Oglasio se SEVERININ BIVŠI MUŽ i ispričao sve o sindromu zlonamerne majke u procesu razvoda: Ne mogu više da se borim sa lažima!

Milan Popović, bivši muž Severine Vučković, izložen je mnogim pričama u kojima je teško razlučiti šta je istina, šta poluistina, a šta izmišljotina.

Popović je ispričao sve o karijeri, životu i dugoj parnici sa Severinom.

Šta mislite, kakav je bio stav javnosti o presudi po kojoj ona sina ne sme da viđa 200 dana u godini niti da bude u kontaktu sa njim? Većina je tu bila na njenoj strani, nisu bili jasni razlozi zbog kojih biste vi, kao otac, trebali da dobijete više vremena sa sinom od nje?

Krenimo od interpretacije koju je javnosti ponudila majka našeg deteta. Ta interpretacija je zlonamerna. Namenjena je napadu na sastav, na sud, na radnice centra za socijalno starateljstvo. Posebno je važno naglasiti da ni jedna odluka suda kojima se regulišu susreti i druženja roditelja s kojima dete ne živi ne isključuje mogućnost drugačijeg dogovora roditelja, nezavisno od toga šta je o tome rekao sud, izuzev onda kad je sud doneo odluku o zabrani vđanja zbog zaštite dobrobiti deteta, što kod nas nije slučaj. To praktično znači da vam je sud ostavio mogućnost dogovora? I da je dogovor uvek jači od bilo kakve sudske odluke. Dakle, to je bila nekorektna interpretacija sudske odluke? Tako je. Cilj te interpretacije je da se majka napravi žrtvom... A da se javnost okrene protiv vas? Da, tako je. Da se javnost okrene protiv mene i protiv sistema. Jer ako je sistem doneo takvu odluku na temelju ekspertnih odluka, onda takve odluke nisu donesene zato što sud više voli Severinu nego Milana ili obrnuto nego zato što tako kaže struka.Ja bih na bazi takve interpretacije mogao s jednakim pravom reći da je meni zabranjeno da viđam sina više od 260 dana godišnje - sad ga viđam u starom režimu - iako imamo pravo na zajedničko starateljstvo sa zajedničkom majkom našeg deteta.

Kad kažete da to pravo imate po staroj presudi, na šta mislite? Kako glasi?

Ona glasi da imam pravo da ga viđam svaki drugi vikend i svaku drugu sredu. To znači da ja, prema interpretaciji majke, dete smem da viđam osam ili devet dana u mesecu, što znači da oko 260 dana u godini ne smem viđati svog sina. Spominjali ste "sindrom zlonamerne majke u procesu razvoda". Šta je to?

Da, to je nešto što se ponavlja u velikom broju slučajeva kod velikog broja ljudi. Jedan simptom, deo tog sindroma, jest inat, koje takve majke u pravilu koriste i koji je osnovni razlog i osnova konflikta. Majka se inati, majka se sveti. Taj inat u stvarima koje se tiču roditeljskog zakona bi trebalo tretirati kao kazneno delo.

Koliko sud uzima u obzir potrebe deteta?

Morao bi ih uzimati. Ukoliko bi roditelji nakon razvoda viđali dete kao i do tada, to bi za njih bilo najbolje u mnogim slučajevima. Dobrobit deteta trebala bi, morala bi za oba roditelja biti u sistemu ideja vodilja.

Mislite li da ljudi imaju razumevanja za vaša nastojanja oko ravnopravnog roditeljstva? Čini se da većina ipak smatra kako svi ti procesi najviše štete detetu i da tu jedan od roditelja treba da popusti.

Odlično pitanje. Vi ste isto, da tako kažem, naseli na medijsku propagandu suprotnog tima. Kao što sam rekao, prioritet je dobrobit deteta. Sve što se radi, a rekao bih da to pokušava raditi i sistem, jeste osiguranje dobrobiti deteta. Uostalom, šta znači popustiti? Ja pokušavam da se dogovrim sa majkom oko najobičnijih, elementarnih stvari koje se tiču zdravlja i odgoja deteta. Molim, recimo, da mi se omogući da budem s detetom kad je majka sprečena. Šta onda u tom kontekstu znači popustiti? Treba li da se odreknem viđenja svog deteta, kao što majka traži, da bih izašao u susret interesima deteta? Kako je to u interesu deteta ako svi stručnjaci kažu - prema istraživanjima, koja nisu vezana za naš predmet - da je čak i za bebe najbolje da otac bude prisutan u njihovom životu podjednako kao i majka? Imate bezbroj studija i mišljenja stručnjaka koje pokazuju da je detetu najbolje ako su oba roditelja prisutna u njegovom životu i odgoju ravnomerno.

(Espreso.co.rs/Express.hr)