Boli Boli", "Došlo doba da se rastajemo", danas me vole po "Nisam ti ja baš bilo ko", "Na pola puta", "Na Balkanu"...

Bonus video:

(Espreso/I. Ć.)