BORIS ISAKOVIĆ I OVA ŽENA SU GODINAMA U BRAKU: Svakodnevno je GLEDAMO na televiziji, a nismo znali ovaj podatak

Boris Isaković je pozorišni i televizijski glumac, čije uloge veoma dobro pamtimo.

Svoju glumačku karijeru je započeo devedesetih godine, a od tada je zabeležio brojne zapažene uloge kao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu tako i u maltene svim beogradskim pozorištima.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, uključujući dve Sterijine nagrade, nagrada „Predrag Tomanović“, „Raša Plaović“, „Veljko Maričić“ i drugih. Prvu filmsku ulogu ostvario je 1990. godine u komediji „Se*s – neprijatelj br. 1“.

Značajne uloge je ostvario u filmovima i serijama "Apsolutnih sto", "Klopka", "Sestre", "Que vadis, Aida?", "Folk" "Sumnjiva lica, "Senke nad Balkanom" i "Porodica".

Od 1996. godine je u skladnom braku sa koleginicom, glumicom Jasnom Đuričić.

Ona je takođe bila član Srpskog narodnog pozorišta u Novom sadu gde je bila prvakinja drame, a sada radi kao profesorka glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Publika je zna po pozorišnim ulogama u predstavama "Čudo u Šarganu" , "Sumnjivo lice", "Pop Ćira i pop Spira", "Pokondirena tikva", al i filmskim ostvarenjima "Que vadis, Aida?", "Južni vetar, "Muškarci ne plaču" i mnogim drugim.

‒ Spojili su nas slični pogledi, jednaki darovi koje smo imali i dobar zajednički rad. Da nije bilo tako, teško da bi išta drugo uopšte počelo. Zahvalni smo glumi što nas je učila i terala da učimo o sebi, saznajemo i spoznajemo sebe. Mi smo odraz jedno drugoga i to treba produbljivati - izjavio je Boris jednom prilikom za Gloriju.

Jasna Đuričić se slaže sa suprugom, ali dodaje da je ključ rad na sebi.

‒ Smatramo da je normalno da se ogledamo jedno u drugom, ja u Borisu, on u meni. Čuli smo sve te floskule „ljubav mora da se zaliva“, „na ljubavi mora da se radi“. Tačno je i to, ali uspeva samo ako svako, pre svega, radi na sebi. Da bi dvoje izgradilo odnos, svako mora da bude prvo zagledan u sebe i tek onda će na pravi način moći da vidi onog drugog ‒ kaže Jasna i dodaje:

‒ Boris nije moj, niti sam ja njegova. Svako je biće za sebe. Tu je ključ. Kada smo uspostavili takav odnos, postali smo vrlo dobri prijatelji i možemo da pomognemo jedno drugom.

Bonus video:

(Espreso/Glossy/prenela:B.S.)