Preminuo Zoran Tutunović Tutun! Oženio misicu, a evo kome je bio kum!

U Beogradu je, posle kraće bolesti, preminuo Zoran Tutunović Tutun, muzički producent, kompozitor i aranžer, čovek čije je ime možda široj publici bilo manje poznato od imena zvezda za koje je stvarao, ali čiji se rad decenijama slušao, pevao i pamtio širom nekadašnje Jugoslavije i regiona.

Odlaze ljudi, ali muzika koju su ostavili za sobom nastavlja da živi. A iza Tutuna ostaje čitav jedan svet pesama, glasova, emocija i uspomena. Ostaje delo čoveka koji je umeo da prepozna ono nešto posebno u pesmi, da joj pronađe pravi zvuk, udahne život i pomogne da stigne do srca publike.

Tutun je pripadao onoj generaciji muzičkih stvaralaca čiji je rad bio neizostavan deo velike estradne mašinerije, ali i mnogo više od toga. Bio je jedan od ljudi iz senke koji su oblikovali zvuk domaće narodne muzike, sarađujući sa brojnim najvećim imenima naše scene. Njegov profesionalni put obeležile su hiljade aranžmana i saradnje sa pevačima različitih generacija, a o njegovom iskustvu i mestu u muzičkom svetu govori i podatak da su mu kolege pripisivale više od 300 hitova.

Napisao sve velike hitove

Radio je sa imenima koja su obeležila decenije domaće estrade, od Mileta Kitića i Nedeljka Bajića Baje do mnogih drugih velikih i popularnih izvođača. Njegov stvaralački trag prepoznaje se u saradnjama sa brojnim pevačima narodne muzike, a njegovo ime vezuje se i za projekte koji su nastajali u saradnji sa najpoznatijim autorima i producentima naše scene.

Posebno mesto u njegovom životu i radu zauzimalo je kumstvo i prijateljstvo sa Nedeljkom Bajićem Bajom. Njihova saradnja bila je mnogo više od povremenog susreta u studiju. Tutun je aranžirao čitave albume i velike delove Bajinog opusa, među kojima je i album „Čežnja, strast i mržnja“, na kojem je potpisao aranžmane svih 16 pesama. Takva saradnja govori o poverenju, kreativnom razumevanju i zajedničkom jeziku koji se ne gradi preko noći. Kada se spoje talenat, iskustvo i prijateljstvo, nastaju pesme koje pronalaze put do publike i ostaju u njenom sećanju.

Njegov rad nije poznavao uske granice. U svetu muzike, u kojem se često pamte samo oni koji stoje pod svetlima reflektora, Tutun je pripadao onima bez kojih ta svetla ne bi sijala istim sjajem. Njegov posao nije bio samo da prati melodiju ili popuni prostor između stihova. Njegov zadatak bio je da oseti pevača, prepozna karakter pesme i pronađe aranžman koji će svemu dati pravi oblik. To je umeće koje se ne uči samo iz nota, već se stiče godinama rada, slušanjem, iskustvom i istinskim osećajem za muziku.

O njegovom profesionalnom putu svedoči i saradnja sa novijim generacijama izvođača. Za pesmu „100 svirača“, koju izvodi Nemanja Nikolić, Tutun je potpisao muziku i aranžman, dok je tekst napisala njegova supruga Eleonora Barudžija. I u tom primeru prepoznaje se ono što je obeležilo njegov život — muzika kao profesija, ali i kao prostor zajedništva, stvaranja i ljubavi.

Životna saputnica bila mu je velika podrška

A upravo ljubav prema muzici bila je i deo njegove porodične priče.

Tutun je bio suprug Eleonore Barudžije, pevačice koja je obeležila jednu posebnu epohu jugoslovenske zabavne muzike. Eleonora, nekadašnja mis sporta i članica popularnog dua sestara Barudžija, ostala je upamćena i po nastupu na Evroviziji 1983. godine, kada je sa sestrom Izoldom bila među pratećim vokalima Danijela Popovića u pesmi „Džuli“. Bio je to istorijski uspeh jugoslovenske evrovizijske scene — četvrto mesto, koje je u to vreme predstavljalo najbolji plasman Jugoslavije na ovom takmičenju.

U njihovoj zajedničkoj priči susrele su se dve umetničke biografije: njen glas i scensko iskustvo, njegov stvaralački talenat i osećaj za zvuk. Zajedno su gradili porodicu, dobili dvoje dece i delili svet u kojem muzika nije bila samo posao, već i deo svakodnevice.

Zato je njegov odlazak mnogo više od vesti o smrti jednog muzičara. To je gubitak za porodicu, prijatelje, kumove, saradnike i sve one koji su sa njim delili godine rada, stvaranja i druženja. To je odlazak čoveka čije se ime možda nije svakodnevno pojavljivalo na naslovnicama, ali čiji je rad bio utkan u pesme koje su obeležile živote mnogih ljudi.

Jer to je sudbina velikih aranžera i producenata: njihova imena često ostaju sitno ispisana na omotima albuma, dok njihove melodije i zvuci postaju deo kolektivnog pamćenja. Ljudi pevaju pesme, vezuju ih za prve ljubavi, rastanke, svadbe, kafanske noći i najvažnije trenutke svog života, a iza svega toga stoje ljudi poput Tutuna — ljudi koji su znali kako da emociju pretoče u muziku.

Možda je upravo u tome veličina njegovog nasleđa. Nije stvarao samo za trenutak, niti samo za studio. Stvarao je za publiku, za uspomene, za vreme koje prolazi i za generacije koje će tek otkrivati pesme na kojima je radio.

Porodici, supruzi Eleonori, deci, prijateljima, kumovima i svim njegovim saradnicima ostaje bol zbog odlaska dragog čoveka, ali i ponos zbog svega što je ostavio iza sebe.

A nama ostaje muzika.

Ostaju pesme koje će se i dalje slušati, glasovi koji će ih izvoditi i melodije koje će nas, možda i ne znajući zašto, vratiti u neka prošla vremena. Ostaje ime Zorana Tutunovića Tutuna, čoveka koji je znao da se iza svake velike pesme krije mnogo rada, osećaja i ljubavi.

Bonus video:

Espreso/kurir/TM