ZAŠTO JE IMAO SAMO 1 DETE? Porodičnu bol krio godinama - ŽELEO JE, ali tek pred kraj otkrio RAZLOG, supruga je...

Legendarni pevač narodne muzike, Halid Bešlić, preminuo je u 72. godini života nakon duge i teške borbe sa kancerom.

Iza sebe je ostavio neizbrisiv trag na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije, ali i duboke, lične rane koje je godinama nosio tiho, dostojanstveno i daleko od očiju javnosti.

Halid je u jednoj od svojih poslednjih televizijskih ispovesti progovorio o najtežim momentima svog života, o stvarima koje ni slava, ni novac, ni aplauzi nisu mogli da ublaže.

U emisiji "Premijera – Vikend specijal", otvoreno je govorio o svojoj porodici, ljubavi prema ženi Sejdi s kojom je proveo ceo život, kao i o bolnim okolnostima zbog kojih su imali samo jedno dete.

"Ja nisam osetio trenutak kada sam bio otac. Imam samo jedno dete. Moja žena je imala problema sa jajnicima i zbog toga nismo mogli da imamo još dece. Imala je tumor na jajniku, to smo rešili operacijom i to je bila posledica. Njima nikad ništa nije falilo... ja sam stalno putovao, radio... ne možete se baviti muzikom, a da budete stalno kući, zato kažem da nisam osetio te trenutke na pravi način", ispričao je Halid tada, sa knedlom u grlu.

Njegove reči ostavljaju gorak trag jer iza svetskih turneja, miliona prodatih albuma i života na sceni, krio se čovek koji je patio zbog toga što nije mogao da bude prisutniji otac.

I što ljubav prema supruzi nije mogao da kruniše još jednim detetom. Sejda, njegova supruga, bila mu je oslonac kroz sve i dobra, i najteža vremena. Njihova ljubav opstala je uprkos borbi, bolestima i godinama. Danas, dok se i ona sama bori za život, tuga dobija još dublju dimenziju.

Halid se u toj istoj emisiji prisetio i kolega koje je voleo, ljudi koji su, baš kao i on, nosili dušu u glasu, i kafanu u srcu.

"Ja sam sa Šabanom bio jako dobar, nikad ništa preterano. Više sam bio dobar sa Džejom i Marinkom, ali sam Šabana jako poštovao... Mladost mi neostaje! Vreme prolazi... to se neće vratiti, ali mi mladost neostaje. Što se tiče kolega, mnogi mi nedostaju... Moja generacija nas polako napušta, nemaš sada s kim popiti kafu. Ima tu onih mlađih, ali ne ide da ja budem sa njim. Najviše mi nedostaju Kemal Monteno i Davor, sa njim sam bio jako blizak. Rastao sam sa njima. Mi smo bili kafanski ljudi, fale mi."

U tim rečima leži tuga za vremenom koje ne može da se vrati. Iza sebe je ostavio ne samo pesme koje će se večno pevati, već i emociju koju je retko ko umeo da prenese kroz reč i ton. I dok region plače za Halidom, sećamo se čoveka koji je na bini bio legenda, ali van nje – muž, otac, prijatelj i čovek od krvi, mesa i ogromnog srca.