"OPREDELIO SAM SE ZA ŽIVOT": Futina TEŠKA SUDBINA mnoge je POTRESLA, ove njegove reči DIRNUĆE U DUŠU svakog čoveka

Aleksandar Radulović Futa čovek je koji iza sebe ima karijeru vrednu divljenja, ali i sudbinu koju niko ne bi poželeo.

Izbgubio je suprugu i oba sina, a sada je za medije govorio o mnogim stvarima kao i o tome da je došlo vreme za promene.

"Jesmo. Znači, posle mnogo dešavanja i mnogo zbivanja negativnih, pozitivnih u zadnje vreme, u mom slučaju više negativnih, došlo je vreme da se nešto promeni. Ja sam sve to što se izdešavalo stavio sa strane, promenio priču i rešio, opredelio se za život. Neki koji sleduje... Taj život sa sobom će nositi isto kao što je onaj drugi deo mog života koji je iza mene, nosiće neke nove stvari. Ja bih voleo da više nosi srećnijih, nego nesrećnih stvari. Ali, pošto je ceo moj život vezan za muziku, sa muzikom ćemo i da nastavimo i taj, jedan krajan, automatski novi početak je nastavak samo jedne priče koja je do sad trajala, tako kao što je trajala. I ja se nadam da će se to istim tempom i nastaviti. Možda čak i uspešnije, ne znam se. Bez obzira na te hendikepe što sad recimo nema Marine koja će da nastavi taj svoj deo. Ali Bože moj, idemo dalje. Biće neki drugih tekstopisaca."

Futa je govorio i o Marini Tucaković, njihovom upoznavanju, ali i saradnji:

"Mi smo se upoznali negde polovinom 1982. godine, pa smo se družili neko vreme, ja sam tad bio uslužni gitarista grupe Zana. Žika i Radovan su nas upoznali. Ja sam došao da zamenim gitaristu koji u to vreme bio na odsluženju vojnog roka. I to je trajalo godinu dana, baš u vreme kad se pojavio album "Dodirni mi kolena" grupe Zana, koji je, ja mislim, njihov najuspešniji album u celoj karijeri. Tako da to neko vreme smo se družili, pa smo se posle malo drugačije družili, onda smo se i uzeli na kraju, i krenula je ta neka druga zajednička priča, da je ona i dalje radila taj svoj neki posao sa tekstovima. Ja se u to nisam ni mešao, a ja sam uglavnom svirao. Ja sam svirao i rock'n'roll i neke druge stvari koji su vezani za to, tako da onda nismo baš puno vremena provodili kući zajedno. Onda jednog trenutka ona kaže: 'Što ti ne bi mogao da recimo komponuješ te neke pesme, kada vidiš šta mi donose ovi oni'. Nešto joj se dopadne, nije se baš njoj sve dopadalo to što su joj donosili i davali. Ali je ona i od toga pravila bolje nego što je bilo. Ja sam čuo i jedno, čuo sam i drugo. Nema veze da li je zabavno, tad je uglavnom bilo doba festivala. Znači sve je bilo podređeno tim festivalima i to je bila ograničena priča da tu ne možeš ti puno da pobegneš od tih klišea. Znači znale su se teme koje su bile prihvatljive tekstovima, uglavnom, a i muzički za festivale. Nije imala dovoljnu slobodu da u takvim nekim žanrovima pokaže sve ono što je u njoj, što bi izašlo. I onda ona meni kaže: 'A što ne bi ti počeo da komponuješ to kada svi ovi neki drugi komponuju?' I ja joj kažem ako bih uzeo to da radim, onda ne bi prepisivao ove neke pesme koje postoje. Ne vidim ja sebe u tim nekim pesmama, pošto sam ja do tada svirao razne vrste muzike. Prvo rock and roll, pa onda svadbe, veselja, i hotelskih mesečnih aranžmana, ispraćaja. Ako bi ja krenuo tim da se bavim, ja bih onda krenuo to nešto svoje da pravim sa svim ovim što sam do sada, daj da kažem, asimilirao i to što držim u sebi, na neki svoj način. Pa to da probam i ako to prođe, da prođe."

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/prenela:B.S.)