OVAJ NIŠLIJA JE 1 OD NAJLEPŠIH MUŠKARACA NA SRPSKOJ TELEVIZIJI: Otkrio nam je baš SVE o sebi (VIDEO)

Ovonedeljni gost emisije "Ko sam ja" bio je Miloš Anđelković. Miloš je urednik i voditelj emisije Puls Srbije na Kurir televiziji i bilo nam je veliko zadovoljstvo da razgovaramo s njim.

Miloš je poreklom iz Niša ali je već duži niz godina u Beogradu. Ljubav prema novinarstvu ga je ovde dovela i kroz razgovor smo saznali sve o njegovoj karijeri.

On je prilično otvoren i vrlo prijatan sagovornik te je ekipi Espresa otkrio šta radi kad ne radi, koja je sve mesta obišao tokom trajanja pandemije, ali nam je iskreno rekao šta je to što ga u poslednje vreme opušta.

Miloše, dolaziš sa juga Srbije, tačnije iz Niša. Koliko se južnjački običaji i stil života razlikuju od beogradskih? Je l’ ti bilo teško da se privikneš kad si tek došao u Beograd?

- Pa i nije nešto, zato što sam u Beograd dolazio i u ranoj mladosti, pre nego što sam se i bavio medijima i oduvek sam voleo Beograd, ali za ovaj naš posao je važno da budete tu gde se sve dešava, a to je svakako u Beogradu. Nije mi bilo teško da se uklopim i naviknem, a razlika i ima i nema. Niš je isto veliki grad kao Beograd, naravno manji je od glavnog grada, ali se i tamo svašta dešava i ima dosta medija. Tamo sam i počeo svoju karijeru i odatle je sve krenulo.

Kada se rodila ljubav prema novinarstvu i koji je bio tvoj prvi profesionalni angažman?

- Verujem da je to slučaj sa svim kolegama, da volimo medije još od detinjstva. Tako je i sa mnom, još kao mali sam počeo da čitam novine, listam, gledam, pa onda kao stavim ogledalo i gledam se u ogledalu, pustim vesti i čitam. Tad su bile kasete, ti si bila još mala tada (smeh). Ja sam sve snimao na kaseti i onda sam puštao, vraćao na repeat i preslušavao da li sam dobro čitao, da li je bila dobra dikcija i da li mi se sviđa boja glasa. Bilo je zanimljivo tada. Verujem da su svi počeci vezani za detinjstvo i taj period kada svi želimo da eksperimentišemo, vidimo da li nam to stoji i da li se u tome pronalazimo tako da je odatle sve krenulo. Prvi angažman se desio na jednoj lokalnoj televiziji u Nišu koja je radila emisiju o muškoj modi. Tu sam prvi put probao nešto ispred kamere, a onda sam mnogo ozbiljnije zakoračio u medijski prostor tako što sam radio u informativnoj redakciji Kopernikus televizije sedam godina, prvo kao prezenter, voditelj vesti, a onda kao i novinar i urednik, tako je sve krenulo. Od informative pa evo sad do zabave.

U kom tv formatu sebe najviše vidiš i jesi li mogao sebe da zamisliš u nekoj drugoj vrsti novinarstva, tipa da budeš radijski voditelj ili da radiš u štampanim medijima?

- Televizija je moja najveća ljubav definitivno, to najviše volim. Uživao sam u vestima u informativi dobrih desetak godina jer sam radio jutarnji program. Potom sam se pronašao u nekoj vrsti infotejmenta, što i sad radim ovde na Kurir televiziji, uređujem i vodim Puls Srbije gde je jedan deo emisije posvećen poznatima. Pre Kurira sam radio nešto slično na jednoj televiziji, a zatim i na jednom portalu isto neki lajfstajl, šoubiz tako da se tu negde pronalazim. Mogu ti reći da sa godinama, malo sam stariji od tebe (smeh), to mi više prija. Sebe tu pronalazim. Ume da bude naporno i stresno, kao i svaki deo ovog našeg medijskog posla, nebitno da li je informativa ili zabava, ali mi više prija jer je opuštenije i zanimljivije. Tu su razni ljudi iz šoubiznisa, od pevača i glumaca, do sportista, koji takođe imaju zanimljive živote i svašta može da se čuje, sazna i nauči.

Kako si počeo da radiš u Kurir TV? Kako ti je ovde?

- Evo sad si ti meni domaćin, a zapravo je meni ovaj studio svakodnevni prostor. Od ponedeljka do petka ja ovde sedim sat vremena i delim sa gledaocima sve aktuelnosti i zanimljivosti iz sveta poznatih. Meni je ovde izuzetno prijatno, nadam se da je i tebi. Ovo je moj drugi dom, mada slobodno mogu da kažem i prvi jer provodim ovde najviše vremena, nekad i više od osam sati radnog vremena tako da verujem da sam se dobro snašao i da će gledaoci to umeti da prepoznaju, vide i cene. Trudimo se da budemo sve bolji i aktuelniji iz dana u dan i nadam se da i u tome uspevamo, da pomeramo granice, to i jeste ono zbog čega smo ovde. A ovde sam došao preko kastinga. Čuo sam za kasting, prijavio se, sve prošao i tu su u timu kolege koje već rade, koji su iskusni i negde se svi manje-više znamo iz medija pa je tako negde sve i krenulo. Prepoznali smo se, našli, i ja verujem da smo na dobrom putu.

Pomenuo si da voliš da ideš u pozorište. Omiljena predstava?

- Poslednja predstava koju sam gledao u Zvezdara teatru je “Bajka o pozorištu” i to je fantastična predstava. Režija je odlična, fantastičan scenario i perfektna gluma tako da je moja preporuka svima da odu u Zvezdara teatar i pogledaju tu predstavu.

Da li si pre za pozorište ili bioskop?

- Uh, teško pitanje. Film volim da gledam kod kuće i sa prijateljima. Bioskop je naravno nezamenljiv, doživljaj gledanja filma je skroz drugačiji nego kad gledaš kod kuće, ali nekako ja više volim da se ušuškam, da sam pod ćebencetom, nešto grickam i da je možda neko ko mi znači tu, da zajedno gledamo film. Pozorište mi možda više prija, baš volim pozorište. Volim tu interakciju glumaca sa publikom, volim tu direktnu emociju koju mogu da osetim, volim i svoju reakciju na njihovu reakciju. Nekako je možda veća interakcija upravo ta, umetnička, tj. ta mogućnost da glumac dopre do gledaoca, da poruči ono što želi. Sve je bliže, sve je tu.

Voliš da šopinguješ i vodiš računa o stilu. Šta za tebe predstavlja stil? Smatraš li da odelo čini čoveka?

- Ne smatram da odelo čini čoveka, ali smatram da mnogo govori o njemu. Evo danas smo ti i ja ovako došli na posao, ovako smo se osećali i mislim da je to izraz našeg trenutnog unutrašnjeg stanja i da govori mnogo o tome gde smo uopšteno i da prosto šaljemo neku poruku svaki dan, da li odlaskom na posao, večeru ili pozorište. Mislim da je važno da vodimo računa o izgledu kad već moda postoji kao takva. Neko više, neko manje uživa. Ja stvarno volim šoping, nekad možda i preterujem, ali jednostavno uživam. Volim kad vidim lepu i dobro skrojenu stvar i kad prepoznam lični stil. To je možda mnogo važno, da ljudi pronađu svoj lični stil a ne da kopiraju druge i da budu copy paste, danas su svi manje-više isti. Važno je da iz onoga što postoji vi vidite sebe u toj garderobi, toj odevnoj kombinaciji i da znate da iznesete i da pošaljete neku poruku. Pre svega poruku ko ste vi, kako se osećate i kakvu energiju šaljete.

Mogu slobodno reći da si hedonista, voliš da uživaš u putovanjima, dobroj hrani i vinu, a s druge strane uvek si tako fit i nemaš ni gram viška. Na koji način brineš o sebi, svom zdravlju i telu?

- Pre svega, moram da zahvalim mami i tati i dobroj genetici jer su oboje 60+ a izgledaju kao da im je 45. Ne krijem svoje godine, imam 37 i nadam se da sam okej, da nisam loš za 37 (smeh). Ne trudim se nešto previše. Jedem kao što jedu svi, živim kao što žive svi. Imao sam momente kad sam bio aktivniji u tom fizičkom smislu, kad sam se posvećivao vežbanju, ali sad nešto nemam mnogo vremena, a i hvala dobroj genetici tako da se još uvek na meni ne vidi sve to što pojedem, sve se to dobro raspoređuje. Opet kažem, ne vodim nešto previše računa, nemam poseban način ishrane, mada treba voditi računa. S godinama vidim da se neke stvari menjaju, tačno se vidi gde su kritične tačke kod muškaraca posle tridesete, gde se dobija višak kilograma, te neke masne naslage, šlaufići oko struka i stomačića, ali dobro. No, kao što smo već rekli, dobra garderoba i super ako to znate da prikrijete.

Kako u ovoj pandemijskoj situaciji zadovoljavaš tu potrebu za putovanjima? Da li možda obilaziš Srbiju?

- Upravo to radim, kao i većina naših građana i mogu ti reći da je Srbija jako lepa zemlja. Znao sam to i pre, ali sad smo valjda imali više prilike da putujemo i vidimo sva ta mesta koja ranije nismo mogli jer smo slobodno vreme koje imamo koristili da odemo negde drugde. Zapravo je Srbija jako lepa i ima divnih mesta. U poslednje vreme, poslednjih nekoliko meseci, s obzirom da nisam mogao da koristim godišnji odmor i putujem igde, onako sam parčao odmor i pravio sebi produžene vikende i evo sad za neki dan baš idem na Zlatibor, posle godinu dana. Možeš sa mnom slobodno, ako ti daju slobodne dane možemo zajedno (smeh). Stvarno prija mogu da ti kažem, lepo je kad spojiš četiri, pet dana. U nekih mesec i po, dva možda odem jednom sa društvom i to mi baš prija. Otkrio sam prelepe Divčibare, prvi put sam bio, sramota što nisam bio nikad još za svojih 37 godina ali nikad nije kasno. Divna je planina, drugačija i nekomercijalizovana, nije kao Zlatibor i Kopaonik. Nema toliko ljudi, divna je priroda i baš prija, tako da koristim te produžene vikende da odem negde, za sad u Srbiji pošto korona virus ne dozvoljava da se ide ngede dalje. Nadam se da ćemo od proleća moći lakše da dišemo, da ćemo moći da putujemo, ali i dalje ću rado putovati po Srbiji, stvarno ima lepih mesta.

Počeo si i da kuvaš. Da li te je ova situacija sa koronom naterala da se malo posvetiš i kuhinjskim poslovima ili si i ranije voleo da spremaš? Koji specijalitet ti najbolje ide od ruke?

- Dok nisam počeo da živim sam, bio sam sa porodicom i na maminoj kuhinji koja je najbolja. Koliko god se trudili i znali da spremate, kuvate ili vas to interesuje, ipak je mamina kuhinja nešto posebno. Uvek te posle posla sačeka topla supa, neko kuvano jelo, dobra salata, neki kolač i to mi nedostaje. Mama, nedostaješ, pošalji neku klopu! Trudim se da u poslednje vreme kuvam koliko mogu i koliko mi vreme dozvoljava. S obzirom da živim sam nekad me mrzi sebi da kuvam jer je to veliki posao, od nabavke hrane, pripreme, šta ću i koliko ću. Hranim se koliko toliko zdravo zato što u blizini ove naše kompanije, Adria Media Grupe, postoji nekoliko finih restorana sa kuvanom hranom tako da kolege i ja to uglavnom naručujemo i bar mi ručak bude kako treba. Kad imam vremena, volim svašta da kuvam. Naravno, opet pominjem maminu kuhinju. Nisam mamin sin ali taj ukus detinjstva je neverovatan i to što ponesemo iz porodice nas prati celog života. Koliko god se vi osamostalili, krenuli svojim životom, trudili se i radili da živite svoj život bez obzira na tu vašu osnovu, porodicu, negde nedostaju ti ukusi i mirisi. Koristim recepte moje majke koja fantastično kuva i koja je nutricionista pa je sve to zdravo i lepo, to onda i ja primenjujem u svojoj kuhinji i mogu ti reći da mi dobro ide. Još štošta hoću da naučim, ali zovem te na moj gulaš. Gulaš volim baš da spremam, bolonjeze dobro pravim, volim i kolač sa višnjama, onaj ukus slatkog i kiselog tako da eto, pozvana si.

Kako izgleda jedan tvoj slobodan dan? Neretko radiš i van radnog vremena te verujem da jedva čekaš vikend da bi malo odmorio, pa da li zaista odmaraš, lenčariš ili iskreiraš sebi “aktivni odmor”?

- Zavisi. Nekad mi prija da spavam duže, mada sam navikao da već godinama rano ustajem. To je problem svih nas jer radimo od devet do pet i ostajem nekad i duže na poslu. Nekad radimo i od kuće, kad nismo angažovani konkretno za posao iz redakcije, ja od kuće i zovem, ugovaram gostovanja, otkazujem i znaš već kako to ide. Stres i na poslu, stres posle posla i onda gledam da vikendom duže spavam, kad mogu. To duže bude do pola devet, devet i onda već ustajanje, kafa i standardni vikend rituali. Provodim vreme sa prijateljima, gledam da se družim i što više vremena budem sa njima. Imam nekoliko ljudi koji mi znače u životu, koje dugo znam i to su divni ljudi koji mi ispunjavaju vreme, brinemo jedni o drugima, volimo se i poštujemo. Volimo da provodimo vreme zajedno, što druženje po stanovima, što odlasci do restorana, šetnje i produženi vikendi o kojima smo već pričali. Tako da najviše volim da provedem vreme sa ljudima do kojih mi je stalo i za koje nemam vremena od ponedeljka do petka. Nekad volim i da budem sam, to mi takođe prija. Mislim da svi treba da budemo sami u nekom momentu. Tad volim da čitam, odmaram, pustim muziku, volim nekada sam da gledam film ili se preispitujem. Preispitujem celu nedelju, šta sam radio, postigao, šta je moglo bolje, šta me čeka sledeće nedelje i slično. Mislim da kvalitetno provodim to slobodno vreme i mislim da svi treba da se trudimo da ga provedemo što kvalitetnije, u tom smislu da zaista budemo sa ljudima koji nam u životu znače jer sve manje vremena imamo i za sebe i za te ljude koji su nam važni. Sve je svedeno na posao, sve je suviše brzo i to umara. Zato se nekad i povučem, prija mi da budem sam ili sa prijateljima i to baš ume da podigne energiju.

Sigurna sam da te prilično opušta i uređenje baštice?

- Joj, da. Vidiš, svašta si ti saznala (smeh). Vratiću se na mamu koja je ljubitelj cveća i imamo porodičnu kuću i lepo dvorište koje mama sređuje i brine o tome i to je uvek lepo kad pogledaš, divno je cveće i sve to krasno izgleda. Međutim, tu toliko posla ima i ja to tek sad shvatam. Iako u stanu gajim malo biljaka, lep je osećaj kad ustanete i kad vidite da se nešto promenilo, da je nešto novo procvetalo ili izraslo, ali ima posla. Smiruje me. Prija mi i to je nešto novo što sam otkrio. Gledam da sad od te terasice koju imam napravim mini baštu, da uživam kad pijem prvu jutarnju kaficu, vikendom kad se opuštam da upijam sunce i upijam energiju tog cveća.

Šta bi voleo da svet zna o Milošu Anđelkoviću?

- Mislim da ljudi koji gledaju Kurir televiziju i emisiju Puls Srbije i ljudi koji me znaju od ranije sa malih ekrana, dovoljno znaju o meni kakav sam. Nadam se da uživaju u svemu onome što nudimo kroz televizijski program. Trudimo se da budemo aktuelni i zanimljivi, i na kraju krajeva, prijatni. To je jako važno u ovom poslu. Mislim da kroz moj rad mogu da vide ko je Miloš Anđelković jer ja nisam od onih koji imaju dva, tri, četiri lica. Način na koji ti i ja razgovaramo je način i na koji razgovaram sa svojim gostima u studiju, gledam da to bude krajnje prijateljski i kao da se znamo dugo, da pijemo kaficu i da uživamo u razgovoru jer je to trenutak u kom treba da uživamo, to je valjda poenta trenutka.

Bonus video:

(Espreso/Bojana Petrović)